М. Марупова, Р. Акбаров, Г. Мирзахмедова “фармакогнозия”



Download 1,68 Mb.
Pdf ko'rish
bet52/56
Sana08.07.2022
Hajmi1,68 Mb.
#756249
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   56
Bog'liq
farmakognoziya

Кимёвий таркиби
Асалари заҳарининг таркиби анча мураккаб бўлиб, 
уида оқсил моддалар, чумоли, хлорид ва ортофосфат кислоталар, магний 
фосфат, мис, калий, кальций, темир, рух, марганец тузлари, йод, олтингугурт, 
ацетил холин, гистамин, ферментлар (фосфолипаза-А ва гиалуронидаза), 
эфир мойи ва бошқа бирикмалар бор. 
Заҳарнинг оқсил моддаси учта фракциядан иборат бўлиб, I-фракция 
оқсили заҳарли таъсирга эга эмас. II-фракция оқсил модда юқори ҳароратга 
нисбатан турғун, молекула оғирлиги 35000 га тенг бўлиб, уни мелиттин деб 
юритилади, умумий заҳарнинг 50% ташкил этади. Мелиттин кучли заҳарли 
ва асалари заҳарининг асосий таъсир этувчи моддаси ҳисобланади. Унинг 
таркибида 26 та (12 хил) аминокислоталар қолдиғидан иборат: NH
2
–Гли-Иле-
Гли-Ала-Вал-Лей-Лиз-Вал-Лей-Тре-Тре-Гли-Лей-Про-Ала-Лей-Иле-Сер-
Трп-Иле-Лиз-Арг-Лиз-Арг-Глн-Глн–CO-NH
2
Мелиттин қизил қон таначаларини – эритроцитларни парчалайди 
(гемолиз реакциясини беради), қон томирларини кенгайтиради ва асалари 
чаққан жойда яллиғланиш бўлади (мелиттинни маҳаллий таъсири). 
III-фракция кам заҳарли бўлиб, унинг таркибида 18 та аминокислота 
ҳамда фосфолипаза-А ва гиалуронидаза ферментлари бўлади. 
Ишлатилиши. 
Асалари заҳари (сувли ва мойли эритмалари)дан турли 
суртма дорилар тайѐрланади. Асалари заҳари ва ундан тайѐрланган доривор 
препаратлар бод, полиартрит, тропик яра, астма, мигрен, радикулит, 
тромбофлебит, чипқон, парадантоз, гипертония, нерв системаси ва бошқа 
касалликларни даволашда ишлатилади. Бундан ташқари, беморларни 
асаларига чақтириб, гипертония, мигрен, астма ва бошқа касалликлар 
даволанади. Бу усул билан даволаш икки курсда олиб борилади. Биринчи 
даволаш курси 10 кун. Бу давр ичида беморни 55та арига чақтирилади. 


88 
Иккинчи даволаш курсида бир ярим ой ичида беморни 150та асалари чақиши 
керак. 
Катта одамларни (болаларни эмас) бир йўла 10-15та асалари чақса, 
улар заҳарланиши, 500 ва ундан ортиқ асалари чақса ўлиб қолиши мумкин. 

Download 1,68 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   56




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish