Жаҳон иқтисодиёти ва дипломатия университети


Сиёсатнинг объект ва субъектлари



Download 2,58 Mb.
bet6/191
Sana29.05.2022
Hajmi2,58 Mb.
#616344
TuriДиплом
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   191
Bog'liq
Замонавий сиёсатшунослик назария ва амалиёт

2. Сиёсатнинг объект ва субъектлари.
Сиёсатнинг асосий «ҳаракат қилувчи шахслари» унинг субъектлари бўлиб, улар сиёсий фаоллик манбаи сифатида майдонга чиқадилар. «Субъект» ва «объект» тушунчалари (лотинча шЬ)'есШт — эга, оЬ)'есШт — предмет) гуманитар билимнинг мухим категорияларидандир.
Субъект фаол ҳаракат қилувчи ва идрок этувчидир. Субъект деганда, онг ва иродага эга бўлган индивид ёки ижтимоий гуруҳ тушунилади.
Объект субъектнинг билиш ва бошқа фаолияти нимага қаратилган бўлса, ана шуни англатади.
Сиёсат субъекти сиёсат объектига йўналтирилган предмет, амалий сиёсий фаолият соҳибидир.
Сиёсат субъектларига — индивидлар (оддий шахслар ёки сиёсий ли-дерлар); ижтимоий гурухлар — жамоалар, этник гурухлар, диний жамоа-лар, сиёсий элита, синфлар, омма, фуқаролик жамияти, халқлар, мил-латлар, тамаддунлар; сиёсий институтлар (давлат, сиёсий партиялар) ки-ради. Кишиларнинг сиёсатдаги иштирокини қуйидагича ажратиб кўрсатиш мумкин:

  1. кишиларнинг сиёсатда фаол, онгли иштироки, улар томонидан
    ўзларининг англаб етилган манфаатлари ва қадриятларининг тасдиқла-
    ниши;

  2. «фуқаролик» типидаги пассив иштирок, яъни улар томонидан сиёсий
    ролларнинг моҳиятини азалдан берилган, шак-шубҳасиз бўлган бирон нар-
    сага сўзсиз бўйсунганлари ҳолда идрок этиши;

  3. стихияли ёки онгсиз иштирок;

4) сиёсий бефаркликнинг намоён бўлиши, сиёсатда иштирок этмаслик.
Фуқаролик жамиятининг шаклланиши ва унинг тобора ривожланиб бо-
риши билан «сиёсийлик»нинг анъанавий чегараларининг торайиб бориш та-мойили амал қилади, бироқ сиёсатнинг сифатига бўлган талаблар давлат со-ҳасида ҳам, ижтимоий соҳада ҳам ошиб боради.
11

3. Сиёсатшунослик фани ва унинг сиёсий фанлар тизимида тутган ўрни.
Сиёсатшунослик фани сиёсий жараёнларни бир мамлакат доирасида эмас, балки 1) маҳаллий; 2) минтақавий; 3) дунёвий ва глобал макон ҳамда замон доирасида ўзаро чамбарчас боғликликда ўрганади. Шу билан бир қаторда, жаҳоннинг турли минтақаларида долзарб сиёсий муаммоларни ҳал қилишда эришилган натижаларни ўрганади ва уларни сиёсий тажриба сифатида умум-лаштиради (1-жадвал).

Download 2,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   191




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish