М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди


ч . 3 0 6 0 90  Igo min 46-расм



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet92/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

ч .
3 0
6 0
90 
Igo min
46-расм. 
Сунъий йул билан совутилган 
нормал мушук (узлуксиз чизиф ва 
десимпатизация ^илинган мушук 
(узу^-узун; чизиц)нинг гавда харорати 
(У.Кеннондан)


бу марказлар фаолиятини гипоталамуснинг юксак вегетатив мар- 
казлари интеграллайди.
Г и п о т а ла м ус ф ункциялари.
Гипоталамус (думбок ости) та- 
ламусдан пастроцда булиб, 32 жуфт ядронинг йигиндисидан 
иборат, бу ядроларни олдинги, урта ва орцадаги гуруцлар деган 
уч гуруцга аж ратиш мумкин. Г ипоталамус ядролари нерв тола- 
лари орцали таламусга, лимбик тизимига (бодомсимон ядро, гип­
покамп, гумбаз пуш тасига), шунингдек,, пастроцдаги тузилма- 
ларга, жумладан мия узанининг ретикуляр формациясига бог- 
ланган. Г и п о -тал ам у с билан гипофиз уртасида кенг нерв ва то- 
мир борланиш лари бор, шу туфайли купгина аъзолар функция- 
сининг нерв ва гормонал регуляцияси интегралланади. Г ипота­
ламус ва гипофизнинг купинча ягона 
гипоталамус-гипофиз ти-
зими
деб бирлаш тирилиш ига хам сабаб шу. Гипоталамус ядро­
лари мул-кул цон олиб туради; гипоталамус ка-п илляр шахоб- 
часининг тарм оцлари марказий нерв тизимининг бошца булим- 
ларидаги капиллярларга нисбатан бир неча марта ортиц. Г ипо-- 
таламус капиллярларининг хусусиятларидан бири шуки, улар 
м арка-зий нерв тизимининг бошца капиллярларига нисбатан 
кулроц кон утказади. Гемато-эндефалик барер орцали миянинг 
бошца цисмларига киролмайдиган, баъзи йирик молекулали би- 
рикмалар гипоталамуснинг нерв цужайраларига таъсир эта оли- 
ши шунга борлиц.
Г ипоталамус ядроларига таъсир этиш ва уларни емириш таж- 
рибаларига асосланиб, юрак-томир тизимига, цазм аъзоларига, 
терморегуляцияга, сув-туз, углевод, ёр ва оцсиллар алмашину- 
вига, сийдик ажралиш ига, ички секреция безларининг функци- 
яларига гипоталамус ядроларининг таъсир этиши аницланган.
Гипоталамусга таъсир этилганда кузатиладиган эффектлар 
цисман ретикуляр формация билан симпатик ва парасимпатик 
тизимларнинг марказлари билан богланганлигига, цисман эса 
организмнинг куп функцияларига бошца ички секреция безлари 
орцали ёки бевосита таъсир этувчи гипофиз гормонларининг 
куп рок ишланиб чицишига алоцадор. Ш ундай цилиб, гипотала­
мус таъсирланганда мураккаб реакциялар келиб чицади, бу реак- 
цияларнинг нерв компонентига гормонал компонент кушилади.
Гипоталамуснинг баъзи ядролари уларга таламусдан ва мия­
нинг бошца булимларидан нерв импулслари келиши натижаси- 
да, шунингдек, гипоталамуснинг баъзи цужайралари физик-ки- 
мёвий таъсирларга сайланма сезувчан булганлиги туфайли цузна- 
лади. Гипоталамусда ички муцит осмотик босимининг узгари-


шига юксак даражада сезувчан ^ужайралар -
осморецепторлар
ва цон цароратининг камайишига эмас, балки ортишига сезув­
чан хужайралар —
терморецепторлар
бор.
Гипоталамуснинг орцадаги ядролари
таъсирланганда, цора- 
чицлар ва куз ёриги кенгаяди, юрак уриши тезлаш ади, томир- 
лар тораяди ва артериал босим кутарилади, м еъда ва ичаклар- 
нинг мотор функцияси тормозланади, цонда адреналин ва но- 
радреналин купаяди, глюкоза цон-центрацияси эса ошади. Бу 
^одисалар симпатик нервлар цирциб цуйилгач йуколади. Гипо­
таламуснинг орцадаги ядроларида симпатик нерв тизимининг 
олий марказлари борлиги шундан англашилади.
Гипоталамуснинг олдинги ядролари
таъсирланганда цорачиц- 
лар ва куз ёрицлари тораяди, юрак уриши сийракланади, арте- 
риялар тонуси пасаяди ва артериал босим камаяди, меъда безла- 
рининг секрецияси, меъда ва ичакларнинг м отор фаолияти ку- 
чаяди, инсулин купроц иш ла-ниб чицади, ш унинг натижасида 
цондаги глюкоза камаяди, сийдик ажралади ва дефекация руй 
беради. Юцорида айтилган ^одисаларнинг ^аммаси гипотала­
муснинг олдинги ядроларида парасимпатик нерв тизимининг 
олий марказлари борлигига алокадор.
Гипоталамуснинг урта ядролари —

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   88   89   90   91   92   93   94   95   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish