К у р с н и н г у м у м и й м а с а л а л а р и д о н м а с с \ с и н и с \ Қ л \ ш в \ Қ а й г а и л л ш


 1 . Ут ун и н и т у р л и у с у л д а с а ц л а ш д а к ар оти н ни и г й ў қ о л и ш и , %



Download 7,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet110/115
Sana21.02.2022
Hajmi7,54 Mb.
#79509
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   115
Bog'liq
Кишлок хўжалиги махсулотларини сақлаш

9 1 . Ут ун и н и т у р л и у с у л д а с а ц л а ш д а к ар оти н ни и г й ў қ о л и ш и , %
(М. 
Г. 
Голик ва 
И . П . 
А лександрова маълумоти)
Сақлаш усули
Сацлаш муддати» ой
1
3
4
б
Уюм ҳолда
21,5
45,0
52,0
54,5
20,0
43,5
49,0
52,0
18,5
33 5
38,0
39,5
Полиэтилен қопларда
16,3
31,5
36,4
36,9
Д онадорланган ва брикетлан ган омихта ем ларни сацлаш ҳ ам
ан ча ц улай л и кл ар га эга. Т ўки л увчан омихта ем ларнинг ҳ аж м
огирлиги ун ин г таркибига цараб 480 дан 680 л. г, донадорланган- 
да эса 6 0 0 —660 л. г бўлади. Ш у сабабли донадорланган омихта 
ем лар таш и ш да ва сацлаш да кам ж ойни эгаллайди.
Д онадорлан ган омихта ем ларнинг тўки лувчан ли ги ҳ ам ю цори 
бўлади. С очилувчан омихта ем ларнинг табиий ц и ял и к бурчаги 
4 0 —40°, донадор цилинган ем ларни ки эса 3 3 —38° бўлади.
С очилувчан омихта ем лар ўз-ўзи д ан сортларга аж ралиб, бу- 
тун бир м ассасининг бир хиллиги ўзгаради. Б у н д а омихта емни 
таш ки л цилган таркибий цисмлар бутун м ассага бир хил тарц ал- 
майди. Т аркиб и бир хил донадорланган ва сочилувчан омихта 
ем ларни н г бир хил ш ароитда си ф ати бузилмайди- JI. А. Т ри свят- 
скийнинг м аъл ум отлар и га цараганда, бундай омихта 
ем ларни 
140 сутк а бир хил ш ароитда сацлан са (12% н ам ли кд а) у л а р та р ­
кибидаги хом протеин, мой, ам миак, каротин ва ки слоталар м а ъ ­
лум ч егарада ўзгарар экан (9 2 -ж ад в ал ).
О михта ем ларни омборларда сацлаш да ую м баландлиги унинг 
намлиги, ҳарорати ва таркибий ц исм ларига цараб 2,5 метрдан 
(нам лиги 13% гача бўлади) 4 метргача (нам лиги 13% дан кўп
бўлса) бўли ш и мумкин.


92. Сочилувчан ва донадорланган омихта емларни сақ л аш д а 
улар химиявий таркибининг ўзгариш и
(Л. А. Трнсвятский маълумоти)
Омнхта ем
Сацлаш
муддати,
сутка
ХпмиявнА таркиби
Кислотали - 
лиги, 
град
хом про­
теин, %
мой, %
аммиак, 
% мг
каротин,
кг/мг
Сочилувчан
0
22,7
4,1
8,2
10,2
3,2
140
20,3
3,2
25.8
2,8
6,0
Д он ад орлан ган
0
22 6
4,0
8,0
10,0
3,2
140
20,5
3,4
25,7
2,4
6 0
О мборларда ҳавонинг намлиги 70—75% бўлиш и тавси я эти­
лади. Ц опларга солинган омихта ем ларни тах цилиб ж ой лан ади
ва унинг сацлаш даги талабл арга мувофиц сацланади. Б у н д а цоп- 
ларн и н г б ал ан дли ги 10— 12 тадан, совуц к у н л ард а эса 13— 14 та- 
д а н ош м аслиги лозим. О михта ем ларни сацлаш да уларн и нг ҳо- 
л а т и м ун тазам назорат цилиб турилади. Омборда ҳавонинг нам­
л иги ва ҳарорати доим ўлчаб тури лиш и керак.
Д ав лат стандартида кўрсатилиш ича, омихта ем ларни кўп ҳо- 
л а тл ар д а иш лаб чицилганидан бошлаб бир-иккп он сацлаш тав ­
си я этилади. Ҳ озирги вацтда омихта ем ларни махсус омборларда 
газ м уҳитпни ўзгартириб сацлаш кенг цўлланилм оцда. Б у н д а ат- 
м осф ерадаги азот, карбонат ангидрид ва углерод оксидларидан 
иборат м уҳи т энг цулай ҳисобланади.

Download 7,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   107   108   109   110   111   112   113   114   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish