М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Секретин
^азм тизимида булмаган аъзолар фаолиятини ^ам 
узгартиради: юракдан томирларга чицадиган цон миадорини, 
сийдик ^ажмини ва ундаги натрий, калий, бикарбонатлар миц- 
дорини оширади.
Холецистокинин
х.ам асосан ^азм тизими аъзоларининг сек- 
ретор ва мотор фаолиятини бошцаришда иш тирок этадиган гаст­
роинтестинал гормондир. Биринчи галда бу гормон ут пуфагини 
цисцартиради, ундаги утни ун икки бармиуто ичакка чицаради, 
ошцозон ости безидан ферментлар аж ралиш ини кучайтиради.
Холецистокинин фацат ун икки б ар м о ^ш ичакда эмас, бал­
ки марказий ва периферик нейронларда з^ам синтезланади. Хо- 
лецистокининни синтезловчи нейронлар катта ярим шарлар 
пуслорида, лимбик тизим ва гипофизнинг орца булагида купроц 
учрайди.
Гаст рин о ищ озоининг
гшлорик цисмида синтезланиб, цон 
орцали ошцозон безлари фаолиятини рагбатлантирадиган гор ­
мондир. М еъданинг пилорик цисми шиллиц пардасига берил- 
ган кимёвий ва механик 
таъси рл ар 
унинг цонга 
утйШинИ 
таъ-


минлайди. К им ёвий моддалардан оцсилнинг парчаланиш мах- 
сулотлари ва овцатнинг экстрактив моддалари гастринни эркин 
^олда утиш ини анча тезлаштиради. П илорик цисмдаги овцат ва 
шира аралаш м асида хлорид кислота мивдорининг купайиб ке- 
тиши гастрин инкрециясинитормозлайди.
Серотонин
бош миянинг баъзи цисмларидаги нерв охирларида 
ажратиладиган моддадир. Уни ичакдаги энтерохромаффин 
хужай-
ралари ^ам синтезлайди. Тромбоцитлар таркибида учрайдиган се­
ротонин цон-томирларини торайтириб, жаро^атланган томирдан 
цон оциши тухташ ини тезлаштиради. Бу модданинг хулк- атвор 
шаклланиш ига хам дахли бор. Мия тузилмаларида серотонин 
мицдорининг камайиб кетиши депрессияга олиб келади.
Г и с т а м и н .
Гистидиндан келиб чицадиган гистамин аллер­
гик реакцияларни пайдо цилади. Унинг таъсирида нафас йулла- 
ридаги силлик мускуллар цисцаради, бронх ва бронхиолалар 
торайиб, нафас олиш цийинлашади. Тери цон-томирларини кен- 
гайтиради ва капиллярлар деворининг утказувчанлигини оши- 
ради. Гистамин гипофиз ва гипоталамусда хам учрайди, бу ерда 
у медиатор вазифасини бажаради. У нинг таъсирида меъда без- 
лари хлорид кислота ажратишни кескин тезлаштиради.
К ининлар
9-11 аминокислоталар цолдигидан ташкил топган 
ва тузилиш и бир-бирига яцин пептидлар - кининларни ташкил 
цилади. У лар умумий утмишдош кининогендан келиб чикади. 
Кининогеннинг кининга айланиши учун калликреин фермента 
зарур. Бу ф ерм ентни ^ам сулак безлари ажратади. Калликреин 
цон плазм асининг б 2-глобулини булган кининогенни парчалаб, 
полипептид каллидин ^осил цилади. К аллидин тезда брадики- 
нинга айланиш цобилиятига эга. Каллидин ва брадикинин кон- 
томирларни сезиларли даражада кенгайтиради ва капиллярлар 
утказувчанлигини оширади.
П р о с т а гла н д и н ла р .
Простагландинлар организмда кечади- 
ган турли жараёнларга таъсир этадиган модцалардир. Улар хамма 
^ужай раларнинг мембранасида учрайдиган арахидин кислота- 
дан синтезланади. Простагландинларнинг бир нечта турлари та- 
фовут цилинади (ПГА, ПГЕ, ПГГ'). Простагландинлар соглом 
одамларда ва гипертоникларда томирларни кенгайгириб, арте- 
риал босимни пасайтиради. Бундан таш цари, ажралаётган сий- 
дик ва сийдикдаги натрий микдорини купайтиради.
Нафас йулларидаги силлик мускуллар хам простагландин­
лар таъсирида бушашади, бронхлар кенгаяди. Простагландин-


лар буйрак усти безларининг пустлоц цаватида ва цалцонсимон 
безда гормонларнинг синтезланишини тезлаш тиради, улар цон 
ивишида ^ам сезиларли таъсир курсатади. Простагландинлар 
тана ^ароратини ошириш цобилиятига эга. Шунинг учун уларнинг 
синтезини тормозловчи моддалар, масалан,, аспирин иситмани ту- 
ширади.
Р модда, энкефалин
ва 
эндорфинлар.
Бу моддалар огрицни се- 
зиш умуман, ^иссиётлар шаклланишида катта а^амият касб этади. 
Р модда огрицни кучайтирадиган ва узгартирадиган модца. Орга- 
низмга Р модда юборилганда цон-томирларни кенгайтиради, сил- 
лиц мускулларнинг цисцаришига олиб келади.
Энкефалин ва эндорфинлар эса организмнинг узи синтезлай- 
диган наркотиклардир. Ташцаридан киритилган морфинга ухшаб, 
бу моддалар орриц сезгисини камайтиради. Бундан ташкари, бу 
эндоген опиатлар кора дори (опиум) юзага келтирадиган ^иссиёт- 
кайф шаклланишини хам таъминлайди. Аммо одам уларга урга- 
ниб колмайди.
Буйракларда синтезланадиган эритропоэтин, ренин ва бошца 
моддаларни >^ам туцима гормонларига цушиш мумкин.
И чки секреция безлари, у л а р ажратадиган горм онлар ва у л а р ­
нинг ф изиологии эффектлари
Б е з
Г о р м о н л а р
Т а ъ с и р э т и ш ж о й и

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish