Infratuzilmasi kafedrasi transport infratuzilmasis


МДХ денгиз транспорти кўрсаткичлари



Download 6,76 Mb.
bet61/88
Sana18.09.2022
Hajmi6,76 Mb.
#849239
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   88
Bog'liq
transport infratuzilmasi

МДХ денгиз транспорти кўрсаткичлари.

МДХ 120 дан ортиқ чет давлатлар билан савдо қилади. Денгиз транспорти хамма малакатларга юк ташишда актив қатнашмоқда. МДХ нинг экспорт - импорт юк ташиш хажмидан 55 - 60 фоиз денгиз транспорти воситасида олиб борилади. Хозир МДХ савдо флоти кемалари бир йилда денгиз ва океанлар бўйлаб 100 млн.км йўл босиб, жаҳоннинг 90 мамлакатдаги деярли 500 порт - шаҳарларга қатнамоқда.
Ўзбекистон худудидаги Амударё орқали Орол денгизига юк ташишда Ўрта Осиё давлат худудий кемачилиги фаолият кўрсатади.
МДХ денгиз транспортида ташиладиган асосий юклар суюк ва курук юклардан иборатдир. Ташиладиган суюк юклар асосан нефть ва нефть махсулотлари бўлиб, улар умумий ташилаётган юкларнинг - 48,1 фоизни, қуруқ (тошкўмир, ёғоч, руда, металл, металл ва қурилиш материаллари, дон маҳсулотлари, пахта толаси, туз, балиқ) ва бошқа юклар ташиш эса карийб 52 фоизга тўғри келади.
Денгиз транспортининг юк ташиш суръати темир йўл ва дарё транспортидагига нисбатан анча ўсди. 1980 йилда 1913 йилга нисбатан денгиз транспортининг юк айланиши 42 марта ортди, юк ташиш деярли 15 марта, йўловчи ташиш эса 14,3 марта кўпайди. Хозирги вақтда ўзи юрар флотнинг 90 фоизи янги новигация ва штурманлик асбоб - ускуналари билан таъминланган дизель-электроходлар ва теплоходлардан иборат. Петроград кема верфида биринчилар катори “Россия” отомоход муз ёрари ишга туширилган. Бу муз ёрар новигация иш муддатларини оддий шароитлардаги 90-100 сутка ўрнига 150-160 суткага узайтирди. Хозирги замон йўловчи денгиз лайнерлари “Иван Франко” , “Литва ва Латвия “ ва бошқа теплоходлар мамлакатни ички сув йўлларида ва чет эл йўналишларида ҳамда халқаро круиз йўналишларида (Масалан, Ўрта ва Ер денгизи ёки Европа мамлакатлари бўйлаб круиз саёхатларида) мунтазам ишлаб турибди. Камчиликларга денгиз транспорти ишларининг мавсумийлигидир. (Ок денгизда бир йилда денгиз алоқалари 5-6 ой, Балтика денгизида 4-5 ой, Азов денгизида 3-4 ой, кора денгизда 12 ой, Каспийда 1-3 ой Орол денгизида 1-2 ой тўҳтаб колади. Муз ёрарларни қўлланиши эса новигацияни 1-1,5 ойга узайтиради.)

Download 6,76 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   57   58   59   60   61   62   63   64   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish