9.12-расм. Ферманинг чўққи тугуни.
6WX 60,148 Металл элементнинг қалинлиги = = = 0,94cм.
1 1
Унинг қалинлигини пўлат материаллар сортаментидан δ=12 мм қабул қиламиз.
Устун тортқини бириктириш учун мўлжалланган бурчак металл шайба эгилишга ҳисобланади. У ҳолда эгувчи моментнинг қиймати
M=N·l / 4=32,59·12/4=97,77 кНсм. бу ерда: N – устундагизўриқиш, N 7-8= 32,59 кН.
l – қовурғалар орасидаги масофа, l=12 см.
Талаб қилинган қаршилик моменти Wx = M / Ry·γc=97,77 /24,5·1=3,99 см3 бу ерда: Rу=24,5 кН/см² - С245 маркали пўлатнинг ҳисобий қаршилиги; γс – коэффициент, γс = 1 га тенг. Иловадаги 6-жадвалдан L706 бурчаклик танлаймиз.
Wmin=Ix / b–Z0=37,6/7–1,94 = 7,33>Wx=3,99см3
Шарт бажарилди.
9.3-жадвал Мустақил бажариш учун вариантлар
Кўрсаткичлар номи
|
Вариантлар
|
|
1
|
2
|
3
|
4
|
5
|
6
|
7
|
8
|
9
|
10
|
Ферманинг узунлиги, м
|
15
|
15
|
15
|
18
|
18
|
18
|
18
|
21
|
21
|
21
|
Ферманинг қадами, м
|
3,5
|
4,0
|
4,5
|
3,5
|
4,0
|
4,0
|
4,5
|
5,0
|
5,5
|
6,0
|
Доимий меъёрий юк,кН/м2
|
0,56
|
0,56
|
0,56
|
0,56
|
0,56
|
0,56
|
0,56
|
0,56
|
0,56
|
0,56
|
Меъёрий қор юки, кН/м2
|
0,50
|
0,70
|
1,00
|
0,50
|
0,70
|
1,00
|
0,50
|
0,70
|
1,00
|
0,50
|
Тўлиқ меъёрий юк, кН/м2
|
1,06
|
1,26
|
1,56
|
1,06
|
1,26
|
1,56
|
1,06
|
1,26
|
1,56
|
1,06
|
Доимий ҳисобий юк,кН/м2
|
0,65
|
0,65
|
0,65
|
0,65
|
0,65
|
0,65
|
0,65
|
0,65
|
0,65
|
0,65
|
Ҳисобий қор юки, кН/м2
|
0,70
|
0,98
|
1,40
|
0,70
|
0,98
|
1,40
|
0,70
|
0,98
|
1,40
|
0,70
|
Тўлиқ ҳисобий юк, кН/м2
|
1,35
|
1,63
|
2,05
|
1,35
|
1,63
|
2,05
|
1,35
|
1,63
|
2,05
|
1,35
|
Изоҳ: 1.Ферманинг ёғоч элементлари 20 % намликдаги яхлит кесим юзали қарағай материалидан тайёрланган. 2. Иморат синфи II (γn=0,95)
3. Ферманинг металл элементлари С245 маркали пўлатдан тайёрланган
9.4. Юқори белбоғи елимланган ёғоч элементлардан тайёрланган сегмент
шаклдаги металл-ёғоч фермани хисоблаш.
9.2-мисол. Бир қаватли ишлаб чиқариш биносининг асосий юк кўтарувчи конструкцияси сифатида 𝑙=24 м узунликдаги юқори белбоғи елимланган элементлардан тайёрланган сегмент шаклдаги фермадан фойдаланилган [14].
Ферма қадамиВ=6 мга тенг. Ферма юқори белбоғига бир қатламли тахта тўшама жойлаштирилган. Том юки бўйича маълумотлар 9.4-жадвалда келтирилган.
9.4-жадвал
Том юки жадвали
Элементлар номи
|
Меъёрий юк, кН/м2
|
Коэффи- циент
|
Ҳисобий юк, кН/м2
|
Уч қатламли рубероидли том
|
0,10
|
1,1
|
0,11
|
Цементли қатлам 0,02·1800
|
0,36
|
1,1
|
0,40
|
Иситкич материал (минерал пахта) 0,15·400
|
0,6
|
1,2
|
0,71
|
Ҳимоя қатлам
|
0,02
|
1,2
|
0,024
|
Бир қатламли тахта тўшама 0,022·500
|
0,11
|
1,1
|
0,121
|
Бўйлама ва кўндаланг бириктирувчи тахталар(тўшама ҳажмининг 50% миқдорида )
|
0,055
|
1,1
|
0,061
|
Жами
|
1,24
|
|
1,42
|
Қор юки
|
0,7
|
1,4
|
0,98
|
Тўлиқ юк
|
1,94
|
|
2,40
|
9.4-жадвалга асосан, фермага таъсир қилаётган юклар:
Меъёрий юклар:
-доимий меъёрий юк qн =1,24 кН/м2;
-доимий қор юки pH = 0,7 кН/м2; -тўлиқ меъёрий юкqн =1,94 кН/м2.
Ҳисобий юклар:
- доимий ҳисобий юк qҲ=1,42 кН/м2;
-ҳисобий қор юк pҳ = 0,98 кН/м2;
-тўлиқ ҳисобий юк q=2,40 кН/м2.
Ферманинг ёғоч элементлари –қарағай, металл элементлари эса С245 синфдаги пўлатдан тайёрланган.
Ферманинг геометрик ўлчамларини аниқлаш. Ферманинг геометрик ўлчамлари аниқлаш учун сарровларни ферманинг юқори белбоғи бўйлаб 1,12 метр қадам билан жойлаштириб, юқори ёй узунлигини аниқлаймиз.
Равоғи l=24 м бўлган ферманинг ҳисобий баландлиги h=1/6 l= (1/6)·24 = 4 м.
Юқори белбоғнинг эгрилик радиуси
r = (l2 + 4h2) / 8· h= (242 +4·42) = 20 м.
Юқори белбоғнинг марказий бурчаги
sin a = l / 2r = 24/2 ·20 = 0,6 м. a = 360501
Юқори белбоғнинг ёй узунлиги
S = (2·П r·2·a) / 360 = 2·3,14·20·2·36,83 / 360 = 25,70 м.
Юқори белбоғ панелининг узунлиги
S1 = S / 4 = 25,7 / 4 = 6,425 м.
Юқори белбоғ хордасининг узунлиги ls = 2·r· sin a / 4=2·20·16 = 6,40 м.
Юқори белбоғнинг эгилиш узунлиги
f0 =l s2 / 8·r = 6,42 / 8·20 = 0,256 ≈ 0,26 м
Ферманинг тегишли бурчаклари
β1 = 1 / 2 ·3 /4·(2a) = 0,5·0,75/4·2·360501 = 270381. β2= 1/2·1/4·(2a )=0,5·0,25·2·360511 = 90121.
Юқори белбоғ проекциясининг узунлиги
Баландлик
Қия синчларнинг узунлиги
13-расм. Ферманинг геометрик схемаси.
Ферманинг статик ҳисоби.
9.4- жадвалга асосан фермага таъсир қилаётган юклар:
Меъёрий юкнинг қиймати
Ҳисобий юкнинг қиймати
Меъёрий қор юки
Ҳисобий қор юки
Ферманинг хусусий оғирлиги
Ферманинг ҳисобий хусусий оғирлиги
Жами доимий юкнинг қиймати
Меъёрий Ҳисобий Ферма тугунларига таъсир қилаётган юкларнинг қиймати қуйидаги формулалар билан аниқланади: А тугунда доимий юкдан
Қор юкидан
Б ва В тугунларда доимий юкдан
Ҳудди шундан қор юкидан
9.5-жадвал Ферма стерженларидаги ҳисобий зўриқишлар
Ферма эле- ментлари ва таянч реакциялари
|
Эле- мент- лар номи
|
Зўриқишлар
|
Белгиланиши
|
Бирлик юкдан P=1
|
Доимий юк,
62,6 кН
|
Қор юки, 37,7 кН
|
Ҳисобий юк
|
Чап
|
Ўнг
|
Жами
|
+
|
-
|
|
Юқори белбоғ
|
АБ БВ
|
-2,25
|
-1.1
|
-3,35
|
-209,7
|
-126,5
|
-
|
-336,2
|
N1
|
-1,85
|
1,2
|
-3,05
|
-190,9
|
15,2
|
-
|
-306,1
|
N2
|
Пастки белбоғ
|
АД ДД1
|
2
|
1
|
3
|
187,6
|
13,24
|
301,1
|
-
|
N3
|
1,53
|
1,53
|
3,06
|
191,6
|
15,61
|
307,2
|
-
|
N4
|
Қия синчлар
|
ДГ
|
0,32
|
|
|
|
12,09
|
|
-8,96
|
N5
|
|
0,37
|
|
|
13,98
|
17,11
|
-
|
N6
|
|
|
0,05
|
3,13
|
1,89
|
5.02
|
-
|
|
ВД
|
0,38
|
|
|
|
14,36
|
17,49
|
-
|
N7
|
|
0,45
|
|
|
-17,0
|
-
|
-21,38
|
N8
|
|
|
-0,07
|
-4,48
|
-2,65
|
-
|
-7,03
|
|
Таянч реакцияси
|
1.5
|
0,5
|
2
|
125,2
|
75,56
|
-
|
200,7
|
RA
|
0,5
|
1,5
|
2
|
125,2
|
75,56
|
-
|
200,7
|
RA1
|
Ферма элементларининг кесим юзаларини танлаш
Юқори белбоғ. Белбоғдаги зўриқишлар N1=336,27кН, N2=306,16 кН.
Юқори белбоғ худди сиқилиб-эгилувчи элементлардек ҳисобланади.
Юқори белбоғнинг эгилиш баландлиги
9.14-расм. Юқори белбоғнинг ҳисобий схемаси
Юқори белбоғга таъсир этувчи юк
Эгувчи момент
Кўндаланг юк таъсирида пайдо бўладиган эгувчи момент
Ҳисобий эгувчи момент
Ёғоч материаллар сортаментидан юқори белбоғ кесим юзасини эни 150 мм ва қалинлиги 35 мм бўлган 10 дона тахталардан танласак, кесим юзасининг баландлиги h =1035= 350мм га тенг бўлади.
Кесим юзасининг майдони
Кесим юзасининг қаршилик моменти
Wx = b·h2 / 6 = 15·352 / 12 = 30,63 см .
Кесим юзасининг инерция моменти
Ix = b·h3 / 12 = 15 ·353 / 12 = 53594 см .
Инерция радиуси
9.15-расм. Юқори
Юқори белбоғнинг ҳисобий узунлиги белбоғ кесим юзаси
Юқори белбоғнинг эгилувчанлиги λ=l0 / ix = 642,5 / 10,35 = 63,3 Юқори белбоғнинг мустаҳкамлиги қуйидаги формуладан текширилади
.
бу ерда: ;
- иш шароитини эътиборга олувчи коэффициент; - II-тоифа ёғоч материаларнинг сиқилиш ва эгилишдаги ҳисобий қаршилиги
Кесим юзасининг мустаҳкамлиги
.
Шарт бажарилди, кесим юзаси мустаҳкамлик талабларига жавоб беради.
Ферманинг пастки белбоғи. N4=307,21 кН. Ферманинг пастки белбоғи чўзилиб эгилишга ишлайди, шу сабабли, тенг томонли бурчак профиллардан тайёрланади. Пастки белбоғнинг кесим юзаси қуйидаги формуладан аниқланади:
.
бу ерда: N4=307,21 кН – пастки белбоғдаги зўриқиш; m=1 –иш шароитини эътиборга олувчи коэффициент; Rу= 21,5– пўлатнинг ҳисобий қаршилиги.
Металл элементлар сортаментидан 2 та кесим юзаси 806 бурчаклик танласак, унинг кесим юзаси
.
Қабул қилинган бурчакликнинг геометрик характеристикалари: Инерция радиуси iх= 2,47 см, бир метрининг оғирлиги g = 7,36 кг/м, инерция моменти Ix=57см2, бурчаклик токчасининг қалинлиги t =0,6 см.
Эгилувчанлик
. бу ерда: l=800 см. – пастки белбоғ панелининг узунлиги;
Хусусий оғирлигидан эгувчи момент
Битта бурчакликнинг қаршилик моменти
бу ерда: Ix=57см2 – бурчакликнинг инерция мо менти;
t =0,6 см – бурчаклик токчасининг қалинлиги;
z0=2,19 – бурчакликнинг оғирлик марказигача бўлган масофа.
Танланган кесим юзасининг мустаҳкамлиги σ = N4 /A + M /W =307,21/18,76+118/35,9+16,38+3,29 =
=19,67 <Ry = 21,5 кН/см2.
Шарт бажарилди.
Do'stlaringiz bilan baham: |