Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

76


V б о б
СОБЛОМ Т У Р М У Ш Т А Р ЗИ Н И Н Г АСО СИ Й 
Й У Н АЛ И Ш Л А РИ БУ Й И Ч А ХДР Б И Р К И Ш И  
Б И Л И Ш И ВА КУ Н ДА Л И К Т У РМ У Ш ИДА 
КУЛЛАШ И Л О З И М БуЛГАН Б И Л И М ВА 
МАЛАКАЛАР ХАКИДА
5 .1 . Овцатланиш ва овкдгликлар
Ю к,орида 
с о р л о м
турм уш та р зи н и н г й у н ал и ш л ар и н и
белгилаганда унинг б иринчи талаби овкдтланиш ва овк,ат- 
ликлар экан ли ги н и , бу иш наф акдт ки ш и н и н г \а ё т и , балки 
агарда нотурри таш кил этилса, ки ш и н и н г танасидаги купги- 
на касаллик ва м у ам м о л ар н и н г \а м сабабчи си экан л и ги
\ак,ида айтган эдик. Ш унин г учун, н о ту ф и овкдтланиш ту- 
ф айли келиб чикдётган касалликлар ва муаммоларни эсла- 
тиб утиш ни л озим , деб \и со б л ай м и з.
5 .1 .1 . Нотугри овкдгланиш бил ап борлик, 
касалликлар ва муаммолар
Ушбу мавзуни ёритиш дан олдин шуни ал о \и д а таъкид- 
лаш лозим ки, овкдтланиш билан борлик, касалликлар ёки 
муаммолар ф акдтгина овцатланиш ни н о ту ф и таш кил эти л- 
гандагина содир булади ва булар куйидагилардан иборат:
— озода-орасталик талабларига риоя к,илмаслик н ати - 
ж асида овкдтликлар, тай ёр овкдт м а^сулотлари, ш ун и н г- 
дек, ичимлик сувлари, юкумли ош ц о зо н -и чак ва бош кд ка- 
салликларнинг м икроблари билан иф лосланиш и ва бундай 
овкдтликларни истеъмол к,илиш натижасида киш ида ич тер- 
лама, ичбурур, ич о ф и г и , вабо, сар и ^н и н г А тури касал- 
л и кл ар и *амда б о ту л и зм , сал ь м о н е л л ез каби м и к р о б л ар
77


билан иф лосланиш дан эса, овкдтдан за\арл ап и ш \олатлари 
содир булиши мумкин. Тупрок,ни, сув \авзалари н и , инсон 
чикитлари, хусусан, \о ж атн и
йириш
, саьушш ва зарарсиз- 
лан ти р и ш иш лари яхш и йулга куйилм аган а \о л и пункт- 
ларида бу касалликлар билан касалланиш э^тимоли юкрри 
булади;
— овкдтликлар таркибида ун м а\сулотлари ва ш ирин- 
ли кларни мунтазам ортицча истеъмол к,илиш натиж асида 
бутун танада хилт купайиб кетади. Ортнк,ча хилтлар ички аъзо- 
лар, бадан бушликдари ва буримларга утириб, аъзолар ф ао- 
лиятини кийинлаш тиради. Ок,ибатда бугимлар \аракати н и н г 
к,ийинлашуви билан боклик, артрит, полиартрит, радикулит, 
остеохондроз, семириб кетиш, ичакларда кдбзият, к,онда кднд 
микдорининг купайиб кетиши (кдндли диабет), томирларда 
атеросклероз, тана ва ички аъзоларда усмалар пайдо булиши 
каби касалликларга ш ароит яратади. Ш унингдек, хилтлар 
зарарли микроблар, айник,са, вирусларнинг яш аш и ва ри- 
вожланиши учун энг кулай 
1пароит \исобланади;
— ов^атликлар таркибида гушт, тухум каби ок,силлар- 
ни сурункали ва ортик,ча истеъмол к;илиш натижасида буй- 
раклар ф аолиятини н г кийинлаш уви, буйракда, ут крпида, 
си й д и к йулларида тош \о с и л булиш , ичакларда кдбзият, 
рух,иятда асабийлик каби \олатларга сабаб булади;
— овкдтликлар таркибида ётларнинг, айник,са, мол ёгла- 
рининг орти^чалигидан к,оннинг таркиби кую кдаш иб, т о ­
мирларда атеросклероз ва унинг ок,ибатида юракда стен о­
кардия, инф аркт \олатлари , к,он боси м и н и н г юк,ори були­
ш и, ут копида холецистит, сем ириб кетиш каби ок,ибатларга 
олиб келади;
— овкдтликлар таркибида витам инларнинг етиш м асли- 
гидан организмда овкдтликларнинг парчаланиш ж араёнла- 
ри сустлашади ва баъзи бир аъзоларнинг ф аолияти учун зарур 
булган моддаларнинг етиш маслиги содир булади. Ок,ибатда 
болаларда рахит, катталарда ш апкурлик, ки ш и н и н г ози б- 
тузиб кетиш и, организмдаги барча хдётий мух,им ж араён- 
л арнинг сусайиш и каби хрлатларга олиб келади;
78


— о вк дтл и кл арн и н г ким ёви й за^арли м оддалар б илан 
зарарланиш идан к и ш и н и н г кунгли ай н и б, тухтовсиз кайт 
кд л и ш , з а \а р н и н г кучли таъси ри дан ум умий б езовтал и к, 
ю рак, наф ас аъзоларидаги ети ш м овчи ли клар, *уш дан ке- 
тиш ва улим билан тугайдиган окибатлар, радиактив м од­
далар билан за^арланиш дан эса, сочларнинг тукилиб кети- 
ши, ички аъзолар ф ао л и яти н и н г сусайиш и, бепуш тлик, рак, 
ок, к,он каби огир окибатларга олиб келувчи касалли клар 
юзага келади;
— баъзи бир овкдтлик турларининг айрим одам лар орга- 
низм ига мое келмаслигидан терида \а р хил тош м алар то- 
ш иш и ва ^ичиш и (дерм атитлар), ош цозон ва ичакларда — 
гастрит ва колит, м ия ту^им алари н и н г захдрланиш и — м и г­
рень, м енингит, наф ас о л и ш н и н г кийинлаш уви — дик,к,и- 
наф ас, юракда хуруж — стенокардия ва бутун организм да 
безовталикка сабаб булувчи аллергик хдлатларга олиб келади;
— ортик,ча овкдтланиш ва овкдтхурлик туф айли сем и - 
риб кетиш , к ад д и -к о м а тн и н г б узи ли ш и , гузалли к ва э п - 
ч и лли кн и н г бутунлай издан чициб, киш и гавдасининг бс- 
сунакдй, курим сиз, к и й и м -к еч а к я р аш м ай д и ган , б ач кан а 
а^волга келиб крлиш и, утириш , туриш , \а р а к а т к,илиш, н а ­
ф ас олиш каби оддий \аёти й заруратларнинг «.ийинлаш иб 
бориш и, танадан ва огиздан куланса \и д л а р таркдлиш идан 
нокулайга туш иш , ку пчиликн и н г олдида уятга крлиш , ази ят 
ва изтироблар билан яш аш \ам д а касалланиш лар э \т и м о - 
л и н и н г ортиб бориш и;
— гушт, тухум, спиртли ичимликлар каби кучли кузга- 
тувчи овкатлар ва ичим ликларни суистеъмол к,илиш рухи- 
ятн и н г бузилиш и, асабийликга сабаб булади.

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish