М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet116/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Г ем о глобин бирикмалари. Оксигемоглобин
(Н Н ЬО ,)- гемог- 
лобиннинг О , билан бирикмаси; 
щ и т а тикланган (дезокси-)
гем оглобин
(ННЬ) - тукимага кислородни берган гемоглобин, 
веноз ^он н ин г таркибида 35% гача ННЬ булиши мумкин; 
кар-
богемоглобип
(Н Н ЬС О ,) - гемоглобинни СО, билан бирикмаси, 
конда С О , 10-20% ННЬСО, холатидаташ илади. карбоксигемог- 
лобин (НН ЬСО) - гемоглобиннинг ис(СО) гази билан бирикма­
си, СО гази н и н г гемоглобин билан химиявий я^инлиги О , ни- 
кидан ю ^ори , шунинг учун х;ам ННЬСО хосил булиб ^олган- 
да гем оглоб и н О , билан бирика олмайди. Лекин соф О, билан 
н аф ас олди ри лган да карбоксигем оглобин парчаланиш и тез- 
лаш ади.
М ет гем оглобин
- кучли оксидловчилар (ферроционид, бер- 
голет тузи , водород перекиси ва б.) таъсирида гемоглобин тар- 
кибидаги F e 2_ зарядини F e ! гача узгартириб юборади, натижа- 
да тем ир уч оксиди ^оеил булади. Бу бирикма муста^кам булиб, 
таркибидаги кислородни тукимага бера олмайди, натижада одам 
^алок булиш и мумкин.
Р анг курсат кич.
Эритроцитларда гемоглобин ми
1
уцори хаки- 
да ранг курсаткич ёки фарб индекс (Fi, farb-ранг, index- курсат- 
кич)га цараб фикр юритилади. Ранг курсаткич эритроцитни ге­
моглобин билан туйинганлик даражасини билдиради. Fi - ге­
моглобин ва эритроцитларнинг фоизлардаги нисбати, бунда ге­
моглобин миадори 166,7 г/л, эритроцитлар эса 5 10|2/л шартли 
100% деб ^абул ^илинган. А гар хар иккалалари 100% га тенг 
булса, Fi 1га тенг дейилади. Нормада Fi 0,75-1,1 уртасидаги кат- 
таликка эга, буни 
нормохром
х.олати дейилади. Агар Fi 0,7 дан 
кам булса 
гипохром

1
,
1
дан катта булса 
гиперхром
холат дейи­
лади. Р ан г курсаткични а н и ^ а ш клиникада анемиянинг келиб 
чикиш сабабини урганишда катта а^амиятга эга.
Г ем олиз.
Эритроцитлар ^обиги ёрилиб гемоглобиннинг плаз- 
мага чициш и 
гемолиз
дейилади. Бунда плазма тини^ ^изил ран- 
гга буялади. Гемолизнинг бир неча турлари мавжуд.


Осмотик гемолиз -
эритроцитларнинг гипотоник эритм ага 
солинганида келиб чицади. 
С
о р л о м
одамлар эритроцитларининг 
осмотик чидамлилигини минимал чегараси МаС1 нинг 0,42-0,48%
эритмасига турри келади, тула гемолиз (максимал чидам лилик) 
№С1 нинг 0,30-0,34% эритмасида содир булади.
Кимёвий гемолиз
- химиявий моддалар (хлороформ, эфир, са­
понин ва б.)таъсирида эритроцитлар оцсил липид пардасининг 
парчаланиши натижасида келиб чицади.
Биологик гемолиз
- илон, ^аш аротлар, микроорганизмлар за- 
харлари таъсирида содир булади.
Термик гем олиз-
эритроцитлар музлатилиб, сунг иситилганда 
келиб чицади.
Иммун гемолиз -
мос келм аган кон цуйиш нати ж асида им- 
мун гемолизинлар таъсирида келиб чицади.
Механик гемолиз
- цонга механик таъсир килг анда, масалан, 
цон сацланаётган идиш цаттиц силкитилганда эритроцитлар ко- 
бигининг ёрилиши.
Э рит роцит ларнинг вазиф аси.
Эритроцитлар уч хи л вази- 
фани бажарадилар: ташувчи, ^имояловчи ва бош царувчи.
Ташувчи вазифасига
О , ва С О ,, аминокислоталар, полипептид- 
лар, оцсил, карбонсувлар, ферментлар, гормонлар, ёглар, холисте- 
рин, ,%ар хил биологик фаол моддалар (простогландинлар, лейкот- 
риентлар ва б.), микроэлементлар ва бошкаларни та шиш киради.
^имоячовчи вазифасита
эритроцитларнинг хусусий ва у му­
мий иммун реакцияда иш тироки, цон-томир тром боцитар гемо- 
стазда, цон ивишида ва фибринолизда цатнашиши киради.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   112   113   114   115   116   117   118   119   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish