М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet178/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

А -овцат ли м о д д а н и нг буш лиф аги ва ингичка ичак юзасидаги
кетма-кет деполим еризацияси; Б-т шопротеид мембрананинг унга
адсорбцияланган ва ичакнинг .\усусий ф ерм ент лар билан биргалик-
даги бир щисми; М -мембрана; М В-микроворсинкалар; АГ-апикал
гликокаликс; Л Г -лат ерал гликокаликс; С 1,С 1, С -субстратлар;
П Ф -панкреат ик ферментлар; ТСМ -мембрананинг транспорт
тизими; Р Ц Ф -ф ерм ент ларнинг бошцарув маркази; НФ-фермент
булмаган омиллар.
ролди хазми содир булади, озик моддалар шу пардага тегиб мо- 
номерларгача парчаланадилар. Апикал пардадаги ферментлар ва 
ташув тизими яцин турганликларитуфайли гидролиз ва сурилиш 
жараёнлари бир-бири билан боишк ^олатда кетади. Г идролизнинг 
тугалланиши сурилишнинг бошланишига шароит яратиб беради.
Д е в о р о л д и ^ а з м и н и н г асосий б елги лари ^уйидагилар: 
ичак б у р м ал ар и д ан ворсинкалар учига борган сари эпители- 
оц итларни н г ш и ра ажратиш фаоллиги камайиб боради. Вор­
синкалар у ч и д а асосан дипептидлар, асосида эса дисахарид- 
лар ф ер м ен тл ар ф аоллигига, парданинг шимиб олиш хосса- 
сига, и н ги ч ка и чак ^аракатига, буш лицдаги >^азм жадаллиги- 
га, п ар ^езга б огли ^.


И н ги ч к а и ч а к ха р а к а т ф а о л и я т и .
И н ги ч к а ичак цара- 
кати хим уснинг цазм ш иралари билан аралаш и ш и н и , химус- 
нинг ичак буйлаб силж иш ини, ичак ш и л л и ц цавати соцаси- 
даги моддаларнинг алмашишини таъ м и н л ай д и , ичакдан суюц 
моддаларни цон ва лим ф ага ф и лтрлани б у ти ш и учун зарур 
булган боси м н и х;осил цилади. Д ем ак, и н ги ч к а ичак харака- 
ти озиц м од д аларн и н г гидролизи ва с у р и л и ш и учун имцо- 
ният яратиб беради .
Ингичка и чак царакати буйланма ва ц ал ц аси м о н мускул- 
ларининг цисцариш и орцали ам алга ош ад и . И н ги чка ичакда 
бир неча хил ц аракатлар узига хос х у с у с и я т л а р и билан та- 
фовут цилинади: ритм ик сегм ен тац и я, м аятн и к си м о н , пе- 
ристалтик (ж уда секин, секин, тез ва ж у д а те з), тоник.
Рит м ик сегм ен т аци я
асосан ц алц аси м он м ускуллар цис- 
цариши н ати ж асид а ичак цисмларга аж р ати б цуйилади. На- 
вбатдаги цисцариш туф айли янги се гм ен т ц о си л цилинади, 
яъни аввалги сегм ен т бир неча ц исм ларга б у л и н ад и . Бу цис- 
царишлар туф ай ли ичакда химус ар алаш и ш и ва цар бир сег- 
ментда босим орти ш и кузатилади.
М аят никсим он %аракат
буйлама ва ц алц аси м он мускул­
лар цисцариши нати ж асида амалга о ш и р и лад и . Бунда химус 
олдинга ва орц ага силж итилади. И ч акн и н г бош лан гич цис- 
мларида бундай ц аракат 1 дацицада 9-12 м а р та ва цуйи цис- 
мида 
6 -8
м артагач а содир булади.
П ерист алт ик т улцин
ичакда буииц ц оси л цилиш ва цуйи 
цисм кенгайиш и нати ж асида амалга о ш и р и л и б , химуснинг 
каудал йуналиш да царакатлантириш идан и борат. И чакда пе­
ристалтик ц ар ак атл ар цар хил тезли кд а 0,1 -0,3 см /с дан 7- 
2 1
см /сгача б ули ш и мумкин.
Тоник циск;ариш
натиж асида ичак т е ш и ги м аълум узун- 
ликда кичраяди. Т он ик цисцариш м ахал ли й булиш и ёки ки- 
чик тезликда ц аракатланиш и мумкин.
И чакнинг д астлабки (базал) босими 5-14 см га тенг. Ичак 
царакат бу б оси м н и 30-90 см сув. уст. гач а кутариш и мум ­
кин.
И нгичка ичак моторикаси миоген, нерв ва гум орал меха- 
низмлар ёрдам ида бош царилади. 
М иоген м е ха н и зм ла р
ичак 
мускуллари автом атияси ва ичак ч у зи л ган д а ун ин г цисца- 
ришини таъ м и н лай д и . И чакнинг даврий ц ар ак ати н и ритмик 
автоматия хоссасига эга булган мускул ичак - миэнтерал нерв 
(ауэрбах) тугун и таъм инлайди. Бундан таш ц ар и , ичак цара-


катини таъ м и н л о в ч и иккита махсус тузи лм алар бор цабул 
цилиб, у зати б б ерувчи , биринчиси ум ум и й ут йулининг ун 
икки б ар м о ^ л и ичакка цуйилаётган жойида, иккинчиси ёнбош 
ичакда ж ойлаш ган. Бу тузилмалар ва нерв тугунлари нерв ва 
гуморал механизм лар ёрдамида бош^арилиб тузилади.
П арасим патик таъсир ичак ^аракатини кучайтиради, симпа- 
тик таъси рни тормозлайди.
О в цат истеъмол цилиш ичак ^аракатини дастлаб тормозлай­
ди, бироздан сунг кучайтиради. Кейинчалик химуснинг физик 
ва кимёвий хоссаларига мувофиц, ичак ^аракатч узгаради да- 
гал, ингичка ичакда^азм булмайдиган моддалар, ёрли овцатлар 
эса уни кучайтиради.
И чакка м а^аллий таъсир цилиб, унинг ^аракатини кучайти- 
рувчи м оддаларга цуйидагилар киради: ёялар, кислоталар, ишц- 
орлар, тузлар (юцори цонцентрацияли эритмалар.)
Ингичка ичак ^аракатини бошцаришда х;азм йулининг ^ар хил 
цисмларидан бошланувчи рефлекслар: цизилунгач-ичак (цузга- 
тувчи), меъда ичак (цузратувчи ва тормозловчи), ректоэнтерал 
(тормозловчи).
Г ум о р а л бош царилиш и.
Серотонин, гистамин, гастрин, мо- 
тилин ХЦК, Р моддаси, вазопрессин, окситоцин, брадикинин ва 
бошкалар миоцитларга бевосита ёки энтерал нейронлар орцали 
таъсир этиб ингичка ичак ^аракатини кучайтиради, секретин, 
ВИП, ГИП ва бошцаларни тормозлайди.
Й уго н и ч акд аги %азм.
Илиоцекал сфинктер орцали ингичка 
ичакдан химус йугон ичакка утади. ^ а з м жараёнида йугон ичак- 
нинг а^ам и яти камроц, чунки усимлик клетчаткасидан бошца 
барча озиц моддалар ингичка ичакда ^азм булади ва сурилади. 
Йугон ичакда асосан сув сурилиши орцали химус цуюцлашади, 
кал массаси шаклланади ва ичакдан чицариб юборилади. Йугон 
ичакда ш унингдек злектролитлар, сувда эрувчи витаминлар ва 
карбонсувлар сурилади.
Й угон и ч а кн и н г шира аж ратиш фаолият и.
Йугон ичак без- 
лари, асосан, шилимшик, модда, кучиб тушган зпителнал хужай- 
ра ва оз мш уюрда ферментлар 
(пептидазалар, 
ли п а за , а м и л а за ,
и теорий фосфатаза, катепсин, пуклеаза)
сакловчи шира ажра- 
гади. Йугон ичакдаги ферментлар фаоллиги ингичка ичакка нис- 
батан анча суст булади. Пекин ингичка ичакда ^азм жараёни 
бузилганда уни компенсациялаш учун йугон ичак шира ажра­
тиш фаолияти кучайиши мумкин. Йугон ичак шираси (pH 8,5- 
9,0) иш корий му^итга эга. Шира ажралиш жараёни махаллий


механизмлар ёрдамида амалга оширилади. Ш и л л и ^ цаватини 
механик таъсирлаш шира ажралишини 
8 -1 0
м а р та кучайтиради.
Йугон ичак .\аракат и.
Одамларда ^азм ж араён и н и н г даво- 
мийлиги 1-3 суткани таш кил ^илади. Ш ундан э н г куп ва
1
£г ов^- 
ат ^олд и ^ари н и н г йуион ичакда булишига сарф лан ади, йугон 
ичак моторикаси резервуар (ов^ат ц о л д и ^ а р и н и н г тупланиши) 
вазифасини, айрим моддаларни, асосан су вн и н г сурилишини, 
химуснинг х.аракатини, нажаснинг ш аклланиш ини ва уни чи^а- 
риб юборилишини (дефекация) таъминлайди.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   174   175   176   177   178   179   180   181   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish