Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet129/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

Усимликнинг номи. 
Шоколад (какао) дарахти — Theobroma 
cacao L.; стеркулиадошлар — Sterculiaceae оиласига киради.
Унча катта булмаган (буйи 3—8, баъзан 15 м) доимий яшил 
дарахт булиб барглари йирик, чети текис, ялтирок, яшил рангли ва 
кетма-кет жойлашган. Танасидан ва йугон пояларидан пушти рангли 
майда гуллар туп-туп булиб усиб чиккан булади. Ж уд а куп 
гуллашига карамасдан, бир туп дарахтда 20—30 дона мева булади. 
Мевасининг пишиб етилиши 7—9 ойга чузилади. Меваси йирик, 
узунлиги 10—30 см, чузинчок, уткир учли булиб, сарик ёки кизил 
рангли калин пуст билан копланган булади. Мева ичида 50—60 дона 
пушти рангли нордон чучук мазали уруглар беш катор жойлашган.
Бир туп шоколад дарахти бир йилда 1—4 кг уруг беради. Уруги 
ясси, тухумсимон, узунлиги 2—2,5 см булиб, каттик, юпка пуст билан 
Копланган. Пустнинг осгки томонида юпка пардага ухшаш эндосперм 
колдиклари булади.
Шоколад дарахти 3—4 ёшида хосилга киради. 8— 10 йилдан сунг 
мул хосил бера бошлайди.
Географик таркалиши. 
Ватани Американинг нам тропик урмонла- 
ри. Х,озир тропик мамлакатларда устириляпти.
М ахсулот 
тайёрлаш. Шоколад дарахтининг пишган мевалари 
киркиб олинади ва ёриб, уруги ажратилади. Меванинг ширин ва 
юмшок кисми овкат учун ишлатилади. Уругларни эса махсус бакка 
солиб, 35—50° даги хароратда куйиб куйилади. Бунда уругнинг мева 
пустига ёпишиб колган юмшок кисми парчаланиб кетади, айни 
вактда уруг ядросида чукур ферментация жараёни юз беради. 
Н атиж ада уруг ёкимли хид, чучук-ёгсимон мазага ва кунгир- 
' бинафша рангга эга булади.
Ферментация жараёни тамом булгач, уруг аста-секин куритила- 
ди. У ругсифати ачитиш процессининг тугри олиб борилишига боглик. 
'•Ачитиш процессидан утмаган уруг сифатсиз хисобланади. 
У 
окимтир 
ва аччик-нордон мазага эга булади.
Мой олиш учун уруг махсус айланувчи барабанда ковурилади ва 
машинада каттик пустидан ажратилади. Сунгра майдалаб, иссик 
пресслаш усули билан мойи олинади.
124



Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish