Исломда мерос ва унинг тақсимоти



Download 2,02 Mb.
Pdf ko'rish
bet61/94
Sana24.02.2022
Hajmi2,02 Mb.
#233327
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   94
Bog'liq
islomda-meros-va-uning-taqsimoti

www.madrasa.uz
 
104 
масаланинг асли 12 дан 15 та улушга авл бўлади. Аммо 
олтита қизнинг улушлари бўлган 8 та улушни уларнинг 
орасида касрсиз бўлиб бўлмайди. Уларнинг улушлари 8 
билан сонлари 6 орасида 2 сонида тавофуқ бор. Қизларнинг 
сони 6 ни тавофуқ сон 2 га бўламиз. Сўнгра ҳосил бўлган 3 ни 
масаланинг авл бўлган асли 15 га кўпайтирамиз. Натижа 45 
сони бўлиб, мана шу сон масаланинг тасҳиҳидир. Сўнгра ҳар 
бир меросхўрнинг аввалги масаланинг аслидаги улушини, 
яъни 6 ни 2 га бўлганда ҳосил бўлган 3 га кўпайтириб 
чиқамиз. Ҳосил бўлган сон уларнинг 45 дан оладиган 
улушлари бўлади. Аввалги масаланинг аслидаги эрнинг 3 та 
улушини 6 ни 2 га бўлганда ҳосил бўлган 3 га кўпайтирамиз. 
Ҳосил бўлган сон 9 эрнинг 45 дан оладиган улушидир. 
Аввалги масаланинг аслидаги отанинг 2 та улушини 6 ни 2 га 
бўлганда ҳосил бўлган 3 га кўпайтирамиз. Ҳосил бўлган сон 6 
отанинг 45 дан оладиган улушидир. Аввалги масаланинг 
аслидаги онанинг 2 та улушини 6 ни 2 га бўлганда ҳосил 
бўлган 3 га кўпайтирамиз. Ҳосил бўлган сон 6 онанинг 45 дан 
оладиган улушидир. Аввалги масаланинг аслидаги олтита 
қизнинг 8 та улушини 6 ни 2 га бўлганда ҳосил бўлган 3 га 
кўпайтирамиз. Ҳосил бўлган сон 24 олтита қизнинг 45 дан 
оладиган улушидир. Шунда ҳар бир қиз 4 тадан улуш олади. 
Тасҳиҳ тўғри бўлганини текшириш учун тасҳиҳ қилинган 
масаланинг асли 45 дан ҳар бир меросхўрнинг улушини 
айириб чиқамиз: (45 – 9 – 6 – 6 – 24 = 0). Демак тасҳиҳ тўғри. 
3. Бир тоифа меросхўрларнинг улушлари масаланинг 
аслидан касрли ҳолатда ҳосил бўлади ва уларнинг улушлари 
ва уларнинг сони орасида табоюн бўлади. Бунда ҳам 
масаланинг асли авл бўладими ёки йўқми шунга қаралади. 


www.madrasa.uz
 
105 
Масаланинг асли авл бўлмаган тақсимотга мисол: бир 
аёл вафот этиб, ортидан эри, онасининг онаси ва учта она бир 
опаси қолди. Эрга ярим 1/2, онанинг онасига олтидан бир 1/6, 
учта она бир опага учдан бир 3/1. Аслида масаланинг асли 6. 
Аммо учдан бир 1/3 (2та улуш) олувчи учта она бир опаларга 
2 та улушни касрсиз бўлиб бўлмайди. Она бир опаларнинг 
сони 3 ва улушлари 2 орасида табоюн бор. Бундай ҳолатда 
она бир опаларнинг сони 3 ни масаланинг асли 6 га 
кўпайтирамиз. Ҳосил бўлган 18 сони масаланинг тасҳиҳидир. 
Сўнгра ҳар бир меросхўрнинг аввалги масаланинг аслидаги 
улушини она бир опаларнинг сони 3 га кўпайтириб чиқамиз. 
Аввалги масаланинг аслидаги эрнинг 3 та улушини она бир 
опаларнинг сони 3 га кўпайтирамиз. Ҳосил бўлган сон 9 
эрнинг 18 дан оладиган улушидир. Аввалги масаланинг 
аслидаги онанинг онасининг 1 та улушини она бир 
опаларнинг сони 3 га кўпайтирамиз. Ҳосил бўлган сон 3 
онанинг онасининг 18 дан оладиган улушидир. Аввалги 
масаланинг аслидаги учта она бир опаларнинг 2 та улушини 
она бир опаларнинг сони 3 га кўпайтирамиз. Ҳосил бўлган 
сон 6 она бир опаларнинг 18 дан оладиган улушидир. Шунда 
ҳар бир она бир опа 2 тадан улуш олади. Тасҳиҳ тўғри 
бўлганини текшириш учун тасҳиҳ 18 дан ҳар бир 
меросхўрнинг улушини айириб чиқамиз: (18 – 9 – 3 – 6 = 0). 
Демак тасҳиҳ тўғри бўлган. 
Масаланинг асли авл бўлган тақсимотга мисол: бир аёл 
вафот топиб, ортидан эри ва бешта ота бир сингил қолди. Эр 
ярим 1/2 олади. Бешта ота бир сингил учдан икки 2/3 олади. 
Масаланинг асли 6 дан 7 га авл бўлади. Эрга 3та улуш, бешта 
ота бир сингил 4 та улуш олади. Ота бир сингилларнинг сони 



Download 2,02 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   94




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish