3.МДХ денгиз транспорти кўрсаткичлари.
4.Денгиз транспортининг ривожлантириш муаммолари.
1. Денгиз транспорти асосий техника жиҳозлари. Денгиз транспорти асосий техника жиҳозларига кемалар (флот), денгиз йўллари айрим элементлари, ундаги қурилма ва иншоотлар, портлар, кема таъмирлаш заводлари, алоқа воситалари киради ва хоказо.
МДХ денгиз транспорти техника воситалари 2 океан ва 14 денгиз соҳилларига жойлаштирилган бўлиб, уларнинг киргок бўйича умумий узунлиги 60 минг километрни, ороллар киргокларини кушиб хисобланганда 108 минг километрдан кўпроқни ташкил этади. МДХ нинг денгиз ва океан сувлари бўйича умумий давлат чегараси 47 минг километрдан иборат бўлиб, курукликдаги давлат чегарасидан икки марта кўпдир.
Денгиз кемалари хам асосан дарё кемалари булинишидаги белгиларга кўра турланади.
Фойдаланишга караб, денгиз кемалари қуйидагича бўладилар:
транспорт кемалари - юк ва йўловчилар ташиш учун;
ёрдамчи хизмат кемалари - шатак кемалари, муз ёрар, ўт ўчирувчи ва хоказо; техника ишлари кемалари - сув ости йўлларини чуқурлаштириш ва тозалаш ишлари,
тупроқ ташувчи, кранли ва бошқа кемалар.
Темир йўл ва автомобиль харакатланувчи таркибларни денгиздан олиб ўтувчи паромлар денгиз кемаларининг махсус турига киради.
Йўловчилар, юк ва йўловчилар ва юк ташувчи транспорт кемалари, фуқаро (граждан) денгиз флотининг асосидир.
Йўловчилар ташувчи кемалар таркибига 750 йўловчи ташувчи (узунлиги 175м, сувга ботим чуқурлиги 8м, харакат тезлиги 20 тугунь) океан лайнери “Иван Франко”, “Александр Пушкин” ва бошқалар, 260 йўловчи ташишга мўлжалланган. Сув ости канотли тезсузар (38 тугун ёки 70 км/соат) “Вихрь” типидаги кемалар киради.
Ҳозирги замон жахон денгиз транспортининг ривожланиши жуда катта юк кўтарувчи (0,5 млн.тонн) танкерлар (суюк буюмлар - нефть ва нефть махсулотлари ташувчи кемалар) яратилиш билан характерлидир. Катта гурухли юкларни ташишда қўлланиладиган кемалар дедвейт юк кўтара олиш қобилияти 35 минг тоннадан иборатдир. Мана шундай катта танкерларни ишлатиш портларни ва портларга кирувчи каналларни кенгайтириш ва реконструкция қилишни такозо этади.
Кемаларни кайси туманларда ишлатилишига қараб, океан кемаларига,денгиз кемаларига, махаллий, қирғоқ олди ёки бирор йўналиш (рейд)га мосланган кемаларга бўлинади.
Денгиз ва океан кемалари автоматика асосида ишловчи мураккаб радиолакация ва бошқа новигация асбоб ускуналари билан жиҳозлангандир.
Кемаларнинг денгизда суза олиш қобилитяи уларнинг белгиланган оғирлик билан хар қандай оғир об-хаво шароитларида хам суза олиш, кучли ташки куч таъсирларидан сўнг ўз мувозанатини сақлаб колиш, хоналарига сув кирганда хам сув юзасида қола олиш, хар қандай оғир шароитларда хам ўз йўналиши бўйича сузиб, факат рули таъсиридагина бурилиш қобилиятларида ўз аксини топади.
Денгиз портлари одатда денгиз ва океан қирғоқлари ва дарёларнинг денгизга куйилиш ерларига жойлаштирилган бўлиб, катта транспорт тугунларининг таркибига кирадилар хамда транспортнинг бошқа турлари билан биргаликда ишлайдилар. Портлар юк ва йўловчиларни транспортнинг бошқа турларига ўтқазиш ва аксинча улардан қабул қилиш билан бирга кемалар хавф-хатарсиз турадиган ва уларга ёрдамчи хизмат кўрсатиладиган, санитария ишлари хамда божхона-текширув ишлари бажариладиган жойлар хамдир.
Денгиз портлари умумфойдаланиш, махсус ва аралаш портларга бўлинадилар. Умумфойдаланиш портлари йўловчилар ва юк ташувчи, (юк айланиши хажми кичик) кемаларни хамда бошқа кемаарни хам қабул қилади.
Энг катта денгиз портлари: Северодвинск, Кандалашна, Диксон ва Тикен портлари.
Болтик хавзаси бўйича: Петроград, Виборг, Таллин, Рига, Вентепилс, Лиепая ва Калининград портлари.
Кора-Азов хавзаси бўйича - Одесса, Ильичевск, Херсон,Николаев, Жданов, Новороссийск, Туапсе, Поти, Батуми, портлари.
Каспий хавзаси бўйича- Боку, Махачкала, Красноводск портлари.
Узоқ шарқ хавзаси бўйича - Находка, Восточный, Владивосток, Ванино, Холмск, Корсаков, Начаево, Петропавловск-Камчатка, Усть - Камчатка, Просидиние портлари.
Денгиз портларида бажариладиган юк ишлари асосан темир йўл транспорти (90-95 фоиз) ва автомобиль транспорти билан боғлиқ бўлганлиги учун темир йўл излари ва автомобиль йўллари юкларни кайта тушириб ортмасликка, яъни юк ишлари “Кема-вагон” ва “Кема - автомобиль” тизимида бажарилишга мослашган булишлари лозим.
Do'stlaringiz bilan baham: |