М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet173/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Хужайра 
ва мукоцитлар-мукоид ш ира ишлаб чицаради. Ф ун дал 
соха да хар уччала хужайралар м авж уд. Ш унинг учун хам ф уп - 
дал соха шираси ферментларга бой, куп мивдорда FIC1 с а ^ ш й - 
ди ва меъда х.азмида ахамияти катта.
М еъда ш ираси таркиби ва хо с са ла р и .
Катта ёшли одамлар- 
да бир сутка давомида 2-2,5 л м ивдорда меъда шираси аж рала- 
ди. М еъда шираси кислотали мухитга (pH 1,5-1,8) эта. У н и н г 
таркиби 99% сув ва 1% ед>у^ орган и к ва анорганик моддалар- 
дан иборат.
Меъда ширасининг асосий орган и к ^исмини эркин ва п роте- 
инлар билан богланган ^олда ю рувчи 
хлорид кислоталар
таш - 
кил килади. Хлорид кислота куйидаги вазифаларни бажаради: 
1
) м еъдадагиоксилларниденатурация ^илиш ва буктириш орк- 
али пепсин таъсирида парчаланишни осонлаштиради; 
2
) пеп - 
синогенни фаоллаштиради ва п еп си н га айлантиради; 3) м еъда 
шираси таъсир ^илиши учун оптим ал кислотали мухитни яра- 
тади; 4) меъда шираси антибактериал таъсирини таъминлайди; 
5) ози^ моддани меъдадан ун икки бармоцли ичакка эвакуация- 
си (утиш ини) меъёрда ушлаб туради; меъда томондан таъ си р
^илиб пилорик сфинктер очилишини ва ун икки бармокли и чак 
томондан таъсир ^илиб унинг ёпилиш ини таъминлайди; 
6
) п а н ­
креатин ш ира ажралишини кучайтиради.
Меъда ширасининг таркибига цуйидаги анорганик моддалар 
Хам киради: хлоридлар, бикарбонатлар, сулфатлар, фосфатлар, на­
трий, калий, калций, магний ва бошкалар. Ш иранинг органик тар ­
кибига протеолитик ферментлар киради, уларнинг ичида асосий


вазифани бажарувчи фермент 
пепсинтр-
Пепсинлар нофаол (суст) 
пепсиноген
^олатида ажралади ва хлорид кислота таъсирида фаол- 
лашади. pH 1,5-2,0 булганда уларнинг протеолитик фаоллиги оп- 
тимал булади, оцсилларни албумоз ва пентонларгача парчалайди- 
лар. 
Гастриксин
pH 3,2-3,5га тент булганда оцсилларни гидролиз- 
га учратади. 
Ренин (химозин)
калций ионлари иштирокида эрув- 
чи оцсил казионогендан эримайдигон казеин цосил цилиш на- 
тижасида сутни уризга айлантиради. Меъда ш ирасида претео- 
литик булмаган ф ерм ентлар цам мавжуд. Буларга фацат эмуль- 
сияланган ёгларни п арчаловчи 
липаза
киради. М еъдада озиц 
модда муцити кислотали булгунга цадар сулак амилазаси таъ­
сирида карбонсувлар гидролизи давом этади.
М еъда ш ирасида бактериоцит таъсирга эга булган 
лизоцим-
моддаси бор. Ш ира тиркибидаги муцин сацловчи шилимшиц 
модда меъданинг ш иллиц цаватини механик ва кимёвий таъсир- 
лардан цимоя цилади. М еъдада 
гастромукопретеид
ёки 
Касл
ички факторы
ишлаб чицарилади, меъда ширасида, шунингдек, 
аминокислоталар ва си й ди к кислоталари цам бор.
М еъдада ш ира а ж р а л и ш и н и н г бош царилиш и.
^азм дан та- 
шцари в а кт да меъда б ези да фа цат шилимшиц модда ва пилорик 
шира ажралади. Овцатни курганда, >^иди сезилганда, 
о р и з
бушли- 
гига тушганида меъдада ш ира ажралиши бошланади. Меъдада 
шира ажралишини бир н еча даврларга булиш мумкин: мурак- 
каб рефлектор (мия), м еъ да ва ичак даврлари.
Мураккаб р еф лект ор (мия) даври -
шартли ва шартсиз реф­
лектор механизмлардан иборат. Меъда ширасини шартли реф- 
^лектор йули билан аж ралиш и цидлов, курув, эшитув рецептор- 
ларини цитикланиши натижасида пайдо булади. Бу рецептор- 
лардан афферент йуллари орцали келган импулслар таламус, ги­
поталамус, лимбик ти зим и ва бош мия пустлорини кузгатади, 
узунчок мия соцасидаги цазм маркази цузгалади ва меъда безла- 
рининг шира аж ратиш фаолияти бошланишига туртки булади. 
Бу вацтда ажралган ш ирани (иштаца шираси) деб атаган. Меъ- 
дадан шартсиз реф лектор ш ира ажралиши озиц модда тасирида 
о р и з
бушлири, цалцум, цизилунгач рецепторлари цузгалган дан 
сунг бошланади.
Афферент импулслар тил ( V жуфт), тилхалцум ( IX жуфт) ва 
юцоридаги хицилдок ( X жуфт) нервлари орцали узунчок мия- 
даги меъданинг ш ира аж ратиш марказига тушади. Марказдан 
адашган нервнинг эф ф ерент толалари орцали меъда безларига 
келади ва шира аж ралиш ин и кучайтиради. М еъдадан бошлан-



Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   169   170   171   172   173   174   175   176   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish