Иќтисодиёт назариясининг халќаро аспектлари


Мамлакатларни ¢заро боƒланиши концепцияси



Download 355 Kb.
bet7/23
Sana22.02.2022
Hajmi355 Kb.
#114688
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   23
Bog'liq
Jahon xo'jaligi va uning evolyutsiyasi

Мамлакатларни ¢заро боƒланиши концепцияси халќаро меЏнат таќсимотларини Џозирги замон талабларидан келиб чиќиб талќин этади. Голландиялик иќтисодчи К. Навенхузе фикрига к¢ра, табиий ресурсларнинг чекланганлиги, айримларининг эса умуман тикланмаслиги атроф-муЏитнинг булƒаниши, экологик муаммолар мамлакатларни бир-бирига боƒланишини кучайтиради.
Ривожланган мамлакатлар ривожланаётган мамлакатларнинг хом ашё, энергетика ресурсларига муЏтож.
Улар эса ривожланган мамлакатларнинг техника ва технологиясига муЏтож. Ана шу объектив зарурат туфайли мамлакатлар бир-бири билан алоќа ќилади, бири-иккинчисига боƒланади.
Гарвард университетининг к¢зга к¢ринган иќтисодчиларидан бири Р. Купер мамлакатларнинг ¢заро боƒланиши ишлаб чиќаришнинг таркиби, ќ¢йилган иќтисодий маќсад, ташќи омиллар ва юритилаётган сиёсатдан келиб чиќади деб к¢рсатади.
Модернизация назарияси. Бу назарияга биноан ривожланаётган мамлакатларда меЏнат таќсимоти четдан капитал жалб ќилишга ќаратилган б¢лиши керак. Протекционизм сиёсатидан воз кечиш, ривожланган мамлакатлардан импортга й¢л очиш керак.
Модернизация ƒояларини реализация ќилиш натижасида ривожланаётган мамлакатларда янги тармоќ б¢йича ихтисослашув таркиб топади. Улар ривожланган мамлакатларнинг эЏтиёжларини ќондириш учун меЏнат сиƒими, материал сиƒими юќори маЏсулот ишлаб чиќаришга ихтисослашади. Ривожланган мамлакатлар эса эътиборни фан сиƒими, капитал сиƒими юќори, малакали ишчи кучи талаб ќиладиган мураккаб тармоќларни ривожлантиришга ќаратади.
Шарќий Осиё, Лотин Америкасидаги янги индустриал давлатлар шу й¢лдан борди. Эркин зоналар яратилди, ќ¢шма корхоналар ташкил ќилинди, албатта зарур б¢лганда протекционизмдан фойдаланилди. Янги индустриал давлатлар мамлакат меЏнат ва янги технология ќ¢лланиши талаб этадиган тармоќларни ривожлантирдилар. Шундай ќилиб, ишлаб чиќариш шароитини ¢згариши мамлакатлар ва регионларнинг ихтисослашувида янги й¢налишларни шакллантирди.
Биринчи й¢налиш б¢йича ишлаб чиќаришда ихтисослашув чуќурлашади. Бирон деталь ёки алоЏида механизмлар ишлаб чиќариш юз беради.

Download 355 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish