М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

К алцит онип ёки т иреокалцит онин.
Кондаги калций миц- 
дорини озайтиради. У суяк тизимига, буйрак ва ичакка таъсир 
этиб, паратгормон таъсирига царама-царши эффектлар курсата- 
ди. Тиреокалцитонин суяк туцимасида остеобластлар фаоллиги- 
ни ва минерализация жараёнларинитезлаштиради. Буйрак ва ичак- 
ларда калцийнинг цайта сурилишини секинлаштириб, фосфатлар- 
нинг цайта сурилишини эса кучайтиради. Бу таъсирлар охир- 
оцибат гипокалциемияга олиб келади.
Калцонсимон без гормонлари секрецияси гипоталамуснинг ти- 
реолиберин гормони томонидан идора этилади.Тироксин ва трий- 
одтиронин секрециясини инсонда узоцдавом этган хиссий цузга- 
лишлар хам кучайтиради. Бундан ташкари, инсон тана харорати- 
нинг пасайиши хам бу гормонлар секрециясини тезланггиради.
Калцонсимон без фаолияти сусайганда ва кучай ган да орга­
низм ацволининг узгариши.
К рет инизм .
Одамда калконсимон безнинг болалик даври- 
даёц суст ишлаши (гипотиреоз) кретинизм касалли гига олиб 
келади. Унинг характерли белгилари шуки, буй усмай цолади, 
гавда нисбатлари бузилади, балогатга етиш тухтайди, руцият 
орцада колади. Кретинизм билан касалланган болаларн ин г огзи 
очиц ва тили доим огзидан чициб туради, шу сабабли у л ар на- 
фас олишга ва овцат ютишга цийналади.
М иксидема.
Вояга етган одамнинг цалцонсимон бези етарли 
ишлам:)са, микседема деган касаллик келиб чицади. Бу касал- 
ликда асосий алмашинув 30-40 % га камайиб кетади. К^исман ёг 
туцимасида ёи купайиши, асосан эсатуцима сую цлигининг ор­
тиши натижасида гавда вазни ортиб кетади. Оцсиллар ал м аш и ­
нувининг бузилиши сабабли цужайралараро буш лик^а муцин


в а албуминлар купайиб кетади. Оксиллар тукима суюцлигининг 
он коти к босимини оширади. Ш у сабабли туцималарда, айниц- 
с а т е р и ости клетчаткасида сув ушланиб колади. (лотинча «мик- 
седем а»нинг таржимаси «шилимшиц шиш» деганидир).
Э н д ем и к буцоц.
Баъзи жойларнинг ахолиси уртасида цалц- 
онсимон безнинг етарли ишламаслигидан безтуцимасининг усиб 
кетиш и, яъни буцоц куп учрайди. Букркда калконсимон без ги- 
пертрофияланади, фоликулалар купаяди, аммо ажралиб чика- 
дигон гормон микдори камаяди.
Ту про к. сув ва усимлик, х,айвон овцатида йод етишмайдиган 
ж ойларда гипотиреознинг хар хил шакллари, айницса буцоц куп 
таркалган . Эндемик буцоцнинг олдини олиш учун истеъмол 
цилаётган сувга ва тузга йод препараглари кушилади.
Г иперт иреоз.
XIX асрнинг 60 йилларида Базедов ва Г реве 
тиреотоксикоз деган касалликни тасвирлаб беришган, унинг 
характерли белгилари цуйидагилардан иборат: калконсимон 
безн ин г катталашуви, куз чацчайиши, юрак уришининг тезла- 
ш уви, беморнинг асабий булиб цолиши, асосий алмашинув ва 
гавд а ^ароратининг ортиш и, овцатни куп истеъмол цилиши ва 
ш у билан бирга озиб кетиши.
Тиреот оксикоз
калконсимон без гормонларининг ута куп 
иш ланиш и натижасида уларнинг кондаги концентрацияси орга- 
низм ни захарлайдиган дараж ада ортишидир.
Гипертиреоз озгина булса Базедов касаллигининг характер­
л и белгилари булмайди. Бундай холларда асосий алмашинув 
ку ч аяд и , организм иш вацтида соглом одамларга нисбатан 
купроц энергия сарфлайди, юрак тез уради ва цонда йод куп 
булади. Улар куйди-пишди, серташвиш булиб, баъзан узини тута 
олмайди.
К алконсим он олди безлари.
Одамда туртта 
паратиреоид без
бор, булардан иккитаси цалцонсимон безнинг орцасида, цолган 
иккитаси эса цалцонсимон безнинг пастки кугбида жойлашади. 
Без тукимаси кон ва лимфа томирларига бой. Калконсимон олди 
безлари ^икилдоцнинг юкори нервидан иннервация олади.
Организмдаги калций алмашинуви паратгормон ва калцио- 
тон ин ^исобига амалга ошади.
Паратгормон ёки паратирин цалцонсимон олди безларида 
синтезланади. У цондаги калций мицдорини оширади. Бу гор- 
м оннинг нишон-аъзолари суяк ва буйракдир. С'уяк туцимасида 
паратирин остеокластлар вазифасини кучайтиради, бу уз навба- 
ти да суякнинг деминерализациясига ^амда цон плазмасида кал-


ций ва фосфор мивдорининг орти ш и га олиб келади. П а р а г г о р - 
мон буйрак каналчаларида калций ^айта сурилишини с т и м у л - 
лайди. Фосфатни ^айта сурилиш ини эса тормозлайди. Бу х о л а г
эса гиперкалциемияга ва ф осф атурияга олиб келади. Ф о с ф а т у - 
риянинг юзага чи^иши, ушбу горм он нинг гиперкалциемик эф - 
фектини амалга оширишда катта а^амиятга эга. Калций ф о с ф а т - 
лар билан эримайдиган бирикм алар ^осил к^илади, ф о с ф а т л а р
сийдик билан катта тезликда чи^ади, 5у эса конда эркин к а л ц и й
миадорининг ортишига олиб келади. Паратгормон к а л ц и т р и о л
синтезини кучайтиради, бу эса витам ин 
0 3
нинг фаол м е т а б о л и ­
та булиб ^исобланади. В итам ин О э олдинига терида у л т р а б и - 
нафша нурлари таъсирида ноф аол ^олатда ^осил булади, с у н г р а
эса паратгормон таъсирида ж и гар ва буйракда фаоллашади. К а л ­
цитриол ичак деворида калцийни богловчи оксил ^оси л б у л и - 
шини тезлаштиради ва натиж ада калцийнинг к;айта с у р и л и ш и ­
ни кучайтиради, бу эса гиперкалциемияга олиб келади.
К^алк;онсимон олди безлари ^айвонларда олиб таш л а н га н д а 
дайвон тетаник титрашлардан улади. Бунга сабаб конда к а л ц и й
мивдорининг камайиб кетиши ва нерв-мускул ^узгалувчаш ш - 
гининг кескин ортиб кетишидир. Бу пайтда арзимаган т а ш ^ и
таъсир мускуллар адс^аришига олиб келади. Паратгормон ^ о н га 
куп ажратилганда, суяк ту^имасида остеопороз кузатилади. Т^онда 
калций мшуюри кескин ортиб кетади, бунинг натиж асида с и й ­
дик чи^арув органларида тош хрсил булиш хавфи тутилади.
Гиперкалциемия юрак ф аолиятининг тургун и ш л аш и н и бу- 
зади, Бундан таш^ари, >;азм ^илиш трактида, Са
2
и о н л а р и н и
стимулловчи таъсири натижасида ош^озонда гастрин ва х л о р и д
кислота ^осил булиши бузилади, бу ^олат эса ошкозон я р а с и н и
вужудга келтиради.
Паратгормон ва тиреокалцигонин секрецияси ^он п л а зм ас и - 
даги калций мивдорига богли^ ^олда манфий кайтар б о р л ан и ш
тарзи буйича идора этилади, яъни конда калций мш ую ри к а м а й ­
иб кетса, паратгормон секрец и яси ортади, т и р ео к а л ц и то н ш
^осил булиши эса тормозланади. ^ом иладорлик, л актаци я п а? 
ти ва ов^атда калъций ми^дори оз булганда бундай ф и зи о л о г; 
долат кузатилади. К^он плазм асида калций концентрацияси с 
тиб кетса, аксинча паратгормон секрецияси сусаяди ва ти р
калцитонин хосил булиши эса ортади. Тиреокалцитонинни кс 
куп булиши, болалар ривож ланиш ида катта а^ам иятга эгг 
баби бу ёшда суяк скелета ш аклланади. Бу жараённинг ад< 
кечишй учун тиреокалцигонин зарур, чунки у кон плазм а


калцийни абсорбциялайди ва суяк туцимасининг цосил булиши 
ва ривожланиши учун сарфланади.
Калцонсимон олди безлари олиб ташлангандан сунг скелет- 
нинг цамма мускуллари тириш иб кисцаради, яъни титрайди (па- 
ратиреоприв тетания), бу цолат секин аста кучайиб ва тез-тез 
такрорланиб туради. Бу безларнинг йуклиги бора-бора улимга 
олиб келади, бунинг бевосита сабаби шуки, нафас мускуллари- 
н инг тиришиши натижасида нафас бузилади. К^алцонсимон олди 
безлари олиб таш лангач титрашга мускулларнинг узгариши 
эмас, балки марказий нерв тизими цолатининг узгариши сабаб 
булади. у^аракатлантирувчи нервлар кесилган мускулларнинг 
титрамаслиги шундан далолат беради. Одамда паратиреоид без- 
л а р эндокрин функциясини сусайиши гипопаратиреоз, цаёт да- 
вом ида вужудга келиш и ёки тугма булиши мумкин. Гипопара- 
тиреозда цондаги калций камайганидан марказий нерв тизими- 
н и н г кузгалувчанлиги ортади, натижада тетаник тириш иш лар 
пай до булади.
Одамларда тетаниянинг уткир шакллари цам, латент шакл- 
лари цам учрайди. П аратиреоид безлар вазифаси салгина бузил- 
ган д а латент тетания пай до булади, бунда юз ва цул мускулла- 
р и га тола берувчи нерв босилгандагина мазкур мускуллар ти- 
ри ш ад и . Тугма ги поп арати реозда болаларда суяк, тиш, соч 
усиш и бузилади, билак, кукрак кафаси, цалцум мускуллари ва 
бош ца мускулларнинг узоц цисцариши кузатилади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish