М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

Х ош ия 
сохаси ферментларга бой. Бу сохада ичакнинг хусусий 
ва и чак бушлиридан утган м еъда ости бези ва кучиб тушган эн- 
тер о ц и тл ар таркибидаги ферм ентлар бор.
Д ем ак девор олди хазмида ичакнинг шиллик сохасида, гли- 
кокаликс ва микроворсинкалар сохасидаги ичакнинг хусусий ва 
м еъ да ости бези ферментлари иштирокида амалга оширилади.
^ о з и р г и даврда хазм уч бос кич ли жараён сифатида карал- 
м оода: буш ликдаги хазм, девор олди хазми, сурилиш хазми. 
Б уш л и ^д а хазм натижасида полимерлар олигомерларгача пар- 
ч алан ад и, девор олди хазм ида эса олигомерлар мономерлагача 
ф ерм ентатив деполимеризацияси амалга оширилади ва мономер- 
л а р хон ва лимфага суриладилар.
}(а ш т изи м и н и н г ф ун кц и я ла р и . Оищоюн-ичак йули
кизил- 
ун гач, меъда, ингичка ва йурон ичаклардан иборат булиб найси- 
мон тузи лиш га эга, хазм тизим ининг бир хисмини ташкил кила- 
ди. Б у сохада ози^ли моддалар механик ва кимёвий ишловдан 
утади ва сурилади.
\ а з м т и зи м и н и н г ш ира аж рат иш ф аолият и. Ш ира аж-
рат иш
хужайра ичи жараёни булиб, хужайра ичига тушган мод- 
д ал ар д ан шира хосил булади ва у без хужайралардан ажралиб


чикади. Ш ира без хужайраларнинг ч и кар у в йуллари орцали ц а з м
бушлигига ажралади.
Дазм безлари шираси таркибидаги гидролитик ф е р м е н т л а р
таъсирида овцатли моддалар гидролизга учрайди, эл ектро л и тлар 
гидролитик жараён учун оптимал pH ни яратиб беради, ш и л и м - 
шик моддалар, бактериоцид моддалар, иммуноглобулинлар ц и м о я
вазифасини утайди.
Дазм безларидан шира ажралиш и нерв, гуморал ва п а р а к р и н
механизмлари ёрдамида бошцарилиб турилади. Эферент н е р в , 
уларнинг медиаторлари, гормонлар ва физиологик фаол м о д д а ­
лар, гландулоцитлар рецепторларига ва цужайра ичи ж а р а ё н и г а
курсатган таъсирига цараб шира ажралишини цузратиши ёки т о р - 
мозлаши мумкин. Безларни ш ира ажратиш фаолияти у л а р н и н г 
цон билан теъминланиш дараж асига борлик. Ш ира м и адори б и р
вактда фаол холдаги без цужайралари мицдорига борлик. Б е зл а р
^ар хил таркибда шира ажратувчи гландулоцитлардан т а ш к и л
топган ва узига хос бошкарув тизимига эга. Бездан аж р ал аёгган
шира мицдори ва таркиби истеъмол цилинаётган овкат т ар к и б и га 
мослашган холда булади.
Парасимпатик холинэргик нейронлари х,азм безлари ш и р а аж - 
ратишини тезлаштиради.
Симпатик нейронлар эса цужайра мембранасидаги б- ва в -а д - 
ренарецепторлар турига боглиц цолда шира ажралишини т о р м о з- 
лайди ва трофик таъсир курсатади. Безлардан шира аж р ал и ш и га 
шунингдек гастроинтестинал бошцарувчи пептидлар хам т а ъ с и р
курсатади.
\ а ш т и зи м и п и н г м о т о р ф а о ли ят и .
Дазм ж а р аён и н и н г 
цамма боскичларида мотор ёки царакат фаолияти амалга о ш и р и - 
лади. Дазм йулида ихтиёрий ва ихтиёрсиз, макро- ва м и кро м ото р 
фоалиятлар намоён булади. М отор фаолияти цазм йулининг цар 
хил сохасида овцатли моддани цабул цилиш, чайнаш, ю тиш , м еъ- 
дада озикнинг ушлаб турилиши, меъдадан ичакка озикли м од д а- 
ларнинг утказилиши, ут пуфагининг цискариши ва буш аш иш и, 
химуснинг ичак буйлаб ^аракати, ингичка ичакдан йугон и чакка 
химуснинг утиши, сфинктерларнинг цискариши ва буш аш иш и, 
йугон ичак царакати, калнинг шаклланиши, дефекация-барчаси 
цазм тизимининг мотор фаолияти натижасидир.
Дазм безларининг чицарув йули таранглилиги ва п ер и стал - 
тик харакати цазм ш ираларининг чицарилишини таъм и нлай ди.
Дазм йуллари мотор фаолиятини бошцарилишида м иоген м е­
ханизмлари, периферик (интра-ва экстрамурал) ва марказий нерв 
тизимларининг ацамияти каттадир.


] [арасимпагик таъ си р натижасида ^азм йулининг мотор фа- 
олияти кучаяди, лекин адаш ган нерв таркибида могорикани ку- 
чайтирувчи ва торм озловчи толалар мавжуд. Симпатик таъсир 
асосан мотор фаолиятини сусайтиради. Нерв, гормонал ва пара- 
гормонал гаъсирлар бир аъзо ва бир неча аъзолар уртасида ти- 
зимлараро таъсир курсатадилар. Масалан, ут ажралиши ут пу- 
фагининг ^исцариши ва Одди сфинктерининг бушаши, меъда- 
дан овкатни ун икки барм о^га ичакка эвакуация килиниши, 
меъданинг антрал цисм ининг ^ис^ариши ва пилорик со^ани 
бушаши натижасида ам алга оширилади.
Сурилиш. Сурили
ш-о зи ьцт и моддалар таркибий кисмини хазм 
йулидан ички м у^итга, кон ва лимфага ташилишидир. Сурил- 
ган модда организмга етказиб берилади ва тузим а модда алма- 
шинувида ишлатилади. Ориз бушлигидан карбонсувлар сулак 
б-амилазаси таъсирида декстрин, малтоолигосахарид ва малто- 
загача парчаланади. 

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish