Иšтисодий таілил фанининг моіияти, бозор иšтисодиёти шароитида аіамияти ва вазифалари



Download 1,59 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/134
Sana18.07.2022
Hajmi1,59 Mb.
#820965
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   134
Bog'liq
Иқтисодий таҳлил Пардаев М Қ 2011 Дарслик

Ф
1
 

Рам = Р
1
 - (-------------) 
Ак
1
 + Ам
о 
Бунда ҳам барча омиллар таъсири натижанинг умумий фарқига 
тенг бўлиши керак: 

Р = 

Рф 

 

Рак 

 

Рам 
Ушбу боғланишни аниқ маълумотларни қўллаган ҳолда 
занжирли алмаштириш усулини қўллаб ечилишини кўриш мумкин 
(3.5-жадвал). 
3.5 - Жадвал. 


53 
Рентабеллик даражасига фойда, асосий ва айланма 
капиталлар ўзгаришининг таъсирини занжирли 
алмаштириш усули билан аниқлаш йўллари. 
 
Кўрсаткичлар 
Ўтган Ҳисо- 
Занжирли алмаштиришлар 
 
йилда бот йи- 
лида 
 


 

1. Фойда, минг сўм 
51,7 
62,7 
62,7 
62,7 
62,7 
2. Асосий капитал- 
нинг ўртача қийма- 
ти, минг сўм 
985,6 
997,2 
985,6 
997,2 
997,2 
3. Айланма капитал- 
нинг ўртача қийма- 
ти , минг сўм 
245,0 
231,5 
245,0 
245,0 
231,0 
4. Рентабеллик дажаси, 

0,042 
0,051 
0,051 
0,050 
0,051 
Жадвал маълумотларидан кўриниб турибдики, рентабеллик 
даражаси ҳисобот йилида 0,009 % га ошган ( 0,051 - 0,042) . Бу 
ўзгариш қуйидаги омиллар эвазига вужудга келган : 
1. Фойда сўммасининг 11,0 минг сўмга (62,7 - 51,7) кўпайиши 
рентабеллик даражасини 0,009 % га (0,051 - 0,042) оширган.
2. Асосий капиталнинг ўртача қиймати ҳисобот даврида ўтган 
йилга нисбатан 11,2 минг сўмга ошган ( 997,2 - 985,6) . Аммо бу 
тегишли самара бермаган. Оқибатда рентабеллик даражаси 0,001 % га 
(0,050 - 0,051) камайган.
3. Айланма капиталнинг ўртача йиллик сўммаси таҳлил даврида 
13,5 минг сўмга (231,5 -245,0) камайган. Бу ўз навбатида айланма 
капитал билан боғлиқ б
œ
лган жуда кўп омиллар, хусусан 
харажатларнинг камайишига олиб келган. Оқибатда, рентабеллик 
даражаси 0,001 % га ошган (0,051 - 0,050) . 
Барча омиллар таъсирида рентабеллик даражасининг умумий 
фақи келиб чиқади: 0,009 - 0,001 + 0,001 = + 0,009. 
Шундай қилиб, таъкидлаш лозимки, хўжалик фаолиятини таҳлил 
қилишда занжирли алмаштириш усули кенг қўлланилади. Энг 
муҳими бу усул ҳам бошқа усуллар сингари ички имкониятларни 
(резервларни) аниқлашга ёрдам беради. Масалан, бизнинг охирги 
мисолимизда кўриниб турибдики корхонанинг рентабеллигини 
ошириш учун асосий капиталнинг самарадорлигини ошириш лозим 
экан. 


54 

Download 1,59 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   134




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish