М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet188/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Сувда эрийдиган витаминларга
витамин В ларнинг катта гурухи, 
витамин С (аскорбин кислота) ва витамин Р киради.
Витамин В лар гуру^ига витамин В, (тиамин), витамин В, 
(рибофлавин), витамин В 6 (пиридоксон), витамин В |2(цианко- 
баламин), витамин РР (никотинамид), патотен кислота, биотин, 
фолий кислотаси, холин ва бошца баъзи модцалар киради.
Ёгда эрийдиган витаминларга
витамин А, билан витамин А 2 
(ретинол билан дегидроретинол), витамин О (эргокалциферол), 
витамин Е (токоферол), витамин К (филлохинон) киради.
Купчилик витаминлар одам организмида тез парчаланиб ке- 
тади ва организмда тупланмайди, шунинг учун улар одам орга- 
низмига доим овцат билан кириб туриши керак. Бу суз айникса 
витаминлардан А, Б , В ,, В , РР ва С га т а а л у ^ и .
Одамга бир суткада зарур витаминлар мицдори цуйидаги жад- 
валда курсатилган.
В и т а м и н л а р
А
в,
В 2
С
Р Р
Э
[и н т е р н а ц и ­
о н а л
бирлик-
л а р Г
м и л л и г э а м м х и с о б и д а
К а п а ё ш л и о д а м
1
2 - 3
->
5 0 - 7 5
1 2 -2 0
1 0 0 га ч а
^ о м и л а д о р ва э м и з у к л и
а ё л л а р
2 -2 ,5
3
2
7 5 - 1 0 0
1 8 - 2 0
5 0 0 - 1 0 0 0
7 е ш г а ч а б о л а л а р
1
1
2
3 5
12
5 0 0 - 1 0 0 0
7 ё ш д а н о ш г а н б о л а л а р
1
1 ,5 - 2
2
5 0
12
5 0 0 - 1 0 0 0
В и т а м и н В / (т иам ин). Овцатда
витамин В ) булмаса, одам- 
ларда 
бери-бери
, ёки 
полиневврит
деб юритиладиган авитами­
ноз пайдо булади. Бу авитаминознинг характерли белгиси шуки, 
нерв тизими зарарланади, ^аракатлар, жумладан юриш бузила- 
ди ва фалажлар вужудга келади.


Бери-бери касаллиги билан орриган одам оёгини судраб бо- 
сади, оёрига кишан солинган одамга ухш аб ю ради. Касаллик- 
нинг бошларида енгил чарчаш, ишгацанинг йуцолиши, юрак 
уриши, оёц оррири каби белгилар пайдо булади. Секин-аста, бац- 
зан эса тезда сезувчанлик ва юриш цаттиц бузилади ёки цул- 
оёри фалаж булади, чупдай озиб кетади ва н аф ас мускуллари 
фалажланиб, бемор улиб цолади. Бошца ки ш и лар касалланган- 
да цон айланиши руйи рост бузилади, баданга ш иш келади, мус- 
куллар атрофияланади. Одам витамин В, булм аган овцатни 30- 
90 кун истеъмол цилгандан кейин касалланиш и кузатишлардан 
маълум.
Куш л ар, оц каламушлар, итларни тозаланган гуруч билан 
боциб ёки тозаланмаган гуручни автоклавда 120° д а 2-3 соат сац- 
лангандан кейин бериб, бу цайвонларда ави там и н оз В! ни ву- 
жудга келтириш мумкин. Авитаминоз В, хайвонларда, одамлар- 
даги каби талваса тутиши, царакатлар бузилиш и ва фалажлар 
пайдо булиши билан давом этади.
В, авитаминозида модда алмашинувининг бузилиш и сабаби 
шуки, организмда карбоцсилаза ва дегидраза ферментларининг 
фаол гуруци витамин В, (тиамин)дан цосил булади. Карбоцси- 
лаза пироузум кислотасининг сирка алдегид цосил цилиб пар- 
чаланишини катализлайди, дегидраза - п ироузум кислотанинг 
сирка кислотасигача парчаланишида иш тирок этади. Тиамин- 
нинг етишмаслиги ёки йуцлиги шу ферментларнинг хосил були- 
шига тусцинлик цилади, натижада х.амма аъзоларга, жумладан 
нерв тизимида модда алмашинув жараёнлари бузилади. В, ави­
таминозида аминокислоталар алмашинуви, углеводлар ресин- 
тези, нерв тизимида ацетилхолин цосил булиш и бузилади.
Пиво ачитциси, гуруч кепаги, бурдой (ун ган и ), сули уни, 
ёнроц, мол жигари, тухум сариги, ловияда витам ин В, куп.
Тиаминли масаллицлар 120°гача киздирилса бу витамин пар- 
чаланиб кетади. Витамин В, (тиамин) синтез цилиб олинган ва 
саноатда ишлаб чицарилади. Синтетик витам ин В, препаратини 
ишлаб чицариш туфайли озиц-овцатни сунъий йул билан вита- 
минлаш, яъни уларга (масалан, нонга) шу витам ин прспаратла- 
рини цушиш жорий цилинди.
Организмда тиамин айтарлик тупланмагани сабабли, у о в кал 
билан иложи борича бир меъёрда истеъмол цилиб турилиши за- 
рур. Катта ёшли одам 5-6 кунгача шу витам и нн и нг суткалик 
мицдоридан ярмини олибтурса, гиповитаминоз белгилари пай­
до була бошлайди: ланжлик, чарчаш, юрак уй наш и , юрак сан-


чиши, оёцларнйнг йигилиб цолиши, баданга текканда унинг бе- 
зиллаши 
ц.аШ
^илинади. Одам бир неча миллиграмм витамин 
В, истеъмол цилгандан бир неча соат кейин гиповитаминознинг 
з^амма белгилари йуцолади.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   184   185   186   187   188   189   190   191   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish