Иќтисодиёт назариясининг халќаро аспектлари


Монополистик устунлик (афзаллик) модели



Download 355 Kb.
bet11/23
Sana22.02.2022
Hajmi355 Kb.
#114688
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   23
Bog'liq
Jahon xo'jaligi va uning evolyutsiyasi

Монополистик устунлик (афзаллик) модели иќтисодчи Стивен Хаймер томонидан ишлаб чиќилиб, кейинчалик Ч. Киндлебергер ва бошќа иќтисодчилар томонидан ривожлантирилган. Бу модел чет эллик инвестор маЏаллий инвесторга нисбатан ноќулай шаоитда б¢лади деган ƒояга асосланади. Сабаби, биринчидан, мамлакатнинг бозорини маЏаллий инвесторга нисбатан яхши билмайди. Иккинчидан бу ерда уни маЏаллий инвесторга ¢хшаб кенг алоќалари й¢лга ќуйилмаган. Учинчидан, ќ¢шимча транспорт харажатлари ќилишга мажбур ва таваккалчилик хатари катта. Шунинг учун унга ќ¢шимча монополистик(яъни, фаќат унга тегишли) имтиёзлар бериш керак. Бунинг натижасида у юќори фойда олиш имконига эга б¢лсин. Бу уни бошќа мамлакатга инвестиция киритиб, таваккалчилик ќилиб, ¢з маблаƒидан ажралиб ќолиш хатарига й¢л ќ¢йгани учун мукофот.
Чет эллик инвестор учун монополистик устунлик: маЏаллий бозордаги номукаммал раќобатдан фойдаланиш (агар у оригинал маЏсулот ишлаб чиќарса); иктисодий ресурслар бозоридаги номукаммал раќобат (чет эл фирмасидаги замонавий технология, осон кредит олиш имконияти, катта тадбиркорликтажрибаси б¢лса); ишлаб чиќариш масштаби устунлиги(катта миќдорда маЏсулотишлабчиариш ва к¢п фойда олиш имконияти); давлатнинг чет эл инвестицияларини тартибга солиши (чет эл капиталига алоЏида имтиёзлар бериш) ва бошќа шаклларда б¢лиши мумкин.
МаЏсулотнинг Џаётий цикли модели америкалик олим Раймонд Вернон томонидан ишлаб чиќилган. Бу моделга к¢ра Џар ќандай янги маЏсулот 4 босќични босиб ¢тади ( кейинги пайтда баъзилар 5 босќичга б¢лишади). I босќич – бозорга кириб бориш; ii босќич – сотилаётган маЏсулот микдорини ¢сиши; III босќич – етуклик; (Беш босќичга б¢лувчилар алоЏида IY босќич сифатида бозорнинг т¢йинишини ажратишади.) IY (Y) босќич – сотишнинг камайиши.
МаЏсулотнинг Џаётий цикли халќаро миќёсда биринчи марта уни ишлаб чиќаришни бошлаган фирма учун бошќачароќ: I босќич – янги маЏсулотни монопол ишлаб чиќариш ва экспорт ќилиш; II босќич – шундай маЏсулот ишлаб чиќарувчиларни пайдо б¢лиши ва бозорга кириб келиши ( ¢з мамлакати бозорларига); III босќич – раќобатчиларни учинчи мамлакат бозорларига кириб бориши ва мувофиќ равишда шу маЏсулотни ишлаб чиќаришни бошлаган пионер мамлакатда экспортни камайиши; IY босќич – раќобатчиларни пионер – мамлакат бозорларига кириб бориши (б¢лиши мумкин б¢лган босќич сифатида).
Технологик жиЏатдан илƒор фирма янги раќобатчилар пайдо б¢лишига яќин ¢зининг ишлаб чиќараётган эски маЏсулотини ишлаб чиќариш патентини раќобатчиларига сотиб, ¢зи бошќа маЏсулот ишлаб чиќаришни бошлаши ёки шу маЏсулотини чет элда ишлаб чикришни бошлаши мумкин. Бу маЏсулотни Џаётий циклини узайтиради. Айниќса ¢сиш ва етуклик босќичида одатда ишлаб чиќариш харажатлари пасаяди. Бу нархни пасайтириш, экспортни к¢пайтириш, шунингдек чет элда ишлаб чиќаришни й¢лга ќ¢йиш имконини беради.
Экспортга нисбатан четда товар ишлаб чиќарган афзалроќ. Чунки, ¢згарувчи харажатлар пастроќ б¢либ, божхона т¢сиќларини айланиб ¢тиш имкониятлари иавжуд.

Download 355 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   7   8   9   10   11   12   13   14   ...   23




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish