М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet175/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

77-расм. 
С
орлом
одам меъдаси уч куринишдаги ^искариш тулкин­
лари (1-Ш). а-меъда кисцариши.
М еъда царакатининг хусусияти, кучи, вацт давомида узгари- 
ши меъда ва ичакда цазмнинг самараси, озиц моддаларнинг 
мицдори, тури цамда бошцарув механизмлар таъсирига боглик. 
Адаш гап нервны
цитицлаш ва ацетилхолинни ажралиши меъда


^аракатини кучайтиради. Адаш ган нерв шунингдек, т о р м о = г з л о в - 
чи таъсир ^ам курсатиши мумкин; бунга м еъданинг р е ц е = п т и в
релаксацияси мисол булиши мумкин. 
Симпатик нервны

1
ти^-
лаш ва О -адренорецепторларни фаоллашуви м еъда х ар а и е с а т и - 
ни сусайтиради.
Меъла ^аракатини бошкаришда 
гаст роинтестинал го р = * м о н -
лд/жинг а^амияти хам каттадир. Меъда ^аракатини гастриь— а , мо- 
тилин, серотонин, инсулинлар кучайтиради, секретин, Х Ц Ь —< -П З , 
глюкагон, ЖИП-ВИП ларни тормозлайди.
Х и м у сн и н гм еъ д а д а н у н и к к и барм окли и ч а к к а э в а к у е ^ к ц и я -
си.
Меъдадан моддаларни ун икки бармооди ичакка эвак>— ■"ация 
цилиш тезлиги жуда куп омилларга борлик: М о д д ан и н г 
?^аж- 
мига, таркибига, ^аттик ёки юмшогушгига, ^ар орати га, р>- I I га, 
меъданинг пилорик кисми ва ун икки бормокли ичак у рта в ^ и д а -
ги босим фарцига, пилорик сфинктер ^олатига, сув ту з г о ^ ч л е о с -
таз ^олати ва бошкаларга, о в цат таркибига цараб карбон с ^ щ ^ в л а р
оцсилларга нисбатан гезроц эвакуация булади, ёглар эса э е ч г се- 
кин утказилади. Суюк^пик меъдага тушиши билан эваку ац и яш : була 
бошлайди. Аралаш озиц моддалар 
сорлом
 
одам ларда м е ъ д г ^ а д а н
6 - 1 0
соат довомида тула эвакуация булади.
Меъдадан озиц моддаларни ун икки бармокли и ч а к к а — у™" 
шини рефлектор бошцаради. М еъда м ех ан о р ец еп то р л а. р и н и
китиклаш эвакуацияни тезлаштиради, ун икки б ар м ок ли
ичак 
механорецепторини 
1
дииклаш ни секинлаштиради. У н икк*— I бар­
мокли ичак шилли^ цаватига таъсир этиб, эвакуация с е к и р у » л а ш - 
тирувчи моддаларга pH 5,5 дан кам булган кислотали м о д д _ а л а р , 
гипертоник эритмалар, 
10
%ли этанол эритмаси, г л ю к о :^ в ь а ва 
ёрнинг гидролиз махсулотлари киради. Эвакуация т е з л и г ^ ^ т ш у­
нингдек ози^ моддалар гидролизининг самарасига ^ ам б о г л и ^ . 
Гидролиз тула булмаса эвакуация секинлашади. Д ем ак, э в .ак у а- 
ция гидролитик жараёнга «хизмат килиб» у н и н г с а м а р ^ ^ с и г а
^араб ингичка ичакка ма^сулотни утказиб беради.
И нгичка ичакдаги %азм.
^ а з м жараёнларининг асосий к ^ и с м и
ингичка ичакда содир булади. У нинг бошланрич ^и см и у н
икки 
бармокли ичакнинг ^азмдаги а^амияти каттадир. Бу с о х а д » _ ^азм 
жараёнларида меъда ости бези, ичак ширалари ва у т а й ь — ш ц с а
^атнашадилар. Меъда ости ва ичак безлари ш иралари т а р ] ^ < и б и -
даги ферментлар о^силлар, ёрлар карбонсувларни г и д р о
л и з га
учратадилар.
Меъда ости бези ш ираси т аркиби ва хоссалари.
М е ъ д г ^ » о с ги
бези бир суткада 1,5-2,0 л ш ира ажратади. У нинг таркиби 
с и ^ у в
ва


а н о р г а н и к хамда органик моддалардан ташкил топган. Шира 
-та р к и б и д а натрий, калций, калий, магний катионлари ва хлор, 
с у л ф а т , фосф ат анионлари мавжуд. Айни^са бикарбонатлар 
м и
1
у ю р и катта, шунинг учун >^ам унинг pH 7,
8
-
8
,5 ни ташкил 
^ и л а д и . Панкреатин шира ферментлари кучсиз иш^орий му^ит- 
^ д а фаоллаш ади.
П анкреатин шира таркибида гидролитик ферментлар булиб, 
у л а р оцсил, ёБ ва карбонсувларни парчалайдилар, шунингдек 
н у к л е и н кислоталарни парчаловчи нуклеазалар х.ам бор. Панк- 
р е а т и к ш ира таркибида липаза ва нуклеаза ферментлари - фаол 
^ о л а т д а ; претеазалар-проэнзим ^олатда ажраладилар. Меъда 
о с т и бези шираси таркибида ажралувчи б-амилаза полисахарид- 
_ларн и олиго-, ди- ва моносахаридларгача парчалайди. Нуклеин 
к и с л о т а л а р
рибо-
ва 
дезоксирибонуклеазалар
томонидан пар- 
ч ал ан ад и л ар . Панкреатин 
липаза
ут кислоталар таъсирида фа- 
■оллиги ортади ва липидларга таъсир ^илиб моноглицерид ва 
« г кислоталаригача парчалайди. Претеолитик ферментлар про­
э н з и м т
рипсиноген, химотрипсиноген, А ва Б прокорбоксипеп-
л ш д а з а л а р
^олатида ишлаб чикарилади. Ун икки б а р м о ^ и ичак-
д а и ш лаб чикарилувчи 
энтерокиназа
таъсирида трипсиноген
— гр и п с и н га айланади. Кейинчалик трипсин трипсиноген ва бо- 
хш^а пропептидазаларга автокаталитик таъсир курсатади ва улар- 
н и ф аоллаш тиради. Трипсин, химотрипсин, эластазалар о в кат 
— гар к и б и д аги о^силларнинг ички пептид богларига таъсир этиб, 
^уларни ам инокислаталаргача парчалайди.А ва Б карбоксипеп- 
— ги д а зал ар оке ил ва пептидларнинг охирги С-богларига таъсир 
к;иладилар.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   171   172   173   174   175   176   177   178   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish