Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


XV асрнинг иккинчи ярмида темурийлар ўртасидаги ички курашларнинг авж олиши



Download 1,05 Mb.
bet52/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

116.XV асрнинг иккинчи ярмида темурийлар ўртасидаги ички курашларнинг авж олиши. ХУ асрнинг П ярми ва ХУ1 аср бошларида мамлакат сиёсий, иктисодий хаётида тархонлар аста-секин сиёсий майдондан тушиб, уларнинг урнига ХУ1 аср урталаридан мусулмон рухонийлари - Жуйбар шайхлари давлат идора ишларида кенг куламда сиёсий таъсирини утказа бошладилар. Сулоларнинг алмашиб туриши, харбий юришлар, экин ва бог-рогларнинг вайрон килиниши мехнаткаш халкнинг ижтимоий ва иктисодий ахволига таъсир килмай колмади. Хукмрон табака намояндалари ва харбий бошликлар имтиёзли мавкеларга эга эдилар. Уларга алохида "юрт", бутун-бутун туманлар мулк килиб бериларди. Бу мамлакат иктисодий ва хужалик хаётини тушкунликка олиб келди. Шайбонийхон ва Абдуллахонлар замонида амалдорларнинг узбошимчаликлари мумкин кадар чекланган эди. Шайбонийхон хокимиятни мустахкамлаб олгандан сунг мамлакат хужалик хаётини тартибга солишга интилди. 1507 йилда пул ислохоти утказилди. Кумуш тангалар зарб этилди. Ип-газлама тукиш кенг ривожланди. Четга куплаб махслотлар чикарилган. Пахта экилган. Ипакчилик билан шугулланган. Давлат ер эгалиги, Мулкий ер эгалиги, Мулки хурри холис ва вакф ерлари мавжуд булган. Ер-сув мулклари юртларга булиниб, уларни хон уруглари ёки узбек кабила мулкдорлари идора килганлар. Юртлар суюргол деб аталган.
117.Алишер Навоийнинг сиёсий ва адабий фаолияти. ХУ аср бадиий адабиёти равнакида буюк давлат арбоби, улуг шоир, олим, мутафаккир А.Навоийнинг хиссаси гоят буюкдир. Навоий бутун фаолияти ва ижодиётини инсоннинг бахт саодати учун курашга, халкнинг осойишталигига, узаро урушларнинг олдини олишга, ободончилик ишларига, илм-фан, санъат ва адабиёт тараккиётига багишлади. Навоий тил, адабиёт, мусика, тарих, фалсафа, астрономия, тарбия назарияси сохасида жуда куп кимматли илмий асарлар, уттиздан ортик йирик бадиий асарлар ёзди "хамса", "Хазойин ул-маоний", "Махбуб ул кулуб", "Лисон ут-тайр" шулар жумласидандир. Навоий 1441 йил 9 февралда Хирот шахрида тумурий амалдорлари оиласида тугилган. Бу оила аслзодалар оиласи булиб, Гиёсиддин Темур авлодидан, онаси Кобул маликаларидан булган. А.Навоий асарларида мухаббат ва садокат, дустлик ва кардошлик, адолат ва тинчлик зур махорат билан тараннум этилади. У одамларни инсонга мухаббатли булишга даъват этади, мехнатни улуглайди. Шоир одамларни фанни эгаллашга, билимларни узлаштиришга чакиради, саводли булишнинг амалий ахамиятини уктиради.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   48   49   50   51   52   53   54   55   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish