Iii. T. Otaeoeb, m y m m h o b


Реж им ли овцатланишни гашкил к,илиш



Download 10,39 Mb.
Pdf ko'rish
bet47/219
Sana22.02.2022
Hajmi10,39 Mb.
#83899
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   219
Bog'liq
43valeologiyaasoslaripdf

Реж им ли овцатланишни гашкил к,илиш
91


2- и.юва
Хаётда купрок, учрайдиган \аракатлардаги энергия сарфи
Ишнинг тури
1 соатда сарф 
килииадиган энергия 
(лхяг.
Тинч щпатда ётганда
65
У’тириб и шла ганда
110
Уй ишларида
120-240
Тик туриб бажариладиган 
ишларда
16-170
Сскин юрганда
190м200
Тез юрганда
300
Сскин югурганда
360
Бог ва дала ишларида
250-300
Гимнастика килганда
240-300
Ер кавлаганда
500-600
Ра^с туш ганда
300-400
Теннис уйнаганда
300-360
Сувда су зга нд а
180-400
Вслосипедда юрганда
210-540
Бильярд уйнаганда
180-200
Кир ювгенда
240-300
90


А слида одам учун овкдтланиш ф акатгин а танамиздаги 
хаётий ж араённи таъминлаб туриш ва \а р а к а т к,илиш \ам да 
иш баж ариш учун зарур булган энергия (куч, кувват)ни кайта 
тиклаш учун керак. Ана шу мухим талабни таъминлаш учун 
кун давом идаги овкатланиш тартибини т у ф и таш кил этиш 
лозим булади.
Х озирги кундаги ш аклланган тартибга кура, кунига уч 
махал овкатланиш русум булган. Аввало шуни таъкидлаш
л о зи м к и , истеъмол кдпганда маълум микдорда энергия бе- 
риш им коннятига эга булган \а р кандай м а\сулот овкатлик 
ва уни истеъмол к,илиш овкатланиш \и со б л ан ади . Баъзилар 
овкатланиш , деганда ф акатгина бирор бир иссик, овкат ис­
теъмол килиш ни тушунади. Бу н о ту ф и тушунча. Режимли 
овкатланиш муаммосини \ал «.илишда б и зн и н г олдимизда 
турган асосий масала, бизга керак булган микдорда эн ер­
гия берадиган овкдтни кун давомида кдндай таксим лаш ке- 
раклиги. Гап — ана шу масалани т у ф и \а л килишда.
Биз ю корида, киш ининг бажарадиган иш ига караб маъ­
лум энергия бера оладиган овкатларни танлаш ни ургандик. 
Ш у билан бирга, киш ининг энергия сарф лаш и бутун сутка 
давом ида бир хил эмаслигини хам билам из. М асалан, киши 
асосан кундузи фаол \аракатда булади ва ш унинг учун у 
узига керак микдорда энергия берадиган овкдтларни фак,ат 
кундуз куни истеъмол килиш и керак. И к к и н ч и д а н , кун 
давомида \а м энергия сарфи \ам м а вак,т бир хил булмайди. 
М асалан, киш и кечки овкатни еб, ётиб ухлайди ва у эрта- 
лабд ан ок куш имча энергияга \о ж ат сезмайди. Э рталабданок 
урнидан туриб, овкатланиш га утириш киш ини ортикча ов- 
катни истеъмол кил и ш га олиб келади. Ш унинг учун, эрта- 
лабки нонуштага утиришдан олдин дехкон 1 — 1,5 соат дала 
иш ларини килиш и, чорвалор чорваси билан шугулланииш, 
ш ахарлик дам олиш жойлари, истирохат боглари ёки якин 
ж ойдаги стадион, м айдонлар, йулакларга чи ки б ю риш и, 
югуриши, ж исм оний машкдар кабийлар билан шугулланиш 
керак.
Режимли 

Download 10,39 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   43   44   45   46   47   48   49   50   ...   219




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish