Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Овкатликларнинг таркибий мутаносиблигини



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet44/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

83


Овкатликларнинг таркибий мутаносиблигини 
таъминлаш
У тм иш да одам л ар о в к д гл а р н и д о н л а р , гуш тлар, сут, 
п олиз, океан ва денгиз махсулотлари \а м д а мевалар тарзи- 
д а туш унганлар. Улар асосан овкдтли клар хахида ш ирин, 
нордон, мазали, аччих, чучук каби сиф атларн и ф аркдаган- 
л ар, холос. Л екин кузатувчан ки ш и лар, табиблик амалиёти 
б илан ш угулланганлар баъзи б и р к а сал л и к л ар н и н г келиб 
чик,иш ида овхатликлар тарки б и д аги к,андайдир моддалар- 
н и н г етиш м аслиги ёки ортик,чалигини билганлар.
XIX асрн и н г урталарига келиб м икробиология, биохи­
м ия ф ан л ари н и н г ривож ланиш и диетология ф ан и н и н г пайдо 
булиш ига ва овк,атликларнинг тар ки б и , уларнинг киши орга- 
н и зм и даги р о л и н и урганишга ёрдам берди. Урганишлар шуни 
курсатдики, овхатликлар уз тарки б и га кура охсиллар, ём ар, 
углеводлар, минерал тузлар, микроэлементлар, витаминлар 
ва ферментлар деб аталувчи б и о л о ги к ф аол моддалардан 
иборат экан . Ва яна шу нарса хам маълум булдики, бу м од­
далардан \а р биринин г киш и ор ган и зм и ва ун и н г ф аоли я- 
тида уз урни ва вазиф алари бор. М асалан, оцсиллар бадан 
ва ун и н г аъзоларининг усиб ри вож лан и ш и хамда таком ил- 
лаш увида кдтнаш са, углеводлар хамда ёглар ки ш и н и н г хара- 
кат ф аол и яти учун зарур булган эн ерги ям и таъм инлайди. 
М инерал тузлар ва м икроэлем ентлар тан а тизим лари хамда 
аъ зол ар и н и н г таркибий хисм лари н и таш кил этиб, уларда- 
ги хаётий жараёнларда хатнаш са, витам инлар ва ф ерм ен т­
л ар организм га тушган овкатл ар н и н г керакли махсулотларга 
парчаланиш ини хамда моддалар алм аш инуви ж араёнлари- 
ни тартибга солиб туради.
А гарда киш и истеъмол хиладиган овкатли клар тар ки - 
бида юхоридаги м оддаларнинг б ирон бир тури ёки турлари 
етиш м аса, организм ф аоли яти да етиш м овчиликлар (касал- 
л иклар) содир булади. Бу етиш м овчиликларни туф и л аш учун 
эса асо сан о рган и зм га зарур булган м оддалардан иборат 
о вкдтланиш ни таш кил хилиш лози м булади. Хозирги замон 
овхатланиш гигиенаси ф ан и хулосалари ва купгина соглом
84


турмуш тарзи тараф дорлари н и н г таклиф лари буйича биз- 
нинг истеъмол киладиган овкатларим из таркибида окси л- 
ёг-углеводлар тахминан 0 ,5 —0,7 \и сса ок,сил, 0 ,3 —0,5 кисса 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   40   41   42   43   44   45   46   47   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish