М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet172/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

к
,
илдоцни
 
кутарувчи м ускуллар ^ис^ариши хисобига бурун ва 
нафас йуллари бер^илади.
Н афас маркази узунчо^ мияда нафас маркази ёнида жойлаш- 
ган в а у билан пайваста (реципрок) муносабатда булади. Шу- 
нинг учун >$ам ютинаётган пайтда нафас тухтайди. Тилнинг ^ара- 
кати билан ов^ат лукмаси х а л ^ м г а суриб туширилади. Бу ерда 
луцм ани ^аш^умга туш иш ига таъсир ^илувчи асосий омил огиз 
буш лоти ва хал^умдаги босимлар билан фаркланади. Лу^ма хал- 
^ум га тушиши билан унинг кириш со^асидаги мускуллар киска- 
рад и. Лу^мани кизилунгачга суриб юборади. Бу ерда ^ам халкум 
ва кизилунгач уртасидаги босимлар фар^и асосий ^аракатланти- 
рувчи омил булиб физмат ^илади.
Ю тишдан олдин халкум-к;изилунгач сфинкгери ёпиь; булади, 
ю тиш даврида хал
1
$умда босим 45 мм симоб устунигача кутари- 
лади, сфинктер очилади ва лукма ^изилунгачнинг бошлангич соха- 
сига тушади, бу ердаги босим 30мм симоб устунидан ортмайди.
кизилунгач (секин ихт иёрсиз) даврида
^пилунгачнинг пери- 
сталтик ^аракати туфайли ов^ат лукмаси меъдатомон силжийди. 
Ю тиниш ^аракати таъсирида ^изилунгачда ^осил булган перис- 
талтик харакатнинг бирламчи тул^ини меъдагача боради. Кизил- 
ун гач н и н г аорта равоги билан кесишган со^асида бирламчи 
тул^и н таъсирида иккиламчи тулк^ш хосил булади. Бу тул^ин хам 
меъданинг кардиал сохасигача боради. Меъданинг кардиал сфин- 
ктери лу^ма якинлашганда очилади ва ов^ат меъдага тушади.
М еъдадаги %а:ш.
М еъдада ози^ модда кимёвий ва механик 
иш ловдан утади. Бундан таш кари меъда «ов^ат депоси» вази- 
ф аси н и ^ам утайди. М еханик ишлов меъданинг ^аракати ва ки-


мёвий ишлов унинг шираси таркибидаги ферментлари таъсири- 
да амалга оширилади.
Меъда ^уйидаги функцияларни бажаради: 
шира ажрапгиш.
мотор (%аракат), суриш, экскрепю р
(мочевина, сийдик ки сло- 
таси, креатинин, ofhp металлар тузлари, йод, доривор м одда- 
ларни чи^ариш ), 
гомеостатик
(рН ни бошкариш), 
гем опоэзда
иштирок этиши
(Касл ички омилини ишлаб чикариш).
М еъданипг шира аж ратиш ф а о ли я т и .
Шира ажратиш ф а- 
олияти меъданинг шиллик каватида жойлаш ган безлар том он и - 
дан амалга оширилади. Бунда уч хил безлар уз хусусиятига кура 
тафовут кили над и: 
кардиал, ф ундал
(меъданинг хусусий безла- 
ри) ва 
пилорик
(меъдани ун икки бармоцли ичакка утадиган со- 
Хасидаги безлар). Безлар- 
бот, париет ал(коплама), куш им ча
Хужайралардан ва 
мукоцитлардан
иборат. Бош хужайралар - 
пепсиноген, париетал хужайралар -х л о р и д кислота, куш им ча 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   168   169   170   171   172   173   174   175   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish