Кўк тусли оқ, юмшоқ, мўрт металл. Нам ҳавода барқарор гидроксид-кар-бонатли парда билан қопланади. Сувда пассивланади. Амфотерлик хосса-ларни намоён этади; кислоталар, ишқорлар билан таъсирлашади



Download 0,6 Mb.
bet3/4
Sana24.02.2022
Hajmi0,6 Mb.
#241864
1   2   3   4
Bog'liq
1-топшириқ 2

595. HgO – симоб (II)-оксид

Монтроидит. Очиқ-қизил (йирик кристаллар) ёки сариқ (майда кристаллар). Кучсиз қиздирилганда ва ёруғликда қораяди. Термик беқарор. Сув билан реакцияга киришмайди. Асосли хоссага эга; кислоталар билан реакцияга киришади. Аммиак гидрати таъсирида парчаланади. Олиниши: 5946, 5971, 3, 5, 5994, 6025, 6035 га қаранг.


Mr = 216,59; d = 11,14.

1. 2HgO = 2Hg + O2 (450 – 500 °C).


2. HgO(қ) + H2O F Hg2+(эр) + 2OH; pЭК25 = 25,48.
3. HgO(қ) + Hg(c) + 3H2O F [Hg2(H2O)2]2+ + 2OH (деярли бормайди).
4. HgO + 2HCl(суюл.) = HgCl2 + H2O,
HgO + 2HNO3(суюл.) = Hg(NO3)2 + H2O.
5. 2HgO + NH3·H2O(конц.) = (Hg2N)OH·2H2O↓ (сариқ) [20 °C, қоронғида],
(Hg2N)OH·2H2O = (Hg2N)·H2O (жигарранг) + H2O (110 °C).
6. HgO(суспензия) + 2Cl2 = HgCl2↓ + Cl2O (0 °C, суюқ CCl4 да).
7. HgO + H2O + 2NaE = HgE2 + 2NaOH (E = Cl, Br).


596. Hg2(NO3)2дисимоб динитрат

Оқ, кучсиз қиздирилганда парчаланади. Сувда асосли туз чўкмаси ҳосил қилиб гидролизланади (нитрат кислота иштирокида эрийди). Эритмада осон дисмутацияга учрайди (дисмутацияни олдини олиш учун эритмага оз миқдорда симоб қўшилади). Кислоталар, ишқорлар, аммиак гидрати билан реакцияга киришади. Ҳаво кислородида оксидланади. Олиниши: 5942, 59714 га қаранг.


Mr = 525,19; d = 7,79.

1. Hg2(NO3)2 = 2HgO + 2NO2 (70 – 150 °C).


2. Hg2(NO3)2·2H2O = Hg2(NO3)2 + 2H2O (30 – 40 °C, вак.).
3. Hg2(NO3)2(конц.) + H2O = Hg2NO3(OH)↓ + HNO3 (суюлтириш).
4. Hg2(NO3)2(суюл.) + 2H2O = [Hg2(H2O)2]2+ + 2NO3 (суюл. HNO3 да),
[Hg2(H2O)2]2+ F Hg2+(эр) + Hg(с)↓ + 2H2O; pKc = 2,22.
5. Hg2(NO3)2 + 2HCl(суюл.) = Hg2Cl2↓ + 2HNO3.
6. Hg2(NO3)2 + 4HNO3(конц., иссиқ) = 2Hg(NO3)2 + 2NO2↑ + 2H2O.
7. Hg2(NO3)2 + 2NaOH(суюл., иссиқ) = HgO↓ + Hg(c)↓ + 2NaNO3 + H2O.
8. 2Hg2(NO3)2 + 4(NH3·H2O) = (Hg2N)NO3∙H2O↓ + 2Hg(c)↓ + 3NH4NO3 + 3H2O
(қайн.).
9. 2Hg2(NO3)2 + 4HNO3(суюл.) + O2 = 4Hg(NO3)2 + 2H2O.
10. Hg2(NO3)2 + Cu = 2Hg(c)↓ + Cu(NO3)2.
11. Hg2(NO3)2 + H2S(тўйинган) = HgS↓ + Hg(c)↓ + 2HNO3.
12. Hg2(NO3)2 + 2KE = Hg2E2↓ + 2KNO3 (суюл. HNO3 да; E = F, Cl, Br, I).
13. 3Hg2(NO3)2 + 4Na2HPO4 = (Hg2)3(PO4)2↓ + 6NaNO3 + 2NaH2PO4.
14. Hg2(NO3)2 + 2KHCO3 = Hg2CO3↓ + 2KNO3 + H2O + CO2 (совуқда).


597. Hg(NO3)2симоб (II)-нитрат

Оқ, қиздирилганда суюқланади ва парчаланади. сувда оксид чўкмасини ҳосил қилиб, гидролизланади (нитрат кислота ҳосил қилиб эрийди). Ишқор-лар, аммиак гидрати, симоб, этанол билан таъсирлашади. Алмашиниш ва комплекс ҳосил қилиш реакцияларига киришади. Олиниши: 5942, 11, 5954, 5966, 9, 6004 га қаранг.


Mr = 324,60; d = 4,30; tсуюқ = 79 °C.

1. 2Hg(NO3)2 = 2HgO + 4NO2 + O2 (t ≤ 360 °C),


Hg(NO3)2 = Hg + 2NO2 + O2 (t > 400 °C).
2. Hg(NO3)2·0,5H2O = Hg(NO3)2 + 0,5H2O
(20 – 30 °C, вак., конц. H2SO4 устида).
3. Hg(NO3)2(конц.) + H2O = HgO↓ + 2HNO3 (суюлтириш).
4. Hg(NO3)2(суюл.) = Hg2+(эр) + 2NO3 (суюл. HNO3 да).
5. Hg(NO3)2 + 2NaOH(суюл.) = HgO↓ + 2NaNO3 + H2O.
6. 2Hg(NO3)2 + 4(NH3∙H2O) = (Hg2N)NO3·H2O↓ + 3NH4NO3 + 3H2O (қайн.).
7. Hg(NO3)2 + H2S(тўйинган) = HgS↓ + 2HNO3.
8. 3Hg(NO3)2 + 2Na2HEO4 = Hg3(EO4)3↓ + 4NaNO4 + 2HNO3 (E = P, As).
9. Hg(NO3)2 + 2NaEO3(конц.) = Hg(EO3)2 + 2NaNO3 (E = Br, I).
10. Hg(NO3)2 + 2KCN(суюл.) = Hg(CN)2 + 2KNO3,
Hg(NO3)2 + 4KCN(конц.) = K2[Hg(CN)4] + 2KNO3.
11. Hg(NO3)2 + 2KNCS(суюл.) = Hg(– SCN)2↓ + 2KNO3,
2Hg(– SCN)2 = 2HgS + CS2 + C3N4 (150 °C).
12. Hg(NO3)2 + 4KNCS(конц.) = K2[Hg(– SCN)4] + 2KNO3,
Hg(NO3)2(қ) + 4HNCS = H2[Hg(– SCN)4]↓ (сариқ) + 2HNO3.
13. Hg(NO3)2 + 3C2H5OH = Hg(CNO)↓ + 2CH3C(H)O + 5H2O (суюл. HNO3 да).
симоб (II)-фульминат
14. Hg(NO3)2 + Hg(c) F Hg2(NO3)2 (суюл. HNO3 да).


598. Hg2Cl2дисимоб дихлорид

Каломель. Оқ, осон учувчан. Ёруғликка сезгир (қораяди). Сувда эримайди, кристаллогидратлар ҳосил қилмайди. Суюлтирилган кислоталар таъсирида парчаланади. Ишқорлар билан реакцияга киришмайди. Концентрланган суль-фат ва нитрат кислоталар таъсирида оксидланади. Аммиак гидрати билан реакцияга киришади. Олиниши: 5947, 5965, 12, 59912, 13 га қаранг.


Mr = 472,09; d = 7,150; tсуюқ = 543 °C (p).

1. Hg2Cl2 = HgCl2 + Hg (400 °C).


2. Hg2Cl2(қ) + 2H2O F [Hg2(H2O)2]2+ + 2Cl; pЭК25 = 17,82.
3. Hg2Cl2 HgCl2 + Hg(c)↓ (суюл. HCl, HNO3 да).
4. Hg2Cl2 + 2H2SO4(конц., иссиқ) = HgCl2 + HgSO4↓ + SO2↑ + 2H2O,
Hg2Cl2 + 4HNO3(конц., иссиқ) = HgCl2 + Hg(NO3)2 + 2NO2↑ + 2H2O.
5. Hg2Cl2 + 2(NH3∙H2O) = + NH4Cl + 2H2O.
6. Hg2Cl2 + H[SnCl3] + HCl(конц.) = 2Hg(c)↓ + H2[SnCl6].
7. Hg2Cl2(қ) F Hg2Cl2(г) F 2HgCl(г) (383, 2 °C).


599. HgCl2симоб (II)-хлорид

Сулема. Оқ, осон суюқланувчан, осон қайнайдиган, сув буғи билан учувчан. Сувда ўртача эрийди, оз даражада диссоциланади. Кристаллогидратлар ҳосил қилмайди. Концентрланган сульфат кислота билан реакцияга киришмайди. Концентрланган хлорид кислота, ишқорлар, аммиак гидрати билан реакцияга киришади. Кучсиз оксидловчи. Олиниши: 5943, 4, 7, 5954, 6, 5981, 3, 4, 6022 га қаранг.


Mr = 271,50; d = 5,44; tсуюқ = 280 °C; tқайн = 301,8 °C;
ks = 6,59(20), 24,2(80).

1. 4HgCl2(қ) + 2H2O(намлик) 2Hg2Cl2 + 4HCl + O2 (ёруғликда).


2. HgCl2(суюл.) + nH2O F [Hg(H2O)nCl]+ + Cl; pKбеқ = 6,40,
[Hg(H2O)nCl]+ + H2O F [Hg(H2O)n – 1Cl(OH)] + H3O+.
3. 2HgCl2 + 3HCl(конц.) = H[HgCl3] + H2[HgCl4].
4. HgCl2 + 2NaOH(суюл.) = HgO↓ + 2NaCl + H2O.
5. HgCl2 + 2(NH3·H2O) = Hg(NH2)Cl↓ + NH4Cl + 2H2O (20 °C).
6. 2HgCl2 + 4(NH3∙H2O) = (Hg2N)Cl·H2O↓ + 3NH4Cl + 3H2O (қайн.).
7. HgCl2 + 2NH3(c) = [Hg(NH3)2Cl2] (– 40 °C).
8. HgCl2 + F2 = HgF2 + Cl2 (400 – 450 °C).
9. HgCl2(тўйинган) + 2KI(суюл.) = HgI2↓ + 2KCl,
HgCl2(тўйинган) + 4KI(конц.) = K2[HgI4] + 2KCl.
10. HgCl2(суюл.) + H2S(тўйинган) = HgS↓ + 2HCl.
11. HgCl2 + 2HCN(эр) = Hg(CN)2 + 2HCl,
HgCl2 + 4KCN(конц.) = K2[Hg(CN)4] + 2KCl.
12. 2HgCl2 + 2H2O + SO2 = Hg2Cl2↓ + 2HCl + H2SO4.
13. 2HgCl2 + H[SnCl3](суюл.) + HCl(конц.) = Hg2Cl2↓ + H2[SnCl6],
HgCl2 + H[SnCl3](конц.) + HCl(конц.) = Hg(c)↓ + H2[SnCl6].
14. HgCl2(c) + 2NaCl = Na2[HgCl4].
15. 2HgCl2(c) F HgCl+ + [HgCl3].


600. Hg2I2дисимоб дийодид

Сариқ, учувчан, осон суюқланувчан; суюқ ҳолатда – қора. Ёруғликка жуда сезгир. Термик беқарор. Сувда эримайди. Кристаллогидратлар ҳосил қилмай-ди. Суюлтирилган кислоталар, ишқорлар, аммиак гидрати билан реакцияга киришмайди. Концентрланган кислоталар таъсирида парчаланади, сувли эритмаси калий йодид билан реакцияга киришади. Олиниши: 5949, 59613 га қаранг.


Mr = 654,99; d = 7,70; tсуюқ = 290 °C; tсубл = 140 °C.

1. Hg2I2 = HgI2 + Hg (ёруғликда).


2. Hg2I2(қ) + 2H2O F [Hg2(H2O)2]2+ + 2I; pЭК25 = 28,27.
3. Hg2I2 + 4H2SO4(конц., иссиқ) = 2HgSO4↓ + I2↓ + 2SO2↑ + 4H2O.
4. Hg2I2 + 6HNO3(конц.) = 2Hg(NO3)2 + 2HI + 2NO2↑ + 2H2O.
5. Hg2I2 + 2KI(конц.) = K2[HgI4] + Hg(c)↓.


601. HgI2симоб(II)-йодид

Кокцинит. Қизил (барқарор α-модификация) ва сариқ (барқарор β-модифи-кация). Осон суюқланувчан. Ёруғликда сариқ модификация аста-секин қизилга ўтади. Сувда эримайди. Концентрланган сульфат кислота, аммиак гидрати билан реакцияга киришади. Ишқорлар билан реакцияга киришмайди. Олиниши: 5949, 5999, 6001, 6033 га қаранг.




Mr = 454,40; d = 6,283 (α), 6,271 (β); t(α→β) = 131 °C; tсуюқ = 290 °C;
pЭК25 = 28,55.

1. HgI2 + 2H2SO4(конц.) = HgSO4↓ + I2↓ + SO2↑ + 2H2O (H2S, S қўшимчалари).


2. 2HgI2 + 4(NH3∙H2O) = (Hg2N)I↓ (жигарранг) + 3NH4I + 4H2O (қайн.).
3. 2HgI2 + 3HI(конц.) = H[HgI3] + H2[HgI4].
4. HgI2 + 2KI(конц.) = K2[HgI4],
HgI2 + 2KI(нам) = K2[HgI4]↓ (34 – 56 °C, ацетонда).
5. 2HgI2(c) F HgI+ + [HgI3].



Download 0,6 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish