М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet180/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

С
о р л о м
 
одамларда бир суткада 1-2 марта дефекация со- 
дир этилади .
Й у го н ичакдаги газлар.
Бир кеча-кундузда ичаклардан дефе­
кация п ай ти д а ва бошца вацтларда 100-500 мл газ чицарилади. 
И чакдаги газларнинг келиб чициши цар хил. Унинг бир цисми 
овцатланиш пайтида ютилган газлар цисобига пайдо булади. Меъ- 
д а ости б ези шираси таркибидаги гидрокорбонатлар ичакдаги 
кислотали химус билан алоцада булиши куп мицдорда С 0
2
гази 
цосил були ш и га сабаб булади. Газлар ичакдаги микрофлоралар 
мацсули цамдир. Айрим озиц моддаларни цазм цилишда (дуккак- 
ли усим ликлар, карам, пиёз, цора нон, картошка ва бошцалар) куп 
м и л о р д а газлар цосил булади.
С
о р л о м
 
одамлар ичагида цосил булган газлар таркиби 14, (24- 
9 0 % ),С 0 2 (4,3-29%), 0,(0,1-23% ), Н
2
(0,6-47%), метан (0-26%), оз 
м и л о р д а водород сулфид, аммиак ва меркаптонлардан иборат.
Й у го н ич акм икроф лораси.
Йугон ичакда цазм жараёни дав- 
рида м еъ ёрд аги
микрофларанинг
ацамияти катта. Йугон ичакда 
анаэроб м икроф лора аэроб микрофлорадан куп. Йугон ичакда­
ги м и кроф лора цазм булмаган озиц моддаларни, клетчаткани 
п арчалай ди ; липид, ут ва ёр кислоталар, билирубин, холесте­
рин алм аш инувларида катнашади; ингичка ичакдан химус тар- 
кибида ту ш ган ферментларни сусайтиради(ишцорий фосфата- 
за, тр и п си н , амилаза); карбонсувларни кислотали мацсулотлар-


га цадар (сут ва сирка кислоталари) ачитади; йугон ичакда К ва 
В гурух, витаминларни синтезлайди; умумий иммунитетни ^осил 
^илишда иштирок этади; патоген микроблар купайиш ини тух- 
татади. Микроблар таъсирида оцсиллар чирийди ва за^арли мод- 
даалар: индол, скатол, фенолларни ^осил ^илади. Ачиш нати­
жасида х,осил булган кислогали моддалар чириш ни тухтатади, 
шунинг учун ?^ам турри ов^атланиш ичакдаги ачиш ва чириш 
жараёнларини бир хил мувозанатда ушлаб туради. Айрим ка- 
салликларда, ^амда узо^ муддат давомида антибактериал пре- 
паратлар истеъмол ^илиниши ичакнинг меъёрдаги микрофлора 
таркиби бузилиб патоген микрофлораларнинг купайиб кети- 
шига (дисбактериоз) сабаб булиши мумкин.


А
-Б О Б
М О Д Ц А В А Э Н Е Р Г И Я А Л М А Ш И Н У В И
Тирик организмдаги ^ар цандай жараёнлар энергия ажралг- 
ши билан кечади. Энергия ажралиши организмнинг иш бажара 
олиш идан далолат беради. Энергияларнинг хоссаларини ва ти- 
зимда уларнинг узгаришини физиканинг махсус булими 
термо­
динамика
урганади. Атроф му^итдан шартли равишда ажратиб 
олинган мавжудотлар мажмуи 
термодинамик тизим
дейилади. 
Термодинамик тизимни 
алощда, ёпик;
ва 
о ч щ
турларга булади- 
лар. А ло^ида ёки ажратиб олинган тизимга кирувчиларнинг энер­
гия ва массаси узгармайди, улар атроф-му^ит билан модда ва энер­
гия алмашмайдилар. Ёпиц тизимда атроф-му^ит билан энергия 
алмашадилар, лекин модда алмашмайдилар, шунинг учун улар­
нинг массаси доимий узгармас ^одда булади. Очиц тизимда эса 
атроф-му^ит билан хам модда, ^ам энергияси алмашинуви содир 
этилади. Термодинамика нуцтаи назаридан тирик организмлар 
очиц термодинамик тизимга кирадилар, чунки улар ^аёти даво- 
мида таш ци му^ит билан тинимсиз модда ва энергия алмашину- 
вида буладилар.
Термодинамиканинг биринчи конунига
асосан энергия бир тур- 
дан иккинчи турга айланиши мумкин, лекин йуцолмайди. 
Термо­
динамиканинг иккинчицонунига
мувофщ энергиянинг барча тури 
охирвда иссицлик энергиясига айланади ва материя таркибида 
тартибсизлик вужудга келади. Тизимнинг тартибсизлик даража- 
си 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish