К у р с н и н г у м у м и й м а с а л а л а р и д о н м а с с \ с и н и с \ Қ л \ ш в \ Қ а й г а и л л ш


Улчаб олинган барча таркибий цисмлар (улар орасида, ал­



Download 7,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet107/115
Sana21.02.2022
Hajmi7,54 Mb.
#79509
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   115
Bog'liq
Кишлок хўжалиги махсулотларини сақлаш

Улчаб олинган барча таркибий цисмлар (улар орасида, ал­
батта, ёпиштирувчи модда бўлиши шарт) 
аралаштирилгандан 
кейин, омихта ем механик (ўцли) шиббалагичга юборилади.
О м и х т а е м л а р и и г р а н у л а л а ш . О михта ем бир ж и н с- 
ли сочилувчан масса ш аклид а бўлиб, тайёр бўлгандан кейин гра- 
н улалан адп. Б у н д а бириктириш учун м елясса моддаси талаб ци- 
линмайдп.
О м и х т а е м л а р н и г а л е т ш а к л и д а т а й ё р л а ш . Б у н ­
да м аъл ум кўрсатм ада тай ёрл ан ган омихта ем хам иртуруш цўш иб 
ёки ачитци цўш иб аралаш ти ри лади . Х амир ёйилиб, уни м аълум
ш акл га солинади, галет цилиб ёпилиб пиш ирилади, совитилиб 
ж ойлаш тирилади.
У збекистон х ўж али клари н и н г озиц балансида чигит ш ароит­
лари катта ўрин эгаллайди. Ч и ги т ш ароитлари асосан лип и длар 
в а соапсток билан бойитилади. Ш ротни соапсток билан бойитш и 
унинг таркибидаги мой мицдорини ан ча кўп ай ти риш им конини 
беради, ш у билан бирга щ ротда госсипол кам цолади в а тузда 
эрувчан оцсил мицдори ортади.
У збекистонда ял п и п ахта ҳосили ош ган сайин турли озиц, ш у 
ж ум ладан, чигит ш елухаси етиш тирйш ҳам тобора кўпаймоцда. 
Чпгитни ц ай та иш лаганда унинг 30% дан кўпроғи п ў с т — ш е л у ­
х а тарзи да чицитга чицади. У нинг таркибида 3 —6% 
протеин, 
1— 1,5% мой ва 4 0 —44% дан кўпроц кл етч атк а бўлади-
Ч игит ш елухаси ни ли п и длар ва ш рот чанги билан бойитиш
ва б рикетлаш йўли билан унинг озицлик ва ф изикавий хо ссала­
рини ош ириш асосида там ом ила ян ги хил озиц тай ёрл аш мум­
кин. Б р и кетл аш д а соапстокдан ф ойдаланиш унинг 
и лаш им ли 
бўлиш ини, ш рот ҳам цўш илиш и эса брикетларнинг й ирик бўли- 
ш ини таъм и нлай ди. Ч игит ш елухаси н и « Б —8 2 —30 А» м ар кал и
ш иббаловчи м аш инада брикетлаш мумкин.
Бойитилиб брикетланган ш елухани н г озицлик цим мати оддий 
ш елухан и ки д ан 2,5—3,0 баробар ортиц бўлиб, бунга ш елух а т а р ­
кибида мой, стеарин, токоферол ва бошца биологик актив мод- 
д алар мицдорини ош ириш й ўли билан эриш илади.



Download 7,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   103   104   105   106   107   108   109   110   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish