«iqtisod-moliya»


Бартольд. В.В. Сочинения. Т-М



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

1 Бартольд. В.В. Сочинения. Т-М., 
1963-1973., Д андам аев М.А. Политичсеская история
Ахменидской державы. М., 1985. Гаф уров Б.Г. Таджики. М., 1972. Аминова Р.Х. Аграрная
политика советской власти в Узбекистане. Т., 1963. А. Сагдуллаев ва боищалар. Узбекистон
тарихи: Давлат ва жамият тарак;киёти. - Т., 2001. Ахмедов Б. Узбекистон тарихи манбалари. Т.,
2001
.
2 Бичурин. Н.Я. (Иакипф). Собрание сведений о народах обитавших в Средней Азии в древние
времена. 1-2 томах. М., M-JI., 195-1953.
Бичурин. Н.Я. (Иакипф). Собрание сведений о народах обитавш их.... - С 164.
4 Академик К.Ш .Ш ониёзов Гуйшан ша>фи хозирги Наманган вилоятининг Косой ша\ри
эканлигини узининг KaflF давлати ва к;англилар асарида цайд эти б утади. KaPatir: Ш ониёзов K.ILI.
Канг давлати ва ^англилар. Т., 94 бет.
Ш ониёзов К.Ш. 1\анг давлати ва данглилар. Т., 94 бет.
13
www.ziyouz.com kutubxonasi


томонидан 
биринчи 
юриш 
даврида 
«Хитой 
элчисининг 
улдирилиши ва Довон отларини боскинчиларга бермасдан, яшириб 
Куйилиши 
Хитой 
кушинларини 
иккинчи 
марта 
бостириб 
келишларига сабаб булган. Энди Довон аргумоклари уларга такдим 
этилса, хитойликлар урушни тухтатишлари мумкин» - дейдилар1. 
Агар хитойликлар босцинчилик урушини тухтатишмаса, улгунча 
курашишини асосий максад килиб к;уядилар.
Хигой кумондонлиги билан музокаралар олиб бориш учун 
Гуйшаннинг обрули ок;сок;олларидан бирини элчи килиб юбора- 
дилар. Элчи Хитой саркардаси Ли Гуан-ли хузурига бориб
окроколлар йигинида булган гапларни унга айтиб, «аргумоклардан 
ташкари фаргоналиклар Хитой армиясини етарли даражада озик- 
овкат билан таъминлайди. Агар бу шартлар кабул килинмаса, 
довонликлар барча аргумокларни улдирадилар, шу орада кангуй- 
лардан кутилаётган ёрдамчи куч хам етиб келади» - деб Хитой 
кушинини куршовда колганлигини билдиради\
Шундай щ либ, К^адимги Фаргонада мавжуд булган 
«аргу-
моцлар»
(“самовий наслдор отлар”) ^амиша хитойлик савдогарлар, 
Харбийларни уз эътибори билан лол крлдирганлиги аён. Милоддан 
аввалги II-I асрларда Хитой хукмдорлари бир неча бор бу давлатни 
босиб олмок;чи булсалар-да, бирок; уларнинг харакатлари бехуда 
кетади. Харбий юришларнинг бирида улар Довон давлатининг 
пойтахти Эршини кулга киритадилар, бирок; ахрлининг тазйики 
остида улпон ва соликлар эвазига уни ташлаб чикиб кетганлар3. 
Иккинчи бор юришларида хитойликлар Эрши шахрини камал 
килдилар, шах^арга келадиган сув йулларини тусиб куядилар. Довон 
хукмдорлари калъага бекиниб олдилар ва сулх тугрисида музо- 
каралар бошлайдилар, нихоят хитойликларга самовий отлардан 
беришга розилик билдирилади. Акс хрлда, барча аргумокларни 
Киргин килмокчи буладилар. К|анг давлатидан мадад етиб кели- 
шидан чучиб, хитойликлар сулхга рози буладилар. Улар Эршига 
кирмасдан зарур мивдордаги наслдор отлардан товон олиб, ватан- 
ларига кайтадилар4.
Ахдмонийлар 
Искандар 
юришлари 
ва 
хукмронликлари 
даврида гарб ва шарк уртасида жадал ички ва ташки алокалар 
урнатилган, бунинг баробарида икки томоннинг узаро розиликлари

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish