М. Субанова, Г. Жамангулова биология


Ўнг-тескари – қизиқарли (ЎТҚ) стратегияси



Download 0,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/44
Sana25.02.2022
Hajmi0,86 Mb.
#273671
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   44
Bog'liq
Биология 6 синф.

Ўнг-тескари – қизиқарли (ЎТҚ) стратегияси
Ўқув материалида бериладиган айрим фактлар, объектлар (ўсимлик-
лар, жониворлар, ҳаво, сув в.б.) ўзининг даврасида ўнг, тескари ва 
қизиқарли таъсир кўрсатиб туради. Бу рефлекцияли таҳлилнинг бир 
туридир. Ўша ўрганаётган факт жараёнини воқеанинг қандайдир бир 
инсонга, жамиятга, ҳаётга, табиатга кўрсатган таъсирини фикрлаб, 
уни баҳолашга ва қўллашга имконият беради. Масалан: бактериялар-
ни, қурт-қумурсқаларни, чувалчангларни, умуман барча нарсаларни шу 
қулай ҳолатда таҳлил қилса бўлади.
Шундай қилиб, ўқувчида таҳлил қилиш йўлларини ўзлаштириш 
шакллана бошланади. 
Бу қуйидаги жадвал шаклида олиб борилса бўлади
Ўнг томонлари
Тескари таъсирлари
Қизиқарли томони
Кейс технологияси
Бу технология 1908 йили Гарвард бизнес мактабида қўлланилиб, 
бир қанча муваффақиятларга олиб келган. Кейинчароқ, ХХ асрнинг 60 
йилларида Ғарбий Европа мактабларида ўқитиш технологиясини таълим 
бериш жараёнига жорий этиш ташкил қилинади.
Натижада ўқувчилар билан ўқитувчининг позицияси ўртага соли-
нади, ўқув жараёни диалог шаклида олиб борилиб, дарснинг мақсадини 
амалга оширишда жамоат бўлиб, гуруҳда, якка тартибда ҳаракатлар 
бажарилади. Бошқача айтганда, «ўқувчи-ўқувчи», «ўқитувчи-ўқувчи», 
«ўқувчи-дарслик», «ўқувчи-компьютер» каби. Бу ерда ўқувчи ўқиш иш-
ҳаракатининг субъекти бўлади.


38
Бу технологияда ўқувчининг дарсдаги ҳаракати қуйидагича бўлади:
фикрлаши, ички ҳаракатлари эркинлик майдонида кечади;
қоида бўйича ишлашга кўниккан бўлади;
ўз билимидаги камчиликни ўзи аниқлайди.
Шундай қилиб, ривожлантириш билан ўқитиш бу ўқув жараёнининг 
доимий ҳаракатдаги ўқув элементи билан қўшиб олиб борилиши ҳисоб-
ланади.
Фишбой стратегияси
(муаллиф Ж.Беокс)
Fichbone (англ.) – балиқ скелети.
Бу мавзуда ўтилувчи тушунчаларни бир тизимга келтириб, яхлит 
тушунчага олиб келади.
Бунинг учун биринчи бошланғич тушунча берилган аниқлама мавзу-
дан – мавзуга ўтиб маълум структурадаги билимнинг структураси тузи-
лади. Бу тушунчанинг шакли қуйидагича:
Балиқнинг умумий кўриниши ва қовурғалари. Бунинг ичида даст-
лабки аниқлама ёзилади. У аниқ мавзунинг мавзуларга тегишли жойлари 
қовурғаларга ёзилади.

Download 0,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish