Жавоблар ўзбекистон тарихининг фан сифатидаги ўрни


Самарқанд – Темур давлатининг пойтахти



Download 1,05 Mb.
bet48/114
Sana21.02.2022
Hajmi1,05 Mb.
#65275
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   114
Bog'liq
tarixdan oraliq

107.Самарқанд – Темур давлатининг пойтахти. Амир Темур Мўғуллар истилосидан кейин 150 йилдан кейин Самарқанд деворларини қайта тиклади. 1370 йил ҳокимият тепасига келгач ўзи тузган давлатнинг пойтахтини Самарқанд деб белгилади. Чунки Самарқанд буюк ипак йўлида турган марказий шаҳар эди. Темур Самарқандда Кўк Сарой, Бўстонсарой, Шохизинда каби меъморий иншоотларни тиклади. У бу шаҳарда карвонсаройлар, савдо-расталари ва унинг атрофида 12 та боғлар қурди. Унинг даврида Самарқанд маданий иқтисодий марказга айланди. 1996 йил 18 октябрда А.Темурнинг ҳайкали очилди. Унда Узбекистон През-ти келиб Самар-нд шаҳрига юқори баҳо бер-и. Унга биринчи даражали А.Темур ордени қадади.
108.Амир Темурнинг ҳарбий юришлари. Қўшиннинг тузилиши. Амир Темур 35 йил давомида мамлакатни бошкарди. Темур 27 мамлакатни бирлаштириб марказлашган давлат тузди. Унинг ҳарбий юришларини 3 га бўлиш мумкин. 3 йиллик, 5 йиллик ва 7 йиллик урушлари. Купдан куп харбий юришлар ва жангу-жадалларни амалга оширди. Шулар жумласидан 1370 йилда Балх, 1372-1373-1374 йилларда Хоразм, 1381 - Хирот, 1385-1386-1387 - Озарбайжон, 1386-1389 - Эрон, 1392-1393 - Гуржистон ва Арманистон, 1400-1402 - Туркия ва Ирокка юриш килади. Амир Темурнинг харбий истеъдоди, саркардалик махорати, кушинларнинг тузилишида Олтин Урда хони Тухтамиш, Дехли султони Махмуд, Туркия султони Боязид билан олиб борган шиддатли уруш майдонларида куллаган жанг килиш услубларида намоён булади.
109.Амир Темур – буюк давлат арбоби, машҳур саркарда. Амир Темур нафакат буюк саркарда, йирик салтанат амири, балки у фан ва маданият, санъат ва меъморчиликнинг йирик хомийси хисобланган. Жумладан, Амир Темур турк, араб ва эронликлар тарихини чукур билган. Амалий жихатдан фойда келтира олдиган хар доим билимни кадрлаган. Мамлакат хамда фукароларни бошкариш, турли хил иншоотлар ва жамоани биноларини куришга унга олимлар ва фузалолар уз маслахатлари билан кумаклашлашишни сураганлар. Амир Темур саройида уламолардан Мавлоно Абдужаббор Хоразмий, Мавлоно Шамсиддин Мунши, Мавлоно Абдулло Лисон ва бошкалар хизмат килардилар. Амир Темур илм-фаннинг риёзиёт, хандаса, меъморчилик, астрономия, адабиёт, тарих, мускика сохаларининг ривожига катта эътибор берган. Амир Темурнинг бизгача етиб келган энг мукаддас маданий мероси бу "Темур тузуклари" асари хисобланади. Амир Темурда хар бир зафарли вокеани, севинчли ходисани мухташам меъморий обиданинг барпо этиш билан нишонлаш одати булган. Шу максадда Хиндистондан олиб келинган юзлаб мохир гишт терувчилар, Шероз, Исфахон, Дамашкнинг машхур уста-хунармандлари мамлакатда гузал иморат ва иншоотлар бино килганлар.

Download 1,05 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   114




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish