М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet169/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   165   166   167   168   169   170   171   172   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

у т к а з и л г а н
ва тоза шира йш-иб олинган. Меъдаси- 
дан меъдача аж ратиб олинган итларда кам тоза шира ажратиб 
олинган. И .П авлов усули буйича меъдача аж ратиб олиш Гай- 
денгайн усулидан иннервацияси сакланганлиги билан фаркла- 
нади. Ж аррохлик йули билан ичакнинг бир кисмини ажратиб 
олиш ва унинг бир учи
74-раем. 
М е ъ д а г а ф и с т у л а куйилган э зо ф а го т о м и я килинган ит.
« Ё лгон овкатлантириш» таж рибаси.
(Тири усули) ёки кар иккалаучи (Тири-Велле усули) ташка- 
рига чикарилиб тер и га тикиб куйилади.
Сулак ва меъда ости безлари чикарув йулларини, ут йулла­
рини таш карига чикариб терига тикиб куйиш колатлари кенг 
Кулланилади.
Одамларда %азм ф аолият ини урганиш . С екрет ер жараё-
н и н и урганиш .
С улак ажралишини бир неча усулда урганиш 
мумкин.
Огиз чайцаб ю борилган дап сунг т уп укн и й и ги б олиш .
Бун­
да кар хил безлардан ажралган аралаш сулак, овкат 
к о л д и р и
йи- 
гилади ва бунда сулакнинг кажмини тугри аниклаб булмайди. 
Шунинг учун кам иккинчи усул Лешли-Красногорский капсу- 
ласи ёрдамида тоза сулак йигиб олинади.
Одамларда 
м еъда, меъда ости бези, ингичка ичаклар шира
ажратиш
ва у
т аж ралиш
фаолиятини зондли ва зондсиз усул- 
ларда урганиш мумкин.
Зондли усулда ш ира микдорини, унинг таркибидаги элект- 
ролитлар, ф ерм ентлар микдорини ва pH катталигини аниклаш


мумкин. Секреция стимуляторлари з^азм йулига ёки п арен терал 
юборилади. Уларнинг таъсир механизмини билган з^олда ш и ра 
ажралиш узгариши сабабини аникушц мумкин.
Зондсиз усулда истеъмол килинган моддаларга таъси р мах- 
сул натижасида хосил булган моддаларни цон ва си й ди кдаги
миодорини анш уш ц. Масалан, меъдада кислота меъёрда аж р а- 
лаётганида индикатор ^онда ва сийдикда тезда пайдо б у л а д и , 
акс з^олда индикатор ^он ва сийдикда умуман булм аслиги ёки 
секин пайдо булиши мумкин.
Зондсиз усулда шунингдек з^азм безларининг ф ун кц ион ал 
Холатини цон ва сийдикдаги гидролитик ферментлар мшудори- 
ни ани^лаш орцали з^ам урганиш мумкин.
К^ондаги гидролизга учрамаган о з и ^ и моддалар м и ^д ор и га 
^араб хам хазм безларининг шира ажратиш з^олати хакида х у л о - 
са к;илиш мумкин.
Р£диотелеметрик усулда хазм йулидаги хар хил ахборотлар- 
ни (м: pH) урганиш мумкин.
М от ор ф аолият ни урганиш.
Чайнашни (м астикациография 
- чайнаш жараёнини ёзиб олиш), ю тиш ни (рентгенограф ии ва 
баллонографик усулларда) урганиш мумкин. Меъда ва и ч а к н и н
1

мотор фаолиятини зондли ва зондсиз усулларда урганиш м у м ­
кин.
Зондли усулда резинали баллонча ва ёзиб олувчи м о с л а м а
ёрдамида урганилади. Зондсиз усулда радиотелеметрик б о с и м - 
ни сезувчи радиогшлюла ёрдамида урганилади. М еъ дани н г м о­
тор фаолиятини электрогастрографик усулда хам урганиш м у м ­
кин. Бунда меъданинг ^ис^араётган силлиц мускулидаги с е к и н
потенциаллари ^ориннинг олдинги деворидан ёзиб олин ади . Бу 
усулдан ингичка ва йутон ичаклар мотор фаолиятини у р г а н и ш - 
да з^ам фойдаланиш мумкин.
К^изилунгач, меъда, ичак, ут пуфаги ва ут йуллари з^аракати 
рентгенконтраст моддадан фойдаланиб рентгенографик у р ган и ш
амалиётида кенг кулланилади.
Дазм аъзолари мотор фаолиятини ози^ли моддани м е ъ д а д а н
ичакка эвакуация килиш тезлигини ва ичакдаги харакат т е з л и - 
гини урганиш ор^али з^ам ани^лаш мумкин.
%азм ж араёни б о ш к а р и ли ш и н и н гу м у м и и тарзи.
Х а зм ти- 
зими жараёнлари (шира ажралиши, моторикаси ва су р и л и ш и ) 
мураккаб нерв ва гуморал механизмлар ёрдамида б о ш ^ар и л и б
турилади. Д азм тизим и бошкарилиши марказий реф лектор, г у ­
морал ва маз^аллий механизмлардан иборат. Хазм т и зи м и н и н г


говори ^исми асосан марказий рефлектор механизмлари ёрда- 
м и д а бош^арилади. Огиз бушлигидан узокушшган сари бу меха- 
н изм нинг таъсири камайиб гуморал механизмлар салмори ор- 
т и б боради. М еъда, меъда ости бези, ут ^осил булиш ва чикари- 
л и ш фаолиятларига гуморал бошкарилиш механизмлариннг таъ­
си р и кучли булади. Ингичка ва йугон ичаклар фаолиятини бош- 
карилиш ида махаллий (механик ва кимёвий таъсирлар) меха- 
н изм ларнинг ахамияти каттадир.
Озш рш модда турган со^асига ва ундан к;уйи цисмига ^азм- 
н и н г секретор ва мотор фаолиятини кучайтиради. Орал сохага 
(ю ^ори га йуналиш да) эса у тормозловчи таъсир килади.
Хазм йули деворида жойлашган механо-, хемо-, осмо-, тер- 
м орецепторлардан миянинг интра-ва экстрамурал ганглиялари- 
г а , орка ва бош мияларга афферент импульслар юборилади. Бу 
с о ^ а нейтронларидан эфферент вегетатив толалар оркали им- 
п услар хазм тизим ининг эффектор хужайралари: гландулоцит- 
л ар , миоцитлар ва энтероцитларга боради. Хазм жараёни вега- 
тати в нерв тизим ининг симпатик, парасимпатик ва метасимпа- 
т и к кием лари оркали бош карилиб турилади. М егасимпатик 
к^исми нерв тупламларидан иборат булиб, ^азм тизимини бош^- 
ариш да ауэрбах ва мейснер тупламлари катта а^амиятга эга.
Симпатик тизим ининг преганглионар нерв толалари охири- 
д ан - ацетилхолин. энкефалин, нейротензин; постсинаптик то- 
лалари дан - норадреналин, ацетилхолин, ВИП; парасимпатик 
п реганглионер нейронлардан-ацетилхолин ва энкефалин; пост- 
ганглионар нерв толасидан-ацетилхолин, энкефалин, ВИП лар 
ажралади. М еъда ва ичак сохасида, шунингдек гастрин, сомато- 
с гатин, Р-субстанция, холецистокининлар хам медиатор вази- 
ф асини утайдилар. Ошкозон-ичак тизими фаолиятини холинэр- 
ги к нейронлар кучайтиради, адренергик толалар-тормозлайди.
Хазм фаолиятини гуморал бош^аришда 
гастроинтестинал
гормон
ларнинг ахамияти катта. Бу моддалар меъда, ун икки бар- 
мокли ичак, меъда ости бези шиллик ^аватлари эндокрин хужай- 
раларидан иш лаб чи^арилади. Бу >*ужайралар аминларни ^ам- 
раб олиб уларни карбо^силлаш хоссасига ^араб 
АПУД-тизими
д еб аталади. Бу моддаларнинг айримлари нейронларда х.осил 
булади ва нейротрансмиттер вазифасини утайдилар. Гастроин­
тестин ал гормонлар шира ажратиш, мотор, сурилиш, трофик 
ж араёнларни, боцщ арувчи пептидларни ажралишини бош^ара- 
д и ва умумий таъсир курсатади: модда алмашинуви, юрак-^он- 
том и р тизими, эндокрин тизими фаолиятларига таъсир ь^илади.


Гормон 
___
Гастрин
Хосил булиш жойи 
Меъданинг антрал кисми, 
ингичка 
ичакнинг 
прак- 
симал ^исмида 
(G-^ужайра)
Таъсири
Меъдадан 
НС1, 
пепсиноген 
ажралишини, меъда ости без и дан 
шира 
ажралишини 
кучайтиради. 
Меъда, ингичка ва йурон ичак, ут 
пуфаги моторикасини кучайтиради.
Гастрон
Меъданинг антрал кисми 
(G-хужайра)
Меъда секрециясини тормозлайди.
Булбогастрон
Меъданинг антрал ^исми 
(G-хужайра)
Меъда 
шира 
ажратиш 
ва 
моторикасини тормозлайди.
Энтерогастрон
Ингичка ичакнинг 
бошлангич ^исми 
(ЕС1 -хужайра)
Меъда шира ажратиш ва 
моторикасини тормозлайди.
Секретин
Ингичка ичак, асосан унинг 
проксимал 
цисмида 
(S- 
?^ужайра)
Меъда ости безидан бикарбонатлар 
чицишнни кучайтиради, меъдадан 
НС1 
чи^ишини тормозлайди, ут 
ажралиши ва ингичка ичакда шира 
ажратилишини кучайтиради. Меъда 
^аракатини 
тормозлайди, 
ичак 
х ара кати ва пилорик сфинктернинг 
кискаришини кучайтиради.
Холицистокинин-
панкреозимин
(ХЦК-ПЗ)
Ингичка ичак, асосан унинг

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   165   166   167   168   169   170   171   172   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish