«iqtisod-moliya»


! Аскаров А. Узбек халцининг этногенези ва этник тарихи. Т., 2007 28 бет



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/132
Sana13.03.2022
Hajmi7,14 Mb.
#492366
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   132
Bog'liq
O\'zbekistonda soliqlar tarixi (N.Oblomurodov, F.Tolipov)

! Аскаров А. Узбек халцининг этногенези ва этник тарихи. Т., 2007 28 бет.
Аскаров А. Узбек халк;шшнг этногенези ва .... 26 бет.
www.ziyouz.com kutubxonasi


"Апасиаклар Оке ва Яксартнинг оралигида яшайдилар. 
Дарёларнинг биринчиси Гиркан денгизига, иккинчиси Меотида 
кулига 
куйилади. 
Иккаласи 
кемалар 
цатнайдиган 
даражада 
салмоклидир. Кучманчиларнинг отдан тушмай улардан Гирканияга 
утиб юришлари жуда вдзик;. Бу хакда икки хил гапиришади. 
Биринчиси жуда оддий, иккинчиси эса гаройибу, бирок имконсиз 
деб булмайди. Оке сувларини Кавказ тогларидан олиб, уларнинг 
кушилуви хисобига Ба^трияда улкан дарёга айланади-да, кенг 
текисликдан узок окади. Кейин сахрога е гиб борганида катта ва тик 
кояларга дуч келади. Пастга ташланаркан, ок;имнинг тезлигидан 
суви крялардан бир стадиядан ортик;рок; нарига бориб тушади. 
Апасиаклар ана шу шаршаранинг тагидан куп-к;урук жойдан 
Г ирканияга 
утавеРаДилаР* 
Куйидаги 
маълумот 
эса 
янада 
кизикарлидир. Дарё окиб утадиган ерларда кенг майдон ва 
текисликлар куп. Тогу кояларга дуч келган дарё ана шу майдон- 
ларга шиддат-ла тушиб, уларни тешиб киради-да, бир оз масофага 
ер остидан окиб, яна юзага чикади.1
Минтак;анинг табиий-географик 
УРНИ? 
ик;лим хусусиятлари 
хужаликнинг вддимдан сунъий сугоришга асосланган yTPOIs 
дехдончилик, ер эгалиги, дашт ва чул табиий шароитига мос 
кучманчи ва ярим кучманчи чорвачилик каби турлари муттасил 
ривожланганлигидан далолатдир. Бу холат давлатларнинг ишлаб 
чикариш даражасининг юксалишига, уларнинг к;удрати усишига 
тургки булган. Уз уРниДа бундай хусусият доимо мамлакат 
бюджетини шакллантирувчи, унинг х[арбий ва маданий тараккиёти 
учун асос булувчи солик; тизимини шакллантиришни такозо этган. 
Масалан улкада сунъий сугоришга асосланган дехкончиликнинг 
ривожланганлиги 
учун 
кадимдан 
улкан 
мивдордаги 
ишчи 
кучларига эхгиёж сезилган. Хусусан, милоддан аввалги VII - VI 
аерлардаёк; 
Хоразмда 
улкан 
сугориш 
тизимлари 
мавжуд 
булганлиги, уларни барпо этишда эса минглаб чоракорлар хизмат 
килганлиги тарихдан аён2.
Сунъий сугоришга бунчалик катта а^амият берилганлиги 
аждодларимиз хаётида деадончилик на^адар катта уринга эга 
эканлигидан гувохлик беради. Дарвоке уз урнида улканинг табиий 
шароити, иклим хусусиятларига мос куплаб кишлок; хужалик

Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   132




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish