М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet97/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

И ч к и секреция б езла р и н и н г ф аолият ларини т екш ириш
усуллари .
Ички секреция безларининг фаолитини эксперимен- 
тал ва клиник усуллар ёрдам ида урганилади, куйида улардан энг 
му^имлари келтирилган.
1. 
Ички секреция бези цисман ёки бутунлай олиб ташланган- 
да, (экстирпация) ю зага чицадиган окибатларни урганиш. Без 
олиб ташланганда, комплекс узгаришлар юзага чицади ва бу узга- 
риш лар олиб таш ланган бездан ишлаб чицариладиган гормон­
лар фаолити билан боили^ булади. Масалан, И.М еринг ва Мин-


ковскийлар ошкозон ости безининг 
%ам
эндокрин вазифаси мав- 
жудлигини итларда утказилган таж рибаларида исботладилар, 
итларда бу безни олиб ташлаш, олдинига гипергликемия ва гу- 
люкозурияга олиб келди, сунгра операциядан 2-3 хафтадан сунг 
огир ^андли диабет касаллиги белгилари билан улганлар.
2. Ж арро^лик операцияларининг мураккаблиги ^амда >^ай- 
вонларни огир жаро^атларга олиб келиш ини инобатга олиб, 
бирор эндокрин бездан олинган экстрактларни ёки кимёвий 
жи^атдан тоза гормонларни нормал хайвопларга юбориш ёки уш а 
без туцимасини организмга кучириб утказиш.
3. Бирорта эндокрин бези зарарланган ёки олиб ташланган 
организмни иккинчи сорлом организмни улаш. Бунда безни олиб 
ташлаш о^ибатларини иккинчи 
с о р л о м
организм безидан чицаёт- 
ган гормонлар ^исобига компенсация жараёнлари урганилади.
4. Безга кирувчи ва бездан чи^увчи к;оннинг физиологик фа- 
оллигини таккослаш.
5. Крнда ва сийдикда гормоннинг миедорини биологик ва 
кимёвий усуллар билан а н и ^ а ш .
6
. Гормонларнинг биосинтез механизм ини радиоактив изо- 
топлар ёрдамида урганиш.
7. Гормонларни сунъий йул билан синтез килиш ва кимёвий 
тузилишини урганиш.
8
. Бирор эндокрин бези суст ёки орти^ча ишлайдиган бемор- 
ларни ва уларни даволаш м ацсадида ^илинган операциялар 
оцибатларини текшириш.
Гормонннинг кимёвий тузилиш и маълум булса, м и ^дори
орирлик бирлигида курсатилади. Гормонннинг кимёвий т у зи ­
лиши номаълум булса, ми^дори ш артли биологик бирликларда 
ифодаланади. Бир биологик бирлик деб маълум ^айвонда м ах- 
сус физиологик узгаришлар хосил ^илиш учун зарур булган го р ­
мон ми^,цорига айтилади.
Гипоф из.
Гипофиз уч: олдинги (аденогипофиз), орца (н е й ­
рогипофиз) ва орали»; булаклардан тузилган мураккаб бездир.
Гипоф изнин г олдинги булаги.
Гипофизнинг олдинги булаги 
бош ёки хромофоб ^ужайралардан (55 - 60 %) ва хромоф ил: 
ацидофил (30 - 35 %) ва базофил ( 5 - 1 0 %) ^ужайралардан таш - 
кил топган. Лденогипофизда 
6
та горм он ишлаб чикарилади, 
улардан 4 таси троп гормонлар (адренокортикогроп ёки корти - 
котропин, тиреотроп гормон ёки тиреотропин) ва 
2
га гонадотроп 
гормон - (фолликулостимулловчи ва лютеинловчи ва 
2
та эса 
эффектор гормонлар соматотроп гормон ва пролактин).


А дрен о ко р т и ко т р о п гормон ёки корт икот ропин.
Турли 
цайвонларнинг адренокортикотроп 
1
ормонлари (АКТГ) гузили- 
ши ва уз ф аоллиги билан бир-биридан фарц цилади. Улар поли- 
пептидлар булиб, молекулалари 39 аминокислота колдигидан 
тузилган. К ортикотропин буйрак усти безлари пустлогининг 
тутамли ва турли сохасини устириб ва шу безлардан чикадиган 
гормонлар си н тези н и кучайтиради. ^ай в о н н и н г гипофизини 
олиб таш ланганда, буйрак усти безлари пустлогининг тутамли 
ва турли сохалари атрофияга учрайди, лекин буйрак усти безла­
ри пустлогининг коптокча соцаси эса атрофияга учрамайди. Бу 
цолат АКТГ буйрак усти безлари пустлогининг фацат тутамли 
ва турли сохаларига махсус таъсир этишини курсатади.
О рганизмда стресс цолати вужудга келганда, гипофиздан 
АКТГ чициши кучаяди. Бундай таъсирлар рефлекс йули билан, 
шунингдек, буйрак усти безлари мариз цаватидан адреналин чи- 
цишини кучайтиради, натижада гипоталамус ядроларига таъсир 
этади ва уларда биологик фаол моддалар цосил булиши купаяди. 
Бу моддалар эса гипофиздан АКТГ секрециясини кучайтиради.
49-расм. Гипофиз гормонлари ва уларнинг вазифалари


АКТ!’ буйрак усги безига таьсир этиб, глю кокортикоидлар 
з^осил булишини купайтиради ва улар эса организмнинг ноцу- 
лай омиллар таъсирига чидамини оширади. Кортикотропиннинг 
^осил булиши гипоталамуснинг кортиколиберини ёрдам ида 
идора этилади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   93   94   95   96   97   98   99   100   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish