/ B r + K J-^Ji + KBr
J
2+ 2 N a 2 S 2 0 3^ 2 N a J + N a 2 S 40 6
!
Т ош кент ф ар м ац ев ти к а институтининг илмий х оди м лари проф. А. И . Генгрино-
вич ва ф ар м ац ев ти к а ф ан л ар и номзоди Э. А. Ю дович йод сонини а н и к л аш ж ар аён и н и
тезл ати ш учун ёг урни га унинг эм ульсиясини иш латиш ни т ав с и я этди. Б у н д а пипетка
би лан эм ульси я у л ч аб олинади. Э м ульсия ётга н и сбатан р еакти вл ар н и н г сувд аги
эр и тм аси д а яхш и ва тез р е ак ц и я га кириш ади.
122
Йод сонини аниклаш учун анализга олинадиган ёг микдор
мойнинг кайси гурухга мансублигига караб узгариб туради. ёрк
ташкил этувчи ёг кислоталар таркибида туйинмаган богланишлг
купайган сари уларни туйинтирадиган реактивлар куп сарф 6^naf
ва реакция хам узок давом этади. Одатда реакцияни тезлатиш
i
реактивларни теж аш максадида XI Д Ф га кура анализ учун
м<
микдори уни йод сонига караб олинади. Агарда мойнинг йод coi
30 гача булса, майдан 0,7— 1,1 г, 31 дан 50 гача булса — 0,5—0,7
51 дан 100 гача булса, 0,15—0,25 г ва йод сони 150 дан катта булс
унда анализ учун мойдан 0,15 г дан камрок микдорда олинади.
Ёгларни анализ килишда йод сонининг ахамияти.
Ег глицеридл
рини ташкил этган ёг кислоталар таркибида туйинмаган богл
нишлар канча куп булса, уларни туйинтириш учун шунча ~к;
галоидлар сарф этилади, шу билан бирга йод сони хам катталашал
Агар ёг кислоталар туйинмаган кушбоглар хисобига оксидланса, ё
ёгларга бошка ар алаш м алар (минерал ёглар, парафин) кушилг
булса, йод сони пасаяди. Хар хил гурухдаги курийдиган ё
куримайдиган ёг бир-бирига аралашиб кетганида хам йод сонини
микдори узгаради. Хулоса килиб айтганда, йод сони егларнинг кай
гурухга мансублигини, тозалигини аниклашда ва идентификац
килишда катта ахамиятга эга.
EFJ l APHHHT Т ИБ Б И Е Т ВА ФАРМАЦЕВТИКАДАГИ АХАМИЯТИ
Тиббиётда ёглар асосан мазлар (суртма дори), линиментлг
малхамлар, медицина совунлари, шамчалар, ш арчалар ва бош
дори турларини тайёрлашда хамда баъзи доривор моддалар
эритиш учун ишлатилади.
Тиббиётда баъзи ёглар соф холда таъсир этувчи доривор
мод
сифатида (канакунжут мойи, балик ёги ва бошкалар) хам
витаминларга ва бошка биологик фаол моддаларга бой (чакаг
мойи, балик ёги) махсулот сифатида ишлатилади.
Туйинмаган, таркибида икки ва ундан ортик кушбоги булган
кислоталар .(линол, линолен, арахидон ва бошкалар) одам ор
низмида моддалар алмашинувида жуда катта ахамиятга эга бул
улар витамин F номи билан юритилади.
Кейинги маълумотларга
К а р а г а н д а
туйинмаган ёг
K u c ^ o T a j
(масалан, линол, линолен, арахидон ва бошкалар) одам хаа
хайвон организмида гипотетик (фараз килинган) простоноев кисл'
унумлари булган простагландинлар биосинтезида бошлангич
рикма эканлиги аникланди. Простагландинлар физиологик ф;
моддалар булиб, узларининг тузилишига (туйинмаган кушбог,
сони ва жойлашишига, гидро-, окси-, кето- ва бошка гурухларн
жойланишига) караб бачадонни кузгатиши ёки кискартири
бронхларни кенгайтириши ёки торайтириши мумкин хамда oj
низмнинг ёг алмашинувига таъсир килиб, кисман инфарктн
олдини олиши мумкин.
123
•Юкорида айтилганларга биноан куп туйинмаган ёг кислога-
ардан ташкил топган мойлар (зигир мойи ва бошкалар) нинг
рббиётда ишлатилиши янада ортди.
ЕЕЛАРНИ САК.ЛАШ
Еглар одатда салкин, ёруглик кам тушадиган
(коронги)
хоналарда стеллажлар устида сакланади. Дорихоналарда ёглар огзи
жипе ёпиладиган идишга тулдириб солинган холда, складларда эса
бидонларда сакланади.
УСИМЛИК МО ЙЛ АР И
К А К А О М О Й И — O L E U M CACA O ( B U T Y R U M CACAO)
Do'stlaringiz bilan baham: |