«iqtisod-moliya»


Бобобеков X» Каримов III ва бопщалар Узбекистон тарихи. Т., 2000.150 бет



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

1 Бобобеков X» Каримов III ва бопщалар Узбекистон тарихи. Т., 2000.150 бет.
" Бартольд В В. Место прикаспийских областей в истории мусулманского мира. М.- С 131-137.
3 Всемирная история экономической мысли. М.,1-том, 1987. С- 301
65
www.ziyouz.com kutubxonasi


ишланиши 300 йиллик тарихга эга булиб, бу пайтда галланинг 
хиссаси 20 фоизга тушиб колади. Бу хол, уз навбатида, чорвачилик- 
ка салбий таъсир курсатмасдан колмайди. Хужалик хаётининг асо­
сий кисми кишлок хужалигидан иборат булиб, божлардан ундири- 
ладиган фойданинг асосий кисми хам шу махсулот турлари билан, 
солик ундириш хам хам шу сохалар билан боглик булиб колган. 
Шунинг учун хам, Урта Осиёнинг чет эл билан савдо алокаларида 
асосан кишлок хужалиги махсулотлари мухим рол уйнаган.
Буюк ипак йули гарчанд XVI аср ва XVII аср бошларига келиб 
уз ахамиятини йукотган булса-да, кейинги даврларда, яъни Чор 
Россияси Туркистон улкасини эгаллаган кунларидан бошлаб 
узининг иктисодий мустамлакачилик ниятларини амалга оширишга 
киришади. Бунинг учун, биринчи навбатда, Россия губерняларидаги 
саноат корхоналарини мунтазам равишда хом ашё билан таъминлаб 
турувчи темир йуллар курилиши мулжалланади.
Урта Осиёда темир йуллар курилиши оркали юк ташиш арзон 
Хамда улардан хеч кандай бож олинмаганлиги маълум. Бундай 
темир йуллар 1881-1886 йилларда Михайловский курфазидан 
Чоржуйга Каспийорти темир йули курилади, 1888 йилда бу йул 
узайтирилиб, Самаркандгача етказилади. 1906 йилда Тошкент - 
Оренбург темир йули ишга туширилади.
Туркистон Россиянинг маркази билан темир йул оркали 
боглангач, рус капитали (сармоялари) улкага окиб кела бошлади. 
Туркистон хом ашё базасида савдо-саноат юритиш, завод- 
фабрикалар куришга интилувчиларга Рус-Осиё банки, Москва 
савдогарлар банки, Россия давлат банки пул карз бериб турар эди. 
Натижада бир катор заводлар, савдо шохобчалари, озик-овкат 
ишлаб чикарувчи корхоналар курилди. 1913 йилда тузилган 
«Бешбош» деган пахта-ёг ширкати Туркистонда 29 та пахта заводи 
курди, улкада етиштирилган пахтанинг 30 фоизини харид киларди
80 минг тонна пахта толасини ташиб кетар, 160 минг тонна чигит 
тайёрларди. Катта сармоядор Водьяевлар Туркистонда «Водьяевлар 
200 савдо уйи»ни ташкил этиб, 30 та пахта заводи курилади.
1912 
йилда Фаргона водийси хам Россия билан темир йул 
оркали богланади. Мустамлака Туркистонда темир йулларни куриб 
битирилиши улкани Россия саноатининг гилдирагига янада 
махкамрок боглайди. Улканинг хом ашё етказиб берувчи манба 
сифатидаги урни мустахкамлангач, бу ерга турли фирма ва 
биржалар кириб кела бошлади ва улар Туркистоннинг иктисодий
66
www.ziyouz.com kutubxonasi


х^аётида жадаллик билан уз таъсирини кучайтириб боради. Улар 
улкадан хом ашё олиб кетиш, Россиядан саноат ва кишлок; хужалик 
ма^сулотлари олиб келиб сотиш билан чекланмай, сугориладиган 
ерларни сотиб олиб пахта экишни кенгайтирадилар.
Пахтачиликнинг ривожланиши бундай фирма, биржалар, 
махаллий судхур ва савдогарлар учун катта имкониятлар яратиб 
беради. Улар асосан хом ашё етиштириш йулига утаб олган 
де^конларга келаси йил оладиган х,осили хисобидан пул карз 
берганлар. Дехконларнинг моддий ах;воли огирлашган сари 
уларнинг х,осилдан тушган даромади карзини тулашга, ерга ишлов 
беришга, оиласига озик-овкат мах,сулотларини сотиб олишга х;ам 
етмаган, иккинчи томондан, катта ер майдонлари махдллий бойлар 
ва судхурлар кулига утиб кета бошлаган.
Айникса, XIX асрнинг биринчи ярми ва улкада Чор Россияси 
боскини арафасида ва ундан сунг кишлок х5окалигидан олинадиган 
даромадлар 
улкада 
халк 
даромадларининг 
65-70 
фоиздан 
зиёдрогини ташкил килган. Крлган кисми ишлаб чикаришнинг 
бошка тармоклари - саноат, хунармандчилик корхоналари, савдо, 
транспорт ва бошка сох,аларга гугри келиб, улар хдм кишлок 
хужалиги 
махрулотларини 
кайта 
ишлаш 
ёки унга хизмат 
курсатишга асосланган эди.
Кишлок хужалиги халк хужалиги ялпи ма^сулотининг катта 
Кисмини берар эди. Чор Россияси хукмронлиги даврига келиб 
саноат ишлаб чикаришининг умумий хджмида огир саноат асосий 
ишлаб чикариш фондларининг 12 фоизини ташкил килиб, ялпи 
ма^сулотнинг икки фоизини берган холос1. Майда хунармандчилик 
саноати х,иссаси эса анча юкори эди. У ички истеъмол бозорини 
ранг-баранг моллар билан тулдиришда мух,им ахдмият касб этган.
1 Уша жойда.
67
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish