Kkkkkkkkk



Download 2,35 Mb.
bet25/84
Sana11.04.2022
Hajmi2,35 Mb.
#543748
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   84
Bog'liq
13-MAKROIQTISODIYOT

Адабиѐтлар рўйхати.

  1. Каримов И.А Бунѐдкорлик йўлидан. 4 Том. Т.: “Ўзбекистон”, 1996.351 бет.

  2. Агапова Г.А., Серегина С.Ф. Макроэкономика С., ДИС нашриѐти 1997

  3. М.К.Бункина, В.А.Семянов. “Макроэкономика” М.:1995

  4. М.Бурдо, Ч.Виплош. “Макроэкономика”(Европейский текст). С. Петербург.:

Судоистроение. 1998

  1. В.М.Гальпирин, С.М.Игратов, В.И.Моргунов. “Макроэкономика” Том-1. С. Петербург.: 1994

  2. Д. Жеффри, Д. Сакс и др. “Макроэкономика. Глобальный подход”. М.: Из-во

“Дело”. 1996

  1. Йўлдошев З., косимов М.С.“Макроиқтисодиѐт асослари”.Т.: Укитувчи. 1994

  2. В.Н.Костьюк. “Макроэкономика”.М.:1998

  3. Т.Линвут, Гайгер. “Макроэкономика теория и переходная экономика”.

М.:1996

  1. Н.Г.Менкью. “Макроэкономика”. Из-во Московского университета. 1994

11.Эдвин ДЖ. Допан. “Макроэкономика”. С. Петербург.: 1994
12. М.А. Хақимова. “Макроиқтисодиѐт”. Т.: “Меҳнат”. 1997
5-Боб; AD - AS модели.
5.1. AD - AS модели тушунчаси.
5.2. AD эгри чизиғи ва унга таъсир этувчи омиллар.
5.3. AS эгри чизиғи ва унга таъсир этувчи омиллар.
5.4. AD - AS моделларида нархлар ва миллий ишлаб чиқариш реал ҳажмининг мквозанатли даражаси.
5.1. AD - AS модели тушунчаси.
Бир хил турдаги товарларга бўлган талаб ва таклиф модели товар ва хизматларни ишлаб чиқариш ва уларнинг нархлари ўртасидаги фарқларни тушиниш имконини беради Улар нима учун айрим товарларнинг барқарор нархлари бир-биридан фарқ қилишини яъни, пахтанинг нархи олтиннинг нархидан кам ѐки бир баррер нефтнинг нархи бир баррер духининг нархидан кам ѐхуд пахтанинг йиллик харажатлари бошқа маҳсулотлар харажатларидан кўплиги тўғрисида тушунча хосил қилиш имконини беради. Шунингдек ишлаб чиқарилган бирор бир маҳсулотни барқарор нархлари ва ҳажми турли йилларда ҳар хил бўлишини тушиниш имконини беради.
Аммо бир хил турдаги товарларга бўлган талаб ва таклиф модели бир нечта зарурий Иқтисодий муаммоларга жавоб бермайди. Яъни, нима учун умуман нархлар ошади ва камаяди, нима учун нархлар даражаси айрим даврларда ўзгаришсиз қолади ва бошқа даврларда зудлик билан усади. Нима учун айрим вақтларда миллий ишлаб чиқаришнинг реал ҳажми камаяди ѐки кўпаяди ва шунингдек бошқа муаммоларга жавоб бермайди.
Бу саволларга жавоб бериш учун биз мамлакатдаги барча бозорларни йиғиб умумий ҳолда ўрганишимиз керак. Аниқ айтганда биз минглаб алохида нархларни бирлаштириб йигилган баҳолар бирлигига ѐки баҳолар даражасига олиб келишимиз лозим.
Турли хилдаги товар ва хизматлар нархларини умумий баҳо даражасини бирлаштириш шунингдек, турли товар ва хизматларни миллий ишлаб чиқаришнинг реал ҳажмига бирлаштириш агрегатлаш (ѐки йириклаштириш) деб аталади.
Бирлаштирилган баҳолар (баҳолар даражаси) ва турли хил товар ва хизматлар бирлашиши (миллий ишлаш чиқаришнинг реал ҳажми) йиғинди деб аталади. Кўрсаткичларни йириклаштиришнинг бу усулидан макриқтисодий тадқиқотларда тез-тез фойдаланиб турилади. Демак, турли хил товар ва хизматларга бўлган талаб ва таклиф, яъни улар ҳажмининг ўзгариши миллий ишлаб чиқариш ҳолатини кўрсатар экан.
Миллий бозордаги талаб ва таклиф алохида харидорлар истаги кўринишида бўлмасдан балки барча харидорларнинг йигма талаби ва таклифи кўринишида акс этар экан.
Бундан шундай хулосага келиш мумкинки, умумий талаб миллий Иқтисодиѐтдаги барча уй хўжаликлари, корхоналар, ҳукумат ва шунингдек ҳорижий харидорларнинг товар ва хизматларига бўлган талабидан иборат экан.
Жами талаб ва таклиф ҳамда нархлар даражаси барча макроиқтисодий моделлар тузилишининг асоси деб ҳисобланади.



  1. Download 2,35 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   84




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish