Кудрат мусаев таржима назарияси


Экая скотина! - сказал Д енисов. М не распроси ть надо - В М



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet55/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

Экая скотина! - сказал Д енисов. М не распроси ть надо - В М ,
IV , 526 // Хой, ч орв а! - деди Д ен и сов, - мен ундан сураб-су- 
риш тирмокчи эдим - У Т , IV , 161.
Эслатилган хиссий-таъсирчан лисоний воситаларнинг ай- 
римлари уз эквивалентларига нисбатан т оррок доирада фаолият 
курсатадилар. Бинобарин, улар барча матний холатларда бир- 
бирларининг урнини алмаштиравермайдилар. М асалан, услубий 
вазифалари якин булган русча «сукин сын» ва узбекча «итвачча» 
бирликлари нуткда фойдаланиш имкониятларига кура фарк кила-
157
www.ziyouz.com kutubxonasi


дилар. Семантик кулами бирмунча кенг узбекча восита нуткда 
купрок кулланилиш дараж аси билан хам ажралиб туради.
М азк ур тиллараро синонимик воситаларнинг айримлари 
жонли нуткда гохо ихтисослашган холда кулланилади. Бу хол 
баъзан уларнинг таржимада бир-бирларини алмаштиришларига 
йул куймайди. М асалан, хакоратланиш объекта эркак киши бул- 
ганида руслар купрок «сукин сын», узбеклар «хотинталок», «ки- 
зигар» сузларидан фойдаланадилар. Русч а «сука», узбекча «кан- 
ж ик» бирликлари эса аксарият холларда хотин-кизларни хакорат- 
лашда кулланилади.
Бадиий матн таркибида хиссий-таъсирчанлик охангини ю за­
га келтириш учун кулланиладиган инглизча «а devil», русча «черт» 
сузлари услубий вазифаларининг таржимада кайта яратилиши 
масаласи мухим амалий ва назарий ахамият касб этади. У ш б у ли­
соний воситалар огзаки нутк таркибида моддий-мантикий семан- 
тикасини тарк этиб, салбий таъсирчанликни юзага келтириш учун 
кулланилар эканлар, уларнинг бу вазифаси мазкур маънони яра­
тиш учун фойдаланиладиган предмет (a devil - черт)га нисбатан 
халк ораси д а хукм сурган салбий муносабатга асосланади. Улар 
асосан п ерсонаж лар нуткида кулланилиб, инсоннинг асабий, хая­
жонли, газабли холатини акс эттиргани холда, персонажнинг объ- 
ектга булган муносабатинигина (купрок салбий, гохо ижобий) 
эмас, балки турли-туман хис-туйгулар ифодасини хам англатади. 
Бу сузларнинг муаллиф баёнида кулланилиши унинг уз п ерсона­
жи хамда тасвирланаётган вокеа-ходисаларга нисбатан бахосини 
хаяжонли тарзда ифода этади. « А devil», «черт» сузлари вазифа- 
ларини уларнинг лексик эквивалентлари булмиш узбекча «шай- 
тон», «ибл ис» сузлари камдан-кам уташлари туфайли, мазкур 
сузлар узбекчага катор анъанавий мукобил лисоний воситалар 
хамда контекстуал м увофик бирликлар ёрдамида таржима кили­
нади. У лар ифода маъносини зурайтириб, унга хиссий-таъсирчан- 
лик бахш этадиган хилма-хил маънони кучайтирувчи воситалар
жумладан, контекст маъносини хиссий-таъсирчанлик белгиси би­
лан зарурий меъёрда бойитадиган «гур», «бал о» каби кучайтир- 
гичлар воситасида талкин этилади. Бундай нуткий вазиятларда 
айни кучайтиргичлар узларининг моддий-мантикий маъноларини 
тула йукотадилар. М асалан, В. Ш експирнинг «Р ом ео ва Жульет- 
та» асаридан келтирилган жумла таржимасида «а devil» сузи и ф о ­
да маъносини кучайтириб, салбий тасвир яратиш учун кулланил­
ган экан, бундай оханг узбек тилида «гур» сузи воситасида адек­
ват тикланган:
158
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   51   52   53   54   55   56   57   58   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish