М аълум от лар билан тулдирилган дарслик ярат иш ни такозо этди



Download 19,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet170/245
Sana25.02.2022
Hajmi19,12 Mb.
#298996
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   245
Bog'liq
Нормальная физиология Алявива. О

ПрОКСИМОЛ ЦИСМИ
(1-?^ужайра)
Ут пуфаги ^аракатини, меъда ости 
бези 
фермент 
ажратишини 
кучайтиради, меъдада НС1 ишлаб 
чикарилишини ва меъда харакатини 
тормозлайди, пепсиноген синтезини 
кучайтиради ингичка ва йугон ичак 
харакатини 
кучайтиради. 
Одди 
сфинктерини 
бушаштиради. 
Иштахани пасайтиради.
Г астроингибитор 
(ёки 
меъда 
ингибитор) 
пептид (ГИП ёки 
ЖИП)
Ингичка ичак (К-^ужайра)
Меъда 
ости 
безидан 
инсулин 
чи^ишини 
кучайтиради. 
Меъда 
шира 
ажратиш 
ва 
^аракатини 
гастрин 
ишлаб 
чикарилишни 
пасайтнриш оркалн тормозлайди. 
Ичак 
шира 
ажратишини 
кучайтиради, 
ингичка 
ичакда 
электролитлар 
сурилишини 
тормозлайди.
Бомбезин
Меъда ва ингичка ичакнинг 
проксимал ^исми 
(Р-^ужайра)
Гастрин 
ажралишини 
ошириш 
оркали меъда шира ажратишини 
кучайтиради. ХЦП-ПЗ ажралишини 
ошириш 
оркали 
ут 
пуфагини
^нс^ариши, меъда ости бези шира 
ажратишини 
кучайтиради, 
энтероглюкагон, нейротензин ва ПП 
ларни ажралишини кучайтиради
Соматостатин
Меъда, 
ингичка 
ичакнинг 
проксимал ^исми, меъда ости 
бези (Д-хужайра)
Секретин. ГИП, мотилин, гастрин, ! 
инсулин 
ва 
глюкагонлар ! 
ажралишини тормозлайди. 
|


Мотилин
Ингнчка ичакнинг праксимал 
кисми (ЕСу>^ужайра)
Меъда 
ва 
ичак 
моторикасини 
кучайтиради, меъдада пспсиноген 
хосил булишини кучайтиради.
Пантреагик 
пептид (Г1Г1)
Меъда ости бези 
(ПГ1-\ужайра)
ХЦК-ПЗ нинг антогенисти, меъда 
ости 
безидан 
бикарбонат 
ва 
ферментлар 
ажралиш; ши 
сусайтиради, ингичка ичак мс. да 
ости бези ва жигарларнинг шилль • 
^авати 
лролиферациясиш» 
кучайтиради, меъда моторикасини 
кучайтиради.
Гистамин
Меъда-ичак йули 
(ЕСЬ->^ужайра)
Меъдада НС1, меъда ости безидан 
шира 
ажралишинн 
кучайтиради. 
Меъда 
ва 
ичак 
^аракатини 
кучайтиради. 
Капиллярларни 
кенгайтиради.
Нейротензин
Ингичка ичакнинг дистал 
кисми (N-^ужайра)
Меъдадан 
НС1 
ажралишинн 
сусайтиради, 
меъда 
ости 
бези 
сусайтиради, меъда ости бези шира 
ажралишинн кучайтиради.
Р-субстанцияси
Ингичка ичак (ЕС1-\ужайра)
Ичак даракатини, сулак ажралишинн 
кучайтиради, инсулин ажралишинн 
ва натрий сурилишини тормозлайди.
Вилликиннн
Ингичка 
ичак 
проксимал 
кисми (ЕС1-хужайра)
Ингичка 
ичак 
версинкалар 
харакатини кучайтиради.
Энкефалин
Ингичка ичак, меъда ости 
бези (G-хужайра)
Меъда ости бези шира ажратиш 
фаолиятини тормозлайди.
Энтероглюкагон
Ингичка ичак (ЕС1-^ужайра)
Карбонсувларни сафарбар ма^сул. 
Меъда ва меъда ости безларинннг 
шира ажратиш фаолиятини, меъда 
ва ичак харакатини тормозлайди.
Серотонин
Меъда-ичак нули
(ЕС1, ЕС2-\ужайра)
Меъдадан 
НС1 
чи^ишинн 
тормозлайди, 
пепсиноген 
ажралишинн кучайтиради. Меъда 
ости бези ва ичак шира ажратишини 
кучайтиради.
Вазоактив 
интестинал 
пептид (ВИП)
Меъда-ичак йули 
(ДЬ^ужайра)
К[он-томир, ут пуфагн деворидаги, 
сфинктерлардаги 
силлик 
мускулларни 
ва 
меъда 
шира 
ажратишини тормозлайди, 
меъда 
ости 
безидан бикарбонатлар 
ва 
ичакдан 
шира 
ажралишинн 
кучайтиради. ХЦК-ПЗ таъсирини 
тормозлайди.
О гиз б уш лигидаги %азм.
Дазм 
о р и з
бушлотидан бошланади, 
бу ерда озицли моддалар механик ва кимёвий ишловдан утади. 
М еханик иш лов-озиц моддаларнинг майдаланиши, уларнинг 
сулак билан намланиш и ва овцат луцмасининг цосил цилиши- 
дан иборат. Кимёвий ишлов-сулак таркибидаги ферментлар таъ- 
сирида озиц моддаларнинг гидролизга учрашидир. 
О
р и з
бушли-


1
уч жуфт катта сулак безларининг: ^улок олди, жар о с т и , 
ости ва тилнинг юзасида, тан гл ай ва лунж шиллик; ^ а в а т и д а
[лашган куп майда сулак безларининг чщ арув йуллари о ч и л -
К^уло^ олди ва тилнинг ён ю засида жойлашган безлар ш и -
1
-сероз (о^сил)-яъни сув, оцсил ва тузлардан иборат. Т и л -
г узагида, ^атти^ ва юмшов; танглайда жойлашган с у л а к
шмш иц булиб жуда куп м у ц и н с а ^ а й д и . Жар ости в а т и л
\
безлар аралаш характерга эга.

Download 19,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   166   167   168   169   170   171   172   173   ...   245




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish