Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Хаммомда кандай э.\тиёткорлик чора-тадбирларинн куриш



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet91/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Хаммомда кандай э.\тиёткорлик чора-тадбирларинн куриш 
зарур?
Ю корида битилганлардан маълум буладики, буяли \а м -
м ом н и н г и н с о н н и чиникти ри ш даги роли ута иж обийдир. 
Х аркалай, ю кори \ар о р атл и каммом, унинг устига 6yF ком - 
лекс таъ сир курсатиб, куп дардларга даво булиш и бу \ а к
ran. А ммо бундай муолажалар, ю рак-кон том ир тизим ида 
касали бор и н с о н л а р н и н г н и \о я т д а эктиёт б ул и ш лари н и
такозо килади. А йни кса, гипертония хасталиклари, куз бо- 
с и м и н и н г ош иш и — глаукома, баъзи бир тери касалликла- 
рида ёки тан а \ар о р ати юкори булганда врач м асл а\ати си з 
\а р а к а т килиш м ум кин эмас. А йни кса, бугхонада 
КУРУК 
\а в о
карорати ю кори булса, бирдан нафас олиш ки йинлаш иш и 
ва бугхонада у зо к колиб кетиш огиз ва то м окн и н г кури- 
ш ини келтириб чикаради. А йни кса, тери куйгандек булаёт- 
гани сезилса, тезда каммомдан чикиб кетиш зарур.
Ю кори дараж ада 
o f h p
ж и с м о н и й
каракатдан сунг кам- 
момга туш иш м умкин эм ас, ш унингдек, ута чарчаган вакт- 
да, уйкудан олдин, зур овкатдан сунг каммомда чумилиш га 
рухсат берилм айди. Бурли кам мом га спиртли и чим ликлар 
ичиб туш иш мутлако м умкин эмас. Бу юрак кон том ир т и ­
зим ида ута хавфли \о латлар н и келтириб чикариш и а н и к - 
д и р, \а т т о , куш идан кетиб колиш ига, организм ни каддан 
таш кари кизиб кетиш ига ва улим \о лати га олиб бориш и 
м умкин. Х ам мом га, айн и кса, бурли хонаси булган кам м ом ­
га, сил касали, ю рак-кон том ир ти зи м и н и н г касалли кла- 
ри, усим та-ш иш ли беморлар, нерв тизим и касалланган и н ­
с о н л ар н и н г бори ш и таки кдан ад и . Акс колда, охирги н а- 
тиж а ём он колатлар билан тугаши мумкин.
Хаммом кайси колатда инсонларга фойдали таъсир 
курсатади?
Х ам м ом м уолаж алари уша б и н о н и н г гигиеник, с а н и ­
тария колати юкори даражада булгандагина, яъни кам м ом -
167


н и н г тозалиги, м и к р о и к д и м и н и н г яхш и ли ги , ундаги каво 
\ар о р ати кулай даражада ушлаб турил ганда ва вентиляция 
(ш ам оллатиш ) м еханизм лари яхш и иш лаб тур тан ид а, и н - 
сонга яхш и ш ароит тугдирилган булади.
И ссикди каммомларда \а в о \ар о р ати 50—60°С, нисбий 
намлиги 10— 15 % булади. Бу ом иллар б ир-бирига жуда бог- 
л и к, ш унинг учун бири кутарилса, и ккин чи си пастрок, були- 
ши ёки аксинча булади. Ш у \олатдаги н а \ам м ом д а м икро- 
икдим нормал деб туш унилади ва шу колатда ушлаб туриш
талаб этил ад и.
Бугхонага туш масдан олдин душ кабул килинади, тоза 
ю винилгандан сунг, бош га ш ап ка кийилади ёки сочи кка 
уралади, ам м о сочни, баданни ювиш да совун иш латилм ас- 
лиги зарур. Совун теридаги ёгни ювиб таш лаш и окибатида 
тери куйиш и, ачиш иш и вужудга келади. Х ам ма муолажалар 
тамом булгач, совун ва мочалка билан ю виниш мумкин.
Бугхонага, одатда 2—3 марта кириш мумкин, давом ий- 
лиги узоги билан 8— 10 д аки ка булиш и мумкин. Биринчи 
кирилганда яхш и терлаш ва у кизаргунча утирса булади, 
иккинчи ва учинчи марта кирилганда баргли супурги билан 
саваланади. Бугхонадан \а р саф ар чикканда салкин ёки со- 
вук душ кабул килиш мумкин. Терлаш окибатида йуксшган 
сувнинг урнини босиш учун чой ёки шарбат, минерал сув 
ичиш тавсия килинади. Супурги иш латилганда вакти-вакти 
билан сувга б отирилиб турилади, куриб колса, бадан ж а- 
р о \атл ан и ш и м умкин. Супурги билан савалаш га сабаб — 
и сси к \ав о д а исиган супурги билан бадан саваланаётганда 
у и сси к \а в о билан катги кро к массаж олгандек булади, 2 -
3 марта савалаш дан сунг супургининг и сси к том они сава 
ланаётган жойга ком пресс куйгандек куйилади. Бу жараён 
муш акларга рокат багиш лайди. Бугхонада ёки саунада муо- 
лажа 2—3 марта такрорланиб, 25—30 дакикадан ош маслиги 
лозим. М уолажа тугагач, \арорати ф аркди назорат душ оли- 
нади (бир иссик, бир совук душ). И сси к сувни совук сувга 
алм аш тириб душ олиш инсонни тетиклаш тиради, кай ф и я- 
ти яхш иланади. Бунда ф акатгина тана тезла совиб колм ас-
168


лиги керак. Бунинг учун иссицрок; хонада дам олмок, зарур. 
О хирги натижа: организм да тети кл и к, яхш и иш та^а, кат­
ти*; уйку, умумий ко л атн и н г я х ш и л а н и ш и , иш ко б и л и я - 
ти н и н г ош и ш и кузатилади.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   87   88   89   90   91   92   93   94   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish