М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet96/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Горм он лар секрецияси ва ула р н и н г цонда т аш илиш и.
К^онга 
туш ган гормонлар плазмадаги о^силлар билан бирикма з^осил 
^илади. Атиги 5-10 % гормонлар эса конда эркин з^олда булиб, 
фа чат ш уларгина рецепторлар билан алоца урната оладилар. 
М ахсус гормон бириктирувчи оксилларга, транскортин, тестос- 
терон-эстероген бириктирувчи глобулин, тироксин бириктирув­
чи глобулин ва бош^алар киради. Алдостерон, одатда «ташув- 
чи» оцсиллар билан бирикма ^осил ^илмай, у доим албумин 
билан бириккан холда булади.
Горм онлар секрецияси ва ташилиши билан нейромедиатор- 
лар аж ралиш и механизмини солиштирамиз. Нерв охири битта 
з^ужайрага келиб бирикади ва 
1
$згали ш шу з^ужайрага узатила- 
ди, горм он эса, ушбу гормонга тегишли рецептори бор з^ужай- 
рани бутун популяциясини фаоллайди. К^узгалишларни бир нерв 
з^ужайрасидан иккинчи хужайрага нейромедиаторларнинг пост- 
синактик мембранага диффузияси туфайли амалга ошади, бу 
сигнал постсипатик мембранадаги рецептор билан узаро алока- 
си билан тугайди. Лекин, бу жараён нерв сигналларини утка- 
зиш да энг секин жараён хисобланади. Аммо гуморал бопщариш- 
га нисбатдан эса жуда тез амалга ошади. Бунинг асосий сабаб- 
ларидан бири, нейромедиатор ажралиб чиккан жойдан рецеп- 
торгача масофа (синаптик ёрур кенглиги) атиги 20-30 нм ни таш- 
кил ^илади. Гормон эса узоь^ йул босиб утади, к;онга ажралиб 
чиодан жойдан рецепторгача булган масофа бир неча ун санти- 
метрни таш кил ^илади, Бундан таш^ари, к;онга тушган гормон


48-расм. Гормонлар таъсир механизми (Г.Мусалов ва Т.Сулакви- 
лидзелар буйича, 1980)
суюлади ва унинг концентрацияси атиги 10 " - 10
'8
М га т е н г
булиб цолади. Гормонал бош царилиш нинг яна узига х о сл и ги
шундаки, туцималарда горм онларнинг рецепторлари ж у д а оз 
булади, яна улар муайян ж ой ларга тупланмаган булиб, б у ту н
хужайра юзасида тенг таркалган булади. Бундан фарцли у л а р о к
синаптик мембранада нейромедиаторларнинг конц ен трац ияси
10
'4
- 10 
3
М гача етади. П остсинаптик мембранада р ец еп то р л ар
жуда кичик майдонда тупланади, Бундан ташцари, м еди аторлар 
ажралиб чицадиган жойнинг шундоццина царама-царши т о м о - 
нида жойлашадилар. Гормон секреция цилин га в вацтдан б о ш - 
лаб, го рецептор билан узаро богланиш игача кетган вацт б и р


неча ёки унлаб м инутларни ташкил килади. Нейромедиаторлар 
учун атиги миллисекундлар кифоя. Нейромедиаторларнинг таъ- 
сири, синаптик ёрицдан чицариб юбориш ёки ферментлар таъ- 
сирида парчалаш, кейинги механизми эса нерв охирлари ёрда- 
мида «цайтадан уш лаб олиш » йули билан бартараф этилади. Ь'у 
жараён жуда цисца вацтни талаб этади.
Гормонал сигналнинг таъсири эса секин сунади, унинг кон- 
центрациясини пасайтириш учун нишон-аъзолар, жигар ёки буй- 
раклар оркали цонни купроц «^айдаши» зарур булади.
Хуж айрага го р м о н н и н г таъсир эт иш м еха н и зм и .
Хужай- 
рага гормонларнинг таъсири одатда учта механизмдан бири ор- 
цали амалга ошади: а) ^ужайрада моддалар тарцалишининг узга- 
риши; б) оцсил хужайраларининг кимёвий модификацияси; в) 
оцсил синтезида индукция ёки репрессия жараёнлари.
Кейинчалик бу бирлам чи эффектлар, ^ужайралардаги регу­
лятор оцсиллар м и!ую рини ва уларнинг фаоллигини узгартира- 
ди, Бундан таищари, ферментатив жараёнлар тезлигини з^ам оши- 
ради. Охир-оцибат горм онал сигналга туцималарда физиологик 
жавоб вужудга келади. Г ормон таъсирида ^ужайрада моддалар- 
нинг тарцалиш (компартментализацияси) механизми мухим урин 
эгаллайди, у ^уж айра мембранасида ионлар утказувчанлигини 
узгартириши билан намоён булади. Ион каналларининг ишини 
нейромедиаторлар том онидан бошкаради, булар хужайра мем- 
бранасининг ичига кириб борувчи, олигомер оцсил комплекс- 
ларидир. Бундай олигом ер тузилмаларнинг хусусияти шунда- 
ки, улар ион каналининг махсус жойларига бирикиб, каналнинг 
очилиши ва ёпилиш ини амалга оширади. Оцсилли гормонлар, 
простагландинлар, катехоламинларнинг таъсири иккиламчи та- 
шувчилар ёрдамида ам алга ошади. Иккиламчи ташувчиларга 
циклик АМФ (ц АМ Ф), циклик ГМФ(цГМФ), инозитол 1,4,5-уч- 
фосфат С а
2
ионлари мисол була олади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   92   93   94   95   96   97   98   99   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish