К у р с н и н г у м у м и й м а с а л а л а р и д о н м а с с \ с и н и с \ Қ л \ ш в \ Қ а й г а и л л ш



Download 7,54 Mb.
Pdf ko'rish
bet99/115
Sana21.02.2022
Hajmi7,54 Mb.
#79509
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   115
Bog'liq
Кишлок хўжалиги махсулотларини сақлаш

— 
айвоннинг реж аси: 
1
— 
стропил 
(ҳаж м и 8x16 см); 
2
— уэун асига цў- 
йплган 
рейка (16x16); 
3
— устун 
(10x10); 
4
— айвоннинг лой билан 
ш увалган поли; 
5
— боғловчп рейка 
(12X14); 6 — стропил (8 x 1 6 ); 
Т
— 
том; 
S
— узунаспга тортилган симлар.
ёки бошца м атер и ал лар
билан


ларинпнг п арч ал ан и ш и оцсил ва крахм алн ин г и ар ч ал аи и ш и би­
л ан бир вацтда бориши сабабли баргнинг саргайиш и сўлитиш
там ом бўлганлигини ва иккинчи босцичга — ц уритиш га ўтиш
керакли гин и билдиради.
С ўлитилган там аки барги таркибида 6 5 —70% сув 
бўлади. 
А гар бу сув м аъ лум тезли кд а барг таркибидан чицариб юборил- 
маса, барг тўцим алари да оксидланиш ж араён и н ати ж аси д а сариц 
ран г тўқ туе олиб, аста-секип ж и гарранг ва цўнгир тусга киради. 
Б у эса м аҳсулот сиф атининг пасайиш ига олиб келади . Ш унинг 
у ч у н цуритиш да там аки баргларидаги сувнинг буглапи ш тезли- 
гини бошцариб, турл и ранг в а тусдаги хом аш ё олиш мумкии.
Т а м а к и ц у р и т и ш у с у л л а р и . Т ам аки цуритиш нинг 
б арч а усуллари б арглар таркиби даги сувни буглатиш га асослаи- 
ган.
Т ам аки ЯСОСЯтт ИККИ уг.упдя- тайиий, п и т т^уптдп ра рунт-ий
усу л д а цуритиладн. Ў збекистонда там аки барги ф ац ат цуёш да 
цуритиладн. Б у н д а асосан оддий очиц богунлардан ф ойдалаии- 
лад и . Богун лар учун текис, цуёш яхш и тушиб тур ад и ган ҳам да 
ш ам ол тегм айдиган ж ой тан лан ади . Т ап лан ган ж ой ўси м л и к цол- 
д и ц лари д ап тозаланиб, ўрн ига цум ёки ш агал солинади.
Оддий очиц б огув цуриш учун ораси 2—2,5 м, диам етри 7 — 
10 см ли цозицлар цоцилади. Цозицлариинг узун лиги 1 м гача 
бўли ш и мумкин. Ц озицлар бир-бири билан у зун аси га сим ёки 
ёгоч рейка билан бирлаш тирилади.
Т ам аки баргини богунларда цуритиш мавсумга ва нечанчи 
м ар та терилиш ига цараб 8 — 15 кун гача давом этади.
Б и зн ин г ш ароитим изда там аки баргини махсус ай вонларда 
цурити ш яхш и сам ара беради. Ч ун ки бунда цуёш и ури таъ си р и - 
д а хом аш ёда пайдо бўладиган нуцсЬнлар камайиб, там аки си­
ф ат и яхш илапади . А йницса кузда об-ҳаво паст келган й и лл ари
там ак и п и ай вонларда цуритиш уиинг сифатини сацлаб 
цолиб, 
цуриш иии тезлаш тиради.
Б аргн и сояда цуритиш уч ун махсус айвончалар цуриш ун ча 
мураккаб эмас ва кўп цурилиш м атери аллари талаб цилинмайди.
А йвончаларнинг баландлиги 0,7 5— 1,5 м в а эни 3 —5 м бўлса 
ки ф оя. А пвончанинг устини синтетик плёнка, цора цогоз 
ёки 
бош ца м атериал билан ёпиш мумкин. А йвончапинг таги га ш а­
г а л сепилади. И пга ти зилган барглар айвончадан 2—3 ц ават ци- 
либ осилади.
М ам лакатим изнинг К расн одар ўлкаси, З акавказье, М олдавия 
ва цисман Црим там аки чи ли к зои алари да там аки, асосап, сунъий 
у су л д а цуритиладн.
Т ам аки н и сунъий усулда цуритиш ж араён и махсус ц урилм а- 
л ард а — цувурлари ҳаво ва буг ёрдам ида ц издириладиган цури- 
ти ш бўлм алари да олиб борнлади. Ц урилм алар м ахсус в ен ти л я- 
■торлар билан жи.ҳозлангаи.
С унъий усулда ц уритиш дан олдин барглар 
ҳаво ҳарорати
3 0 —32°С ва нам ли к 75—80% бўлгап ш ароитда сўлптилади. Б ар г


ш апалоги саргая бош лаганда ҳарорат 3 7 —38°С га кўтари л ад и , 
иам лиги эса 6 5 — 70% га туш ирилади. С ўлитиш охирида эса ҳав о
ҳарорати 4 0 —42°С га кўтарилиб, нам лиги 4 5 —50 гача туш ири­
лади- Ш унда сўлитиш ж араён и га 3 6 —48 соат вацт кетади.
Сунъий усулда цуритиш да баргни сўли гиш босцичидаи цури­
тиш босцичига ўтиш ни тўғри белгилаш ж уда муҳимдир. 
А гар
сўлитиш да барг ш апалоги н ин г ҳамма цисми сарғиш туе 
олса„ 
унда цуритиш ж ар аён и д а барг цўнғир тусга киради. Б у эса хом. 
аш ё сифатини анча пасантиради.
Ц уритиш ж араён и н и н г бош ланиш ида ҳаво харорати 4 2 —45°С 
да, и ам лиги эса 4 5 —50% атрофида сацлаб турплади. Б ар г ш а­
палоги бутунлай цуригандан сўнг ҳаво ҳарорати 
4 8 —50°С г а
кўтарилад и ва ш у ш ароит цуриш ж ар аён и тугагупча сацлаб ту ­
рил ади.
Б арг томири ж уд а мўрт бўлиб, эгилганда синиши унинг ц у ри - 
ганлыгнни билдиради. Сунъий усулда сўлитиш ва цуритиш ж а р а - 
ёпи 9 0 —120 соат давом этади. Л екин цуритиш реж пм п там аки ­
нинг навига, баргларн ин г етилиш д араж аси га ва об-ҳавога ца­
раб ўзгариш и мумкин.
Т ам акини чала цуритиш ва барг ўзагинп цуритиш усули ҳам: 
кенг тарцалган. Б у н д а барглар махсус саронларда сўли тп лади . 
Ц уритиш ж ар аён и эса бўлм аларда сунъий усулда олиб борнлади. 
Ц уритиш иииг бош лаииш идан ҳаво ҳарорати 4 1 —43°С, н ам ли ги
эса 5 0 —60% атрофида бўлиш и керак. К ей и н ч ал и к эса ҳаво ҳ а- 
рорати 47 —50°С га кўтарилади, намлиги 4 0 — 50% га туш и ри лади. 
Т ам акини чала цуритиш 4 8 —70 соат давом этади.
Там акини ч ал а цуритиш да, ш унингдек, барг ўзагини цури­
тиш да хом аш ёнинг таъ м и ва хуш бўйлиги ан ча яхш иланади . Т а- 
м акиии сунъий усул д а цуритиш учун бир цатор ц у ри л м алар д ан
фойдаланилади-
М ам лакатм изнинг там аки чи ли к х ў ж ал п к л ар и д а и пж еиер И ор- 
данскийнинг конструкцияси асосида тай ёр лан ган 25 ва 50 р ам ал и
цуритиш цурилмаси, Свистунов реконструкцияси асосида И ор­
данский тайёрлагаы 50 рам али цуритиш цурилм аси х^амда ў л ч а - 
ми 3 X 4 м ли 30 рам али цуритиш ц урилм алари кенг тарц алган .
Ҳозирги вацтда там аки н и сунъий усулда цуритиш учун «Груз- 
гипросельстрой» нинг цувур ёрдамида и си тиладигап 30 ва 50 р а ­
мали (№ 8 —04 — 261 лойиҳаси) ва буғ ёрдам ида иситиладигап 
50 рам али (№ 8 —0 4 —262) ц урилм алари таосия килинмоцда.
Т ам акини пояси бплаи йиғш п ва ц урити ш . Т ам аки н и йиғиш да 
м еҳнат сарфини кам ай ти риш учун уни пояси билан йиғиш ам ал ­
да синаб кўри лган . Б ун ин г учуп там аки н ин г биринчи ва и к к и п - 
чи тартиб барглари техник пиш ицлик даврида икки марта 
ёки 
бир йўла узиб олиниб, пояда қолган ва ўрта цисмидаги барглар 
техник пиш ицлик даврида пояси билан бирга ўрнб олинади.
Там акини пояси билаи йигиш учун аввало, айрим тай ёргар- 
ли к иш лари олиб борилади, яъ н и ўси м ли к кў ч ат барглардан то­
заланади ва ю цорига 5 —7 та баргчаларн н эрта м уддатда (ғун ча-


лаш даврида) чилпиб, бачки новдаларини 6 —8 см 
у зу н л и к д а 
цолдириб узиб таш ланади . К ў чат барглари йи биринчи 
тартиб 
барглари узи ш билан бир й ў ла олиб таш л аса ҳам бўлади.
Т ам аки баргини хим иявий усулда (Г М К ёки бошца ф изиоло­
гии актив моддалар ёрдам ида) чилпиш ҳам мумкин.
Т ам аки н ояси билан ўри лади ган бўлса, охирги б арглар 8 — 
10 см цолдириб цирцилади ва сўлитиш учун вацтинча д алада 
цолдирилади, кейин цуритиш м айдончасига келти ри лади. У п оя­
си бплаи, асосан, сояда ва сунъий усулда цуритиладн. Б у н и н г 
учун цуритиш ж ойига ип тортилиб, поядаги барг бандидан ипга 
илинадн ва 2 0 —25 кун, сунъий усулда эса 4 —5 кун давомида 
цуритиладн. 
а/
Т ам аки пояси билан ўриб-йигиб цуритилганда ҳосилдорлик
10— 15 % га п асаяд и ва цуритиш ц урилм алари га бўлган талаб 
анча ортади. Л екии там аки йиғиш га кетган м еҳнат сарфы икки 
марта кам аяди .
У збекистон ш ароитида цуритылган там аки баргларини ц айта 
иш лаш авгу ст—сентябрь ойларида бош ланиб, я н в ар ь — ф евраль 
ойларигача давом этади. Ш унинг учун ц уритилган там аки хом 
аш ёси цайта иш ланиб, давл атга топш нрилгунча бир н еча ой хў- 
ж ал и к л ар д а сацланади.
Т ам аки цурити лган дан кейпн цуритиш майдончасндан асосан 
эрталаб, ҳаво намлиги юцори бўлган вацтда олинади ва тўрт- 
беш ипдан цилиб тўғаноц ҳолига келтирилади- Т ам аки тўғаноц- 
ларини м ахсус саройларга ёки ш ийпонларга, ҳар бир теримии 
алоҳпда цилиб зичлаш тириб оспш керак. Б у н д а 1 м ж ой га 4 — 
5 тўғаноц там аки осилади.
Т ам аки сацлан ади ган ж ой лард а ҳарорат 15— 17°С в а нисбий 
н ам ли к 60 —70% бўлиш и цулай хисобланади.
Ҳ авонинг нисбий намлиги 75% дан ошпб кетса, там аки моғор- 
лаб бузила бош лайди. А гар нисбий н ам ли к 60 фоиздан кам айиб 
кетса, там акп ҳаддан таш цари цуриб кетади.

Download 7,54 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   95   96   97   98   99   100   101   102   ...   115




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish