Кудрат мусаев таржима назарияси


Лукерья перешла на шепот: - Все до нитки соблюла - ТД. IV



Download 11,86 Mb.
Pdf ko'rish
bet72/117
Sana01.07.2022
Hajmi11,86 Mb.
#727065
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   117
Bog'liq
Qudrat Musayev. Tarjima nazariyasi asoslari

Лукерья перешла на шепот: - Все до нитки соблюла - ТД. IV , 
44 // Лукерья шивирлаб гапира бошлади: - Ипидан игнасигача 
асраб утирибман - ТДн. IV, 52.
Баъзан вариантдорлик хам таржимавий мушкулотларни 
келтириб чикаради. Вариантдорлик тилнинг барча даражаларига 
х ос булиб, у купрок фразеологик бирликлар таркибида купрок 
учрайди. Фразеологизм компонентлари таркибида кузга ташлана- 
диган узгачалик одатда иборанинг янгиланншига олиб келмайди, 
балки уни тилда мавжуд вариантига нисбатан семантик жихатдан 
янада ахамиятлирок, салм окд оррок килади.
Вариантдорлик ички шакли очик-ойдин кузга ташланиб ту- 
радиган фразеологизмлар таркибида купрок учрайди: бир хил ку- 
рилишли хамда маъно ва услубий вазифали фразеологик вариант- 
лар таркибида у заро якин нарса ва ходисалар номлари кулланила- 
ди. Бундай фразеологизмлар таржима тилида купинча бир-бирла- 
рига вариант хисобланиб, таржимада фойдаланиш мумкин булган 
уз эквивалентларига эга булмайдилар. Башарти мавжуд вариант- 
лардан бири таржима тилида унга лексик таркиб жихатидан м ос 
эквивалентига эга булса, иккинчиси ундан бир, гохо икки компо- 
нентга ф арк килади. М асалан, агар русча «Цыплят по осени счи ­
тают», «К ур по осени считают» фразеологик бирликларининг би- 
ринчиси узбекча эквиваленти булмиш «Ж уж ани кузда санайди- 
лар» иборасига хам мазмун, хам услубий вазифа жихатларидан 
тула м ос келса, иккинчиси ундан бир (кур - жуж а) компонентга 
тафовут килади.
Тарж има жараёнида она тили фразеологик бирлиги таянч 
компонентининг бош ка синоними ёки вазифавий унга якин б и р ор 
суз билан алмаштирилиши фразеологизмнинг максадга м увофик
192
www.ziyouz.com kutubxonasi


булмаган тарздаги узгаришига олиб келиши мумкин. Бу ф р азе о­
логик бирлик таъсирчанлигининг сусайишига сабаб булади. Ч у н ­
ки узгача лексик таркибли суз бирикмаси куп холларда китобхон- 
лар томонидан муайян маъно ва услубий вазифага эга анъанавий 
образли фразеологизм сифатида кабул килинмайди. М асалан, М . 
Ш олоховнинг «Очилган курик» романи таржимасида аслиятда 
кулланилган «К ур по осени считают» фразеологик бирлиги тар­
кибидаги «к ур» компонентининг айнан «товуклар» шаклида сак­
лаб колинмасдан, иборанинг таржима тилидаги мавжуд эквива- 
лентига мослаб «Ж ужани кузда санайдилар» тарзида талкин ки- 
линиши табиий жарангдорликни юзага келтирган, чунки узбекча 
фразеологизм вариантдорликка йул куя олмайди:
У меня еще полгода впереди, а кур по осени считают - ПЦ. II,
170 // Менинг бу ёкда халп ярим йил вактим бор. жужани куз­
да санайдилар - ОК. П. 199.
С охга фразеологик эквивалентлар ва таржима. Лексик гар- 
киб жихатидан бир-бирларига мос икки тил фразеологик бирлик­
лари гохо маъно ва услубий вазифа жихатларидан фарк килади- 
лар. Бу хол хар бир халкнинг моддий хаётида учраб ва юз бериб 
турадиган нарса ва вокса-ходисаларга мустакил, узга тиллар таъ- 
сири ва тазъйикисиз ёндашишн, бахо бериши билан изохланади. 
Ш унга кура, халкларнинг хаёт тарзи хамда мулохаза ва мушоха- 
даларида айрим номуштаракликлар, тафовутлар намоён булиб ту- 
радики, ушбу омиллар уларнинг она тили захираларидан фойда- 
ланишларида хам купрок кузга ташланади. Муайян халк вакилла- 
ри муайян харакат, муомала-муносабат ва юриш-туришда бир 
хислат ва хусусиятли кура олсалар, уш бу жихатларга бош ка халк 
фарзандлари мутлако узгача бахо берадилар. Натижада муайян 
халк вакиллари томонидан маълум нарса ёки вокеа-ходиса мажо- 
зий бахо объекти булганида бир тушунчани ифодаласа, узга халк 
фарзандлари лафзида у булакча бахо касб этади, окибатда лексик 
таркиб жихатидан бир-бирларига мос икки тил фразеологик б и р­
ликлари хар хил маъно ва услубий вазифалар ифодаси учун хиз- 
мат килади. Чунончи. инглизча «A s firm as a rock» компаратив 
фразеологик бирлиги пулатдай мустахкам, йулдан оздириб бул- 
майдиган, алдовга учмайдиган кишиларга нисбатан мажозий кул- 
ланилса, унга лексик таркиб жихатидан айнан ухш аш узбекча 
«Тошдай каттик» компаратив фразеологик бирлиги б и рор пред- 
метнинг ортик даражада каттиклигини хамда б и рор шахенинг ута 
хасислигини образли ифода этади. Ёки, инглизча «Т о move (stir)
193
www.ziyouz.com kutubxonasi


som ebody’s blood» фразеологизми б и р ор кишида муайян вокеа- 
ходисага нисбатан завк, хавас, иштиёк уйготишни, унга моддий 
жихатдан ухш аш узбекча «Бировнинг конини кузгамок» бирик­
маси эса б и р ор ш ахснинг жигига тегиш ёки уни тахкирлаш нати­
жасида жахлини кузгашни англатади.
Лексик таркиб жихатидан ухш аш бундай фразеологик б и р­
ликларнинг маънолари баъзан бир-бирлариникига карама-карши 
булади. М асалан, инглизча «Т о have something at one’s tongue’s 
end» фразеологизми б и р ор нарсани ёддан билишни, уни бажони- 
дил сузлаб бериш га тайёр эканликни англатса, узбекча «(Б и рор 
нарса) тилининг учида булмок (турмок)» инсоннинг билган би­
р о р гапини ёдидан чикариб куйиб, эслашга уриниб, хеч хотирлай 
олмай турган холатини билдиради. Ёки, ру сча «Длинный язык» 
фразеологик бирлиги сергап, эзма, ортик даражада кун гапиради- 
ган ш ахсни тасвирласа, унинг моддий жихатдан ухшаш узбекча 
сохта эквивалента «Тили узун» узининг бенуксон фаолияти ту­
файли тили кисиклик хис килмасдан, истаганини бемалол гапи- 
ри б юраверадиган ш ахсга нисбатан айтилади. Ш унинг учун хам 
таржимада уларнинг бирини иккинчиси воситасида угириш, мат>- 
нолари тугри келмаслиги туфайли, ноадекватликка олиб келади.
Н. Островскийнинг «Пулат кандай тобланди» романи тарж имаси­
да шундай холатнинг гувохи буламиз: аслиятда уз салбий хисла- 
тини тан олган тили узун персонаж таржимада ишчан, тиришкок, 
шу туфайли уз фикрини бемалол баён этаверадиган шахсга ай­
ланиб колган:

Download 11,86 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   68   69   70   71   72   73   74   75   ...   117




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish