Иќтисодиёт назариясининг халќаро аспектлари



Download 355 Kb.
bet9/23
Sana22.02.2022
Hajmi355 Kb.
#114688
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   23
Bog'liq
Jahon xo'jaligi va uning evolyutsiyasi

МеЏнат кооперацияси ихтисослашган меЏнат фаолиятини ¢заро бирлашиб, яхлит меЏнат жараёнини ташкил этишидир.
Халќаро меЏнат кооперацияси меЏнат таќсимотининг байналмилал к¢ламда бирлашувини билдиради.
Ихтисослашув асосида кооперациялашув-халќаро миќёсда Џамкорлик ќилишнинг учта асосий й¢налишини келтириб чиќаради: фан сиƒими юќори маЏсулотлар ишлаб чиќариш ва илмий тадќиќотлар ¢тказиш; савдо-иќтисодий; товарларни сотгандан кейинги хизмат к¢рсатиш. Охирги й¢налиш кейинги йилларда шаклланди. Уч й¢налиш Џам биргаликда ишлаб чиќаришни ташкил этиш, ќабул ќилинган дастур ва махсус шартномаларни амалга ошириш орќали эришилади.
Юќори даражадаги халќаро меЏнат таќсимоти ва кооперацион алоќаларнинг х¢жалик Џаёти байналмилаллашувининг олий шакли сифатида интеграция вужудга келади.
Интеграция ƒоят мураккаб жараён б¢либ, ишлаб чиќаришнинг байналмилаллашуви янги ташкилий шаклларини келтириб чиќарадики, давлатлар томонилан ќ¢йиладиган т¢сиќларни енгиб ¢тишга имкон яратади. Уларнинг энг муЏим шакли иќтисодий интеграциядир.
Интеграция (integratio) лотинча с¢здан олинган б¢либ, турли ќисмларнинг бир бутунликка бирлашуви маъносини билдиради.
Биринчидан, машиналашган ишлаб чиќариш чуќур ихтисослашган б¢либ, ташќи алоќаларсиз ривожлана олмай ќолади.
Иккинчидан, турли давлатлар томонидан ќ¢йиладиган т¢сиќларни бартараф ќилиш лозимлиги объектив зарурат б¢либ ќолади.
Лекин, ана шу объектив заруратни амалга ошириш учун ќуйидаги шарт-шароитлар мавжуд б¢лиши керак. А) Мамлакатлар ривожланиши иќтисодий даражасида катта тафовут б¢лмаслиги, бир-бирига яќин туриши талаб ќилинади. Б) Ћуќуќий умумийликка эга б¢лиш, тарихан ривожланган алоќалари б¢лиши керак.
Иќтисодий интеграция, ишлаб чиќариш, фан-техниканинг етакчи тармоќларида чуќур ва барќарор кооперация алоќаларини шакллантириш, иќтисодий Џамкорликни турли шаклларини ривожлантиришни билдиради. Улар ¢ртасидаги алоќаларни янада юќорига к¢таради, унга янгича хусусият бахш этади.
Интеграция халќаро ишлаб чиќариш ва бозор инфраструктурасини вужудга келтиради. Илмий-техникавий ишлаб чиќариш, савдо, молия соЏасидаги Џамкорликка мунтазам доимийлик тусини беради. Халќаро меЏнат таќсимоти ќанча чуќур б¢лса, ишлаб чиќариш кооперация алоќалари ќанча мустаЏкам б¢лса, иќтисодий интеграция шунча муваффаќиятли ривожланади.
ЖаЏон х¢жалигида иќтисодий интеграция турли шаклларда ривожланади. Унинг энг мукаммал шакли Европа иттифоќи. 1958 йили олти мамлакат Франция, ГФР, Италия, Бельгия, Голландия, Люксембург Европа иќтисодий Џамжамиятини ташкил этишди. Óíãà 1958 éèëè îëòè ìàìëàêàò Ôðàíöèÿ, ÃÔÐ Èòàëèÿ, Áåëüãèÿ, Ãîëëàíäèÿ, Ëþêñåìáóðã Åâðîïà èќòèñîäèé Џàìæàìèÿòèíè òàøêèë ýòèøäè. 1973 éèëè Áóþê Áðèòàíèÿ, Äàíèÿ, Èðëàíäèÿ, 1981 éèëè Ãðåöèÿ, 1986 éèëè Èñïàíèÿ âà Ïîðòóãàëèÿ ñ¢íãðà Ôèëëàíäèÿ, Øâåöèÿ, Àâñòðèÿ давлатлари êèðèøäè.
Áó óþøìàíèíã àñîñè âàçèôàñè èøòèðîê÷è ìàìëàêàòëàð òîâàðëàðè, õèçìàòëàðè, êàïèòàëëàðè âà èø÷è êó÷è ó÷óí áèðëàøãàí áîçîðíè âóæóäãà êåëòèðèø Џèñîáëàíãàí. Øóíèíã ó÷óí óíè ê¢ïðîê “Óìóìèé áîçîð” äåá àòàëãàí .
Ћàìæàìèÿò òàðêèáèãà êèðãàí ìàìëàêàòëàðíèíã ñîíè îðòèáãèíà ќîëìàé óñòóí äàðàæàäàãè ñàâäî-ñîòèќäàãè Џàìêîðëèêäàí ташќари áîøќà ñîЏàëàðíè èíòåãðàöèÿëàø жараёни Џам æàäàë àìàëãà îøà áîðäè.
Ћàìæàìèÿò äàðàæàñèäà áîæ-õèðîæ áåêîð êèëèíãàí, ýêñïîðò âà èìïîðò ó÷óí èчêè ò¢ñèќëàð é¢ќ. Áîøќà ìàìëàêàòëàðäàí èìïîðòãà ÿãîíà áîæ òàðèôëàðè áåëãèëàíãàí. Óìóìèé àãðàð ñèёñàò þðèòèëàäè. Êàïèòàë âà èø÷è êó÷è ìèãðàöèÿñèãà ýðêèí èìêîíèÿòëàð ÿðàòèëãàí. Ћèñîá-êèòîáни амалга ошириш учун аввал ÿãîíà âàëþòà òèçèìè ÝÊÞ ÿðàòèëãàí á¢ëñà, 1999 éèëäàí ìóîìàëàãà “Åâðî” êèðèòèëäè. 2000 éèëäàí áîøëàá, Џàìæàìèÿò äàðàæàñèäà ôàќàò Џèñîá-êèòîá ó÷óí ýìàñ, ìóîìàëàäà íàќä ïóë ñèôàòèäà Џам ôîéäàëàíèëàäè.
ßãîíà ôóќîðîëèê ïàñïîðòëàðè, ñòàíäàðòëàðè òèçèìè, êîìмóíèêàöèÿ, âà òðàíñïîðò, óìóìèé божхона òèçèìè, êèðèòèëäè. Áèð õèëäà ñîëèќëàð æîðèé ќèëèø àìàëãà îøèðèëìîêäà. ¡çàðî ñàâäî-ñîòèê ó÷óí áåëãèëàíãàí áàð÷à áàЏñëàðíè, ¢çàðî òàðòèáãà ñîëèø ó÷óí ќàáóë ќèëèíãàí èíñòðóêöèÿëàðèíè áåêîð ќèëèø, ìàúëóìîòè õàќèäàãè ìèëëèé äèïëîìëàðíè áèð õèëäà òàí îëèø âà áîøќàëàð æîðèé ќèëèíäè.
Ћîçèðãè ïàéòäà Åâðîïà Џàìæàìèÿòè янада ÿíãè áîñќè÷ãà ê¢òàðèëäè.
Èíòåãðàöèÿ Ѓàðáèé Åâðîïà êàïèòàëèãà âà àñîñèé ðàќèáëàðè ÀЌØ âà ßïîíèÿ áèëàí òåíã ðàќîáàò îëèá áîðèø èìêîíèÿòèíè áåðäè.
1961 éèëäà Èќòèñîäèé Џàìêîðëèê âà тараќќиёт (ÎÝÑÐ) òàøêèëîòè òóçèëèá, óíãà æàЏîííèíã 24òà ðèâîæëàíãàí äàâëàòëàðè êèðàäè. Òàøêèëîò ¢ç àúçîëàðèíè èќòèñîäèé ¢ñèø ó÷óí èìêîíèÿòëàð ÿðàòèøиãà òàúñèð ê¢ðñàòàäè. Áó ìàìëàêàòëàð òîìîíèäàí þðèòèëàäèãàí èќòèñîäèé ñèёñàòíè óéãóíëàøòèðàäè. Õàëêàðî êàïèòàë ìèãðàöèÿñèãà òàúñèð ê¢ðñàòàäè. Øóíèíãäåê, ðèâîæëàíàёòãàí ìàìëàêàòëàðãà ёðäàì ê¢ðñàòèø ñòðàòåãèÿñèíè èøëàá ÷èќèá àìàëãà îøèðàäèëàð.
Ðèâîæëàíãàí ìàìëàêàòëàð äîèðàñèäà ÿíãè èíòåãðàöèîí èòòèôîќ-áó Øèìîëèé Àìåðèêà óþøìàñè á¢ëèá, ó ÀЌØ, Êàíàäà, Ìåêñèêàíè áèðëàøòèðàäè.
1991 йили Минск ва Алматидаги келишувлардан кейин собиќ Иттифоќ таркибига кирган мамлакатлардан асосий ќисми биргаликда мустаќил давлатлар Џамкорлиги ташкилотини тузди. Буни 1992 йил Тошкентда ¢тказилган йиƒилиш яна бир бор тасдиќлади.
Бу йиллар давомида МДЋ мамлакатлари икки томонлама ва к¢п томонлама шартнома муносабатлари доирасида тенг Џуќуќли шерикчилик асосида ¢заро фойдали Џамкорлик ќилиш учун имкониятлар катта эканлигини к¢рсатдилар. Лекин Џади ќабул ќилинган ќарорларни амалда бажаришни таъминлайдиган механизмлар чинакамига ишга тушгани й¢ќ.
Ћозирги пайтда Марказий Осиё мамлакатларининг Џудудий интеграциясини чуќурлаштириш учун жиддий ишлар олиб боридмоќда.
Ћозирги пайтда зарурий, Џуќуќий ва ташкилий шарт-шароитдар яратилди, давлатлараро кенгаш тузилди. Ћамд¢стлик дастурларини амалга ошириш учун ижроия ќ¢мита, Осиё Џгона иктисодий макон яратиш жараёни кечмоќда.
Дунёнинг бошќа регионларида Џам интеграция жараёни жадал суръатда юз бермоќда. Жануби-Шарќий Осиёжавлатлари ассоциацияси (АСЕАН), Тинч океан минтаќаси ассоциацияси (АТЭС)га аъзо мамлакатлар ¢ртасида борган сари интеграцион Џамкорлик кучайиб бормоќда.
Кейинги пайтларда ривожланаётган мамлакатларда Џам интеграция жараёни у даражада чуќур, самарали б¢лмасада, х¢жалик алоќалари, уларнинг боƒланиши р¢й бермоќда. Турли регионал гуруЏлар умумий бозор, эркин савдо Џудудлари, божхона, валюта муносабатлари б¢йича Џамкорлик ¢рнатишга ќаратилган. Нисбатан йирик интеграцион гуруЏдарга Дотин Америкаси интеграциясини киртиш мумкин.
Мусулмон мамлакатлари ¢ртасида иќтисодий интеграция шаклларидан бири «Иќтисодий Џамкорлик» ташкилоти Џисобланади. Бу ташкилот 1964 йили Эрон, Туркия, Покистон иштирокида тузилган. Техника соЏасида иќтисодий ва маданий Џамкорлик ќилиш мазкур интеграциянинг асосий маќсади Џисобланади. Бу ташкилотга 1992-1993 йиллари ¡рта Осиё давлатлари ва Озарбайжон аъзо б¢либ кирди.
Булардан ташќари ќатор ташкилотлар мавжудки, улар Џам жаЏон х¢жалигида интеграцион жараён жадал кетаётганини к¢рсатади.



Download 355 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish