«iqtisod-moliya»


Урта О сиё хонликлари дав ри да солик; тизим и



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet54/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

Урта О сиё хонликлари дав ри да солик; тизим и
ри вож лан и ш ин и нг и ж тим ои й -и ц ти соди й ом иллари
XVI-XIX асрлар Урта Осиё халклари тарихида мишщада 
шаклланган Бухоро, Хива, К|укон хонликлари хукмронлик килган 
даврлар хисобланади. Бу даврда улкаДа ижтимоий-иктисодий 
хаётнинг узига хос шакли ер эгалиги тобора кучайган, давлатлар 
уртасида ижтимоий-иктисодий хаёт нотекис кечган, узаро табака- 
вий курашлар, харбий низолар олдинги даврларга Караганда 
нисбатан купрок содир булганлиги билан хам характерланади.
Сунгги урта асрларга келиб, айникса, Урта Осиё хонликлари 
хукмронлиги даврида ер эгалигининг бир неча шакллари, хусусан, 
давлат ерлари, мулкий ер эгалиги хамда мулки холис, мулки хур ва 
вакф ерлари мавжуд булган. Давлат хазинасининг катта щ еми 
асосан, ер эгалиги асосида яъни, даромадлар манбаи асосида 
шакллантирилган. Масалан шайбонийлар даврида худди темурий- 
лар давридаги каби ер-сув, мол-мулкларнинг катта кисми вилоят- 
лар, туманлар ихтиёрига утказилиб, давлат олдида алохида хизмат 
курсагган шахсларга 
су юр гол 
сифатида берилганлиги тарихдан 
аён. Бу даврда соликларнинг ошиб бориши, уз навбатида, мехнат­
каш ахолининг турмушини анча огирлаштириб юборган.
Жумладан, шайбонийлар даврида хам худди темурийлар 
давридаги каби соликлар, тулов ва мажбуриятларнинг турлари 
сакланиб колиши билан бирга, уларнинг турлари янада ортган. 
Масалан, бу даврда боглардан, узумзорлардан, полизлардан, беда- 
зорлардан кушимча соликлар олиб турилган1. Бундай соликлар, 
шубхасиз халкнинг турмуш тарзига салбий таъсир курсатиши 
билан бирга, махаллий бойларга нисбатан халк кузголонларининг 
кутарилишига хам сабаб булган. Шу билан бирга, икта тузил- 
масининг нуфузи ортиб борган.
«Икта» 
XVI— XVIII 
аср 
бошларида 
хукмрон 
сулола 
намояндалари (султонлар) ва йирик амирларга маълум улка ва 
вилоятларнинг шартли равишда инъом этилишини англатган. 
Уларга инъом этилган ерларни идора килишда кенг маъмурий ва 
иктисодий хукуклар хам берилган. Масалан, «Абдулланома» 
муаллифи Абдуллахоннинг Хузор ва Жигдаликда ов килишига оид 
вокеаларни баён этаркан (1586), куйидаги мухим маълумотни 
келтиради: «У ерга Шахрисабздан улуг нуён К^амбарбий етиб келди

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   50   51   52   53   54   55   56   57   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish