М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди


М еъ д а ост и бези ш ира аж рат иш ининг бошцарилиши



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet176/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

М еъ д а ост и бези ш ира аж рат иш ининг бошцарилиши.

1
У
1
еъда ости безининг экзокрин фаолияти нерв ^амда гуморал 
—м е х а н и зм л а р и оркали бошкарилади. Адашган нерв меъда ости 
-<5езидан ш ира ажралишини кучайтиради. Симпатик нерв гола-
л а р и ш и ра ажралиш ини пасайтиради, лекин органик моддалар
- с и н т е з и н и (
бета-адренергик эффект
) кучайтиради, кон-томир-
л ар н и н г торайиш и 
(алфа адренергик эффект)
меъда ости бези-
^ н и н г к;он билан таъминланиш ини камайтирилиши натижасида 
^ ? ^ а м ш и р а ажралиш и пасаяди. Ж исмоний ва 
а ц я т
зури^иш, 
•^ э г р и ^ , уй ^у шира ажралиш ини пасайтиради. Гастроинтестинал 
^ г о р м о н л а р д а н секретин, ХЦК-ПЗ меъда ости беъзи шира ажра-
л и ш и н и кучайтирада. С екретин - бикарбонатга бой ва ХЦК-ПЗ
ферм ентларга бой шира ажралишини таъминлайди. Меъда ости
^ э е з и ш и раси ажралиши гастрин, серотонин, бомбезин. инсу­


лин. ут кислоталари тузлари таъсирида кучаяди. Х им оденин 
химотрипсиноген ажралишини кучайтиради. ГИП, ПП, глю ка- 
гон, калцитонин, соматостатин, энкефалинлир шира аж ралиш и­
ни тормозлайдилар.
Меъда ости безида шира аж ралиш и 3 даврдан иборат: му- 
раккаб- рефлектор, меъда ва ичак даврлари. Панкреатин ш и р а 
ажралишига истеъмол цилинган овцат таркиби таъсир цилади. 
Бу таъсирлар гастроинтестинал гормонлар о р кал и амалга о ш и - 
рилади. Меъда хлорид кислота иш лаб чицарилишини кучайти- 
рувчи моддалар (гушт, сабзавотлар, оцсил хазмида хосил булган 
экстрактлар) секретин цосил булиш ини кучайтиради н атиж ада 
бикарбонатга бой булган меъда ости бези шираси аж ралиш ини 
таъминлайди. Оцсил ва ёгларнинг дастлабки гидролизидан цосил 
булган моддалр ХЦК-ПЗ ишлаб чицаришини кучайтиради ва 
панкреатик шира ажралишини таъминлайди.
Меъда ости бези, шунингдек, ички секретор фаолиятга цам 
эга, у цонга инсулин, глюкагон, соматостатин, панкреатик п о ­
липептид (ПП), сератонин, ВИП, гастрин, энкефалин, калли к- 
реин моддаларини ишлаб чицаради.
Ут цосил булиш и ва а ж ралиш и.
Ут жигарда хосил булади
ва цазм жараёнида иштирок этади. У тнинг хазмдаги ахам ияги 
цуйидагилардан иборат: ёгларни эмулсияга айлантиради, н а т и ­
жада липаза таъсир этадиган сатц катталашади; липидлар ги д ­
ролизидан хосил булган моддаларни эритади, уларнинг сури ли - 
шини ва энтероцитларда триглицеридлар ресингезини осонлаш - 
тиради; меъда ости ва ичак безлари ферментларини, ай н иц са 
липаза фаоллигини орттиради, шунингдек, ут оцсил, карбонсув- 
лар гидролизи ва сурилишларини кучайтиради.
Ут к^йидаги бошцарув вазифаларини цам утайди: ут цосил 
булишини ва ажралишини, ингичка ичакнинг мотор ва с е к р е ­
тор фаолиятини, энтероцитлар пролиферацияси ва кучиб ту ш и - 
шини кучайтиради. Ут кислоталиликни камайтириш ва п еп си н
фаоллигини йуцотиш орцали 
12
бармоцли ичакка тушган м еъда 
шира таъсирини тухгатади. У тбактериостатактаъсиргаэга. Ёрда 
эрувчи витаминлар, холистерин, аминокислоталар ва калц и й
тузларини ичакда сурилишида утнинг ацамияти катта.
Бир суткада 1000-1800 мл ут цосил булади. 
Ут уносил булиш и
{холера)-
узлуксиз кетади, 
ут аж ралиши
(холекинез)-даврий, ов- 
цат истеъмол цилгандагина содир булади. Нахор пайтида ут ичак­
ка тушмайди, ут пуфагида йигилади ва у ерда депо сифатида сак-


ланади, хамда куюклашади, шунинг учун дам икки хил уттафовут 
Килинади-.жмгя/? 
ва пуфак утлари.
Ут бир вактнинт узида ^ам шира. хам экскрет моддадир. Утнинг 
гаркибида дар хил эндоген ва экзоген моддалар ажралади, бироз 
ферментатив фаолликка эга. Жигар утининг pH 7,3-8,0 га тенг, ут 
пуфагида са л а н га н утнинг pH 
6
,0-7,0 га генг бунга сабаб пуфакда 
угнинг таркибидаги гидрокарбонатлар сурилиши ва ут кислотала- 
ри тузлари ^осил булишидир. Жигар ути сук% олтинга ухшаш 
сарик рангга эга, солиштирма огирлиги 1,008-1,015 га тенг, пуфак­
да сацланган ут эса (сув ва минерал тузлар сурилдши ^исобига) 
1
^У'юк, ранги тук сарик, солиштирма огирлиги 1,026-1,048 га тенг, 
ут: йулларида ишлаб чи^арилган муцин ^исобига ут ёпиш ко^иги 
ортади.
Ут гликохол (80%) ва таурохол (20%) кислоталарини сак^лайди. 
Одамларда асосий ут пигмента билирубин булиб в;изгиш-сарик ран­
гга эга. Билирубин оксидланиши натижасида ичакларда ^осил булув- 
чи иккинчи пигмент биливердин зангори рангга эга. Ут таркибига 
фосфолипидлар, ут кислоталари, холестерин, оцсил ва билирубин 
кирувчи 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   172   173   174   175   176   177   178   179   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish