«iqtisod-moliya»


«мушриф»пар , айрим  Холларда унга  «амлокдор



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

«мушриф»пар
, айрим 
Холларда унга 
«амлокдор
»лар хам аралашганлар. Хосил деярли 
етилай деб к;олган пайтда амлокдор уз одамлари билан галлазорга 
келган, уни бу ерда к;ишлок; ок;сок;оли хамда дехк;онлар кутиб олган. 
Амлокдор хосил чугини чамалаб, далада неча таноб ер борлигини 
ва ундан к;анча ботмон донга солик; солиш лозимлигини белгилаган. 
Ботмон турлича огирлик бирлигини ифодаласа-да, Бухоро ва 
Самарканд шахарларида ва буларга якин туманларда бир ботмон- 
олти пудга тенг булган. Ер эгалари амлокдор билан бахсга 
киришиб, ок;сок;ол ва уз як;инларини гувох килиб, 
утгаи
йили канча 
солик тулашгани тугрисидаги 
маълумотларни далил килиб 
келтиришарди.
Пировард окибатда хар иккала томон солик микдорини 
тахминий ракамлар билан белгилаш борасида узаро бир битимга 
киришар, амлокдор эса отдан 
гушмай, туланадиган солик 
мивдорини дафтарига ёзиб куйган. Амлокдор бир неча кун 
давомида далаларни айланиб чикиб, уйига кайтиб экинзорга караб 
олинадиган соликларни бир-бир хисоблаган, уларни уз мухри 
билан мухрлаб, хисоб-китобларни кишлокларга жунатган. Дехкон- 
лар мазкур хисоб-китобларни олганларидан кейингина хосил 
уримига киришганлар. Шунингдек, хирождан ташкари бошка 
соликлар хам солинган.
1 Уша манба. 140-бет.
70
www.ziyouz.com kutubxonasi


Кафсан 
- амлокдорларни таъминлаш учун белгиланган 
алохида солик; булиб, у хар 10 ботмон дондан ярим пул дон ва хар 
10 ботмон 
пахтадан 
15 
фунт пахта мивдорида олинган. 
Хонликларда кафсан-доруга (кафсан-даруга) - доруга (туман 
хокими), катта ер эгаси, мулкдорлар фойдасига ундириладиган 
солик; хисобланган.
М уш так - амин ва солик йигувчилар, ок;сок;оллар фойдасига 
хамда 
донни 
хирож 
хисобига 
топширилишини 
кузатишда 
Катнашган куйи лавозимдаги маъмурлар фойдасига олинадиган 
солик; хисобланган. Муштак хар бир хужаликдан доннинг бир 
сикими ёки дон ва жухорининг умумий чорак киймати мивдорида 
ундирилган.
Шу билан биргаликда, худди темурийлар даврида булгани 
каби, шайбонийлар даврида хам ер эгалигининг энг кенг таркалган 
тури суюргол эди. Бундай ер эгалиги оркали ерларни шартли тарзда 
тутиб туриш, махаллий хукмдорлар учун кул келган. Махаллий 
Хукмдорлар суюргол ва иктани кенг жорий этиб, йирик ер эгалари 
олдида узларининг ижтимоий мавкеларини анчагина мустахкамлаб 
олганлар. Бу оркали уларнинг мамлакатдаги ижтимоий ва сиёсий 
мавкелари анча ортган. Хон саройида соликлар йигиш, уларни 
Хужжатлаштириш, ойлик ва йиллик йигимларни хисоблаш ва 
бошка сарой юмушлари билан шугулланувчи котиб, хаттотлар, 
омбор хужайинлари, баковуллар ва яна купгина мансабдорлар 
фаолият курсатганлар.
Шайбонийлар даврида соликлар, улпон ва мажбуриятларнинг 
олдинги даврларга Караганда анчагина кенг тармоги шаклланган. 
Жумладан, уларнинг 90 га якин турлари булганлигини кайд этиш 
мумкин. Асосий солик ер хайдаб экин экиладиган ерларнинг 30- 
40% ни ташкил этувчи 

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish