Лрмакогнозия фармаи'втика и н с т и т у т д а р и



Download 28,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet128/660
Sana25.02.2022
Hajmi28,57 Mb.
#274317
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   660
Bog'liq
Фармакогнозия. Холматов Х (1)

/ B r + K J-^Ji + KBr 
J
2+ 2 N a 2 S 2 0 3^ 2 N a J + N a 2 S 40 6

Т ош кент ф ар м ац ев ти к а институтининг илмий х оди м лари проф. А. И . Генгрино- 
вич ва ф ар м ац ев ти к а ф ан л ар и номзоди Э. А. Ю дович йод сонини а н и к л аш ж ар аён и н и
тезл ати ш учун ёг урни га унинг эм ульсиясини иш латиш ни т ав с и я этди. Б у н д а пипетка 
би лан эм ульси я у л ч аб олинади. Э м ульсия ётга н и сбатан р еакти вл ар н и н г сувд аги
эр и тм аси д а яхш и ва тез р е ак ц и я га кириш ади.
122


Йод сонини аниклаш учун анализга олинадиган ёг микдор 
мойнинг кайси гурухга мансублигига караб узгариб туради. ёрк 
ташкил этувчи ёг кислоталар таркибида туйинмаган богланишлг 
купайган сари уларни туйинтирадиган реактивлар куп сарф 6^naf 
ва реакция хам узок давом этади. Одатда реакцияни тезлатиш 
i 
реактивларни теж аш максадида XI Д Ф га кура анализ учун 
м< 
микдори уни йод сонига караб олинади. Агарда мойнинг йод coi 
30 гача булса, майдан 0,7— 1,1 г, 31 дан 50 гача булса — 0,5—0,7
51 дан 100 гача булса, 0,15—0,25 г ва йод сони 150 дан катта булс 
унда анализ учун мойдан 0,15 г дан камрок микдорда олинади.
Ёгларни анализ килишда йод сонининг ахамияти. 
Ег глицеридл 
рини ташкил этган ёг кислоталар таркибида туйинмаган богл 
нишлар канча куп булса, уларни туйинтириш учун шунча ~к; 
галоидлар сарф этилади, шу билан бирга йод сони хам катталашал 
Агар ёг кислоталар туйинмаган кушбоглар хисобига оксидланса, ё 
ёгларга бошка ар алаш м алар (минерал ёглар, парафин) кушилг 
булса, йод сони пасаяди. Хар хил гурухдаги курийдиган ё 
куримайдиган ёг бир-бирига аралашиб кетганида хам йод сонини 
микдори узгаради. Хулоса килиб айтганда, йод сони егларнинг кай 
гурухга мансублигини, тозалигини аниклашда ва идентификац 
килишда катта ахамиятга эга.
EFJ l APHHHT Т ИБ Б И Е Т ВА ФАРМАЦЕВТИКАДАГИ АХАМИЯТИ
Тиббиётда ёглар асосан мазлар (суртма дори), линиментлг 
малхамлар, медицина совунлари, шамчалар, ш арчалар ва бош 
дори турларини тайёрлашда хамда баъзи доривор моддалар 
эритиш учун ишлатилади.
Тиббиётда баъзи ёглар соф холда таъсир этувчи доривор 
мод 
сифатида (канакунжут мойи, балик ёги ва бошкалар) хам 
витаминларга ва бошка биологик фаол моддаларга бой (чакаг 
мойи, балик ёги) махсулот сифатида ишлатилади.
Туйинмаган, таркибида икки ва ундан ортик кушбоги булган 
кислоталар .(линол, линолен, арахидон ва бошкалар) одам ор 
низмида моддалар алмашинувида жуда катта ахамиятга эга бул 
улар витамин F номи билан юритилади.
Кейинги маълумотларга 
К а р а г а н д а
туйинмаган ёг 
K u c ^ o T a j
(масалан, линол, линолен, арахидон ва бошкалар) одам хаа 
хайвон организмида гипотетик (фараз килинган) простоноев кисл' 
унумлари булган простагландинлар биосинтезида бошлангич 
рикма эканлиги аникланди. Простагландинлар физиологик ф; 
моддалар булиб, узларининг тузилишига (туйинмаган кушбог, 
сони ва жойлашишига, гидро-, окси-, кето- ва бошка гурухларн 
жойланишига) караб бачадонни кузгатиши ёки кискартири 
бронхларни кенгайтириши ёки торайтириши мумкин хамда oj 
низмнинг ёг алмашинувига таъсир килиб, кисман инфарктн 
олдини олиши мумкин.
123


•Юкорида айтилганларга биноан куп туйинмаган ёг кислога- 
ардан ташкил топган мойлар (зигир мойи ва бошкалар) нинг 
рббиётда ишлатилиши янада ортди.
ЕЕЛАРНИ САК.ЛАШ
Еглар одатда салкин, ёруглик кам тушадиган 
(коронги) 
хоналарда стеллажлар устида сакланади. Дорихоналарда ёглар огзи 
жипе ёпиладиган идишга тулдириб солинган холда, складларда эса 
бидонларда сакланади.
УСИМЛИК МО ЙЛ АР И
К А К А О М О Й И — O L E U M CACA O ( B U T Y R U M CACAO)

Download 28,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   124   125   126   127   128   129   130   131   ...   660




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish