Касалликлари ва зараркунандаларига қарши



Download 450,69 Kb.
bet35/78
Sana16.03.2022
Hajmi450,69 Kb.
#497348
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   78
Bog'liq
kasallik va zararkunandalarga qarshi kurash 7a528

Унсимон қуртларга қарши кураш чоралари қуйидагилар: дарахт новдаларига қуриларни тутиб қолувчи белбоғлар (яхшиси дустли) қўйиш ва зараркунанда ривожланган пайтда Би-58, Динадим, Карбофос, Фуфанон каби кимёвий препаратлари билан ишлов бериш.

Баргхўр (барг ейдиган) қурт


Бу қурт мевали дарахтлар, узум ва кўплаб манзарали ўсимликларни зарарлайди. Қуртлари барглар билан озиқланиб, уларни иплари билан бирлаштиради ёки баргни кўндалангига ўраб олади. Улар озиқланиш ойларида, барглар орасида, баъзан эса шохлар айриларида қўғирчоқланади.
Баргхўр қуртларга қарши кураш чоралари қуйидагилар: дарахтларга Куртак чиқаришидан аввал, эрта баҳорда 30-номерли препарат билан ишлов бериш, вегетация пайтида эса БИ-58, Арриво, Децис, Каратэ (узумда), Сонет ёки Циткор билан ишлов бериш яхши натижаларга олиб келиши кузатилган.

Анор парвонаси


Анор парвонаси янги турга мансуб зараркунанда бўлиб, анорни май ойидан бошлаб зарарлай бошлайди. Анор гуллаганда зараркунанда тухум қўйиб, мева пишиб етилгунча унинг пардаларини ва доналарини кемириб зарарлайди. Натижада анор мевалари ёрилиб, 95% гача зарарланади. Бу зараркунандага қарши Суми-альфа ёки Циперфос препаратлари билан ишлов бериш юқори самарага олиб келиши кўпчилик тадкикотчилар томонидан кузатилган.

Анжир парвонаси


Анжир парвонаси анжир барги ва мевасига кучли зарар етказади хамда бу зараркунанда таъсирида анжир меваси шикастланиб, чирийди. Унга қарши
курашиш учун анжирга Калипсо ёки Конфидор препаратлари билан ишлов берилади.

Ғалла нематодаси


Бу хашорат помидор, бодринг, тарвуз, ошқовоқ, сабзи, қизилча ва бошқа ўсимликларга катта зарар етказади. У катталиги 1,5 мм бўлган юмалоқ қурт бўлиб, личинкаси жуда ҳам майда бўлади. Личинкаси ўсимлик томирига кириб, уни зарарлайди. Ўсимлик кучли зарарланганда унда ўлчами 2-3 см бўлган сўгалсимон ўсимталар пайдо бўлади. Модаси 2500 тагача тухум қўяди ва йилига 7 гача авлод беради. Ўсимлик томирлари чирийди, натижада у сўлийди ва бевақт нобуд бўлади.

Download 450,69 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   78




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish