М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet105/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

О ш цозоп ост и б е зи н и н г эндокрип ва зи ф а с и б у зи л га н -
да организм да р у й б еруечи узга р и ш ла р .
И тн и н г ош цозон 
ости бези олиб таш ланса, 4-5 соатдан сунг си й д и ги билан


ш а к ар чица бош лаш ини М ери н г ва М инковскийлар курсатиб 
б ер д и . С ийдик билан ш акар чициб кетавериши натиж асида 
ц ай в о н озади, куп сув и чади ва хура булиб цолади. Бу цоди- 
с а л а р н и н г ^аммаси одам даги цандли диабет касаллик белги- 
л а р и г а ж уда ухшаб кетади. М еъда ости бези цайвон гавдаси- 
н и н г цандай булмасин бош ц а бирор жойига, масалан, тери- 
с и н и н г ости га кучириб утказилса, илгари бош ланган диабет 
б е л ги л а р и йуцолишини курсати б берди.
Д и а б е т н и н г асосий б ел ги си цондаги глю коза м ицдори 
(н о р м а д а 4,4-6
,6
ммол/л) куп ай и б кетиш идир (ги п ерглике­
м ия). А йницса карбон сувларга бой овцат истеъмол цилинса, 
ц о н д а г и глю коза ту ц и м ал ар д а тул а у злаш ти ри лм ай д и ва 
су н гр а гликогенга айланм айди. Бундай беморларда бу белги- 
л ар д ан таш кари юцорида тухталганимиздек, глюкозурия, яъни 
гл ю к о за сийдик орцали аж ралиш и, куп сийиш (п олиурия), 
ч ан ц о в циссининг доим о були ш и (полидипсия) каби белги- 
л ар ц ам кузатилади. Д иабетда энергетик эцтиёжларга гл ю ко ­
за кам иш латилади ва энерги я алмаш инувида оцсил ва ёглар- 
н и н г сарф ланиш и кескин д ар аж ад а ортади. Нафас коэффици- 
е н т и н и н г камайиши оц си ллар билан ёрларнинг ёниш ж араё- 
ни ку чай ган лиги дан гувоц л и к беради.
О ги р диабетда ёрлар п арчалан ган да кислотали м оддалар- 
н и н г куп лаб цосил булиш и ва ам инокислоталарнинг жигар- 
д а д езам ин лан иш и сабабли цоннинг фаол реакцияси ки сл о ­
тал и то м о н га - ацидозга сурилади. Ёглар билан ам ин оки сло­
т а л а р н и н г чала оксидланиш мацсулотлари цон плазмасининг 
и ш ц о р и й металларини б оглаб олиш и сабабли цоннинг иш цор 
р е зе р в и камаяди, ком пенсатор цаллослаш бош ланади ва си й ­
д и к р еак ц и я си кислотали то м о н га узгаради.
Ж и н с и й безлар.
Э р к а к л а р ж инсий б езла р и .
Эркак жинсий безларида сп ер­
м а т о г е н е з жараёнлари кечади ва эркак жинсий горм онлари -
а н д р о ген л а р цосил булади. С перм атогенез урур цосил цилув- 
чи н ай ч алар д а жойлаш ган сперм атоген эпителиал цуж айра- 
л а р н и н г фаолияти булиб цисобланади. Андрогенлар интер- 
с т и ц и а л цужайралар - гландулоцигларда (Лейдинг цуж айра- 
си д а) ц оси л булади. Бу ц уж айралар урур цосил цилувчи най- 
ч ал ар орасида жойлаш иб, урурдон массасини 
2 0
% ини таш - 
кил ц илади. Унча куп булм аган мицдорда андрогенлар буй- 
р ак у с т и бези пустлогининг тур соцасида цам ишлаб чицарила- 
ди. Андрогенларга бир неча стероид гормонлар киради, улардан


энг мухими тестостерондир. Бу гормоннинг цонга утиши эркак- 
ларда бирламчи ва иккиламчи ж инсий белгиларни адекват ри- 
вожланишини таъминлайди.
Урурдон
53-расм. Урурдон гормонлари ва уларнинг вазифалари.
Тестостерон таъсирида урил бола балогатга етганида ж и н ­
сий аъзо ва мояклар катталашади, соцол, паст овоз, ц ор ин н ин г 
урта 
ч и з и р и
буйлаб кутарилувчи чов жунлар пайдо булади. Бун- 
дан ташцари, тестостерон оцсиллар синтезини кучайтиради, бу 
эса усиш ва жисмоний ривожланишга, мускуллар м ассаси н и н г 
ортишига олиб келади. Тестостерон суяк скелетининг ш аклла- 
нишига хам таъсир курсатади, у суякда оцсил матрицалари ^о си л
булишини тезлаштиради ва унда калций тузларининг ту п л ан и - 
шини таъминлайди. Бунинг натижасида суяк энига ва б у й и га 
усади ва пишицлиги ортади. Тестостерон куп аж ралганда м од- 
далар алмашинуви тезлашади ва цондаги эритроцитлар сони >^ам 
ортиб кетади. Тестосгероннинг таъсир этиш механизми т а х м и - 
нан цуйидагича амалга ошади: у ^ужайра ичига кириб, ф ао л л а- 
шади (дегидротестостерон), кейинчалик у ^ужайра ядроси ва 
органеллари билан богланади, бу эса оцсил ва нуклеин к и сл ота-


лар синтезининг узгариш ига олиб келади. Тестостерон секре- 
цияси аденогипофизнинг лютеинловчи гормони орцали идора 
этилади, бу гормон эса ж инсий балогатга етишни тезлаштира- 
ди. А гар цонда тестостерон гормони микдори ортиб кетса, кай- 
тар борланиш механизми буйичалю теинловчи гормон секрецп- 
яси тормозланади. И ккала гонадотроп гормонлар - фолликуло- 
стимулловчи ва лю теинловчи гормонлар концентрацияси цонда 
пасайиб кетганда, сперм атогенез жараёнларининг тезлашувига 
олиб келади.
У 
рил
болаларда 10-11 ёш гача урурдонда андрогенлар ишлаб 
чицарувчи фаол гландулоцитлар булмайди. Бироц, бу ^ужайра- 
лард ан тестостерон горм они секрецияси, ^омиладорлик даври- 
д а ва бола турилгандан сунг бир неча ^афтагача давом этади. Бу 
секреция йулдош томонидан ажралиб чицкан гормон гонадот-
Т у х у м д о н
М е н с т р у а л
даврнинг 
и к к и н ч и
я р м и д а б а ч а д о н ш и л т (
^ а в а т и н и и г р и в о ж л а н и ш и в а ш и р а
а ж р а т и ш и
К у к р а к б е з и н и н г у с и ш и
Э с т р о г а ш а р а ж р а л и ш и н и
т о р м о з л а ш
^ о м и д о р л и к д а ^ о м и л а н и н г
б а ч а д о п г а и м п л а н т а ц и я с и в а
__________ р и в о ж л а н ш и _________
М е н с т р у а л д а в р н и н г б и р и н ч и
я р м и д а б а ч а д о н ш и л л и ц
ц а в а т и и и н г г и п е р т р о ф и я с и
И
)^ о м и л а д о р л и к д а
б а ч а д о н у с и ш и
И к к и н ч и ж и н с и й б е л г и л а р н и н г
р и в о ж л а н и ш и

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   101   102   103   104   105   106   107   108   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish