I ноосфера – табиат тара³³иётининг янги бос³ичи



Download 1,16 Mb.
bet24/87
Sana04.04.2023
Hajmi1,16 Mb.
#924756
TuriЛекция
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   87
Bog'liq
Ноосфера, геосиёсат ва мафкура

Такрорлаш учун саволлар.



  • Материя қандай қўринишларга ва ҳусусиятларга эга?

  • “Пода онги” қандай пайдо бўлди ва унинг функциялари нимадан иборат?

  • Онг қандай пайдо бўлган, унинг оқибатларининг айтинг!

  • Одамнинг пайдо бўлиши ҳақида ҳозирги замон табииётшунослик ва инсоншунослик фанларининг хулосалари нима?

  • Жамиятнинг пайдо бўлишининг қандай табиий (биологик) ва ижтимоий асослари бор?

  • Музлик даври ва унинг оқибатларининг айтинг!

  • “Таълим” хотираси нима?

  • Ривожланган нутқ тили билан тафаккур ўртасида қандай диалектик алоқадорлик бор?



Инсоннинг биоижтимоий моµияти.

Одамда табиийлик ва
ижтимоийлик диалектикаси.

Фалсафий фикр тарихида инсон ва унинг оламдаги ґрни µамда ижтимоий тараііиётдаги роли доим диііат марказида турган. ИТИ, жаµонда глобаллашув жараёнларининг жадал бораётгани, давлат ва жамиятни бошіаришни демократик услубларига ґтилиши муносабати билан юзага келаётган янги вазият инсон муаммосига янгича ёндашувларни таіоза этмоідаки, унинг айрим жиµатларини билиб олиш муҳимдир.


Одамзотнинг яшаш шороити, аввало ижтимоий муµит доимо ґзгариб бориши іонуний бир жараён экан, инсон муаммоси µамиша долзарб бґлиб іолаверади. Муаммолар іанчалик бир-бирига ґхшаш бґлмасин, улар µар гал бошіача тарихий шароитда, ґзгарган ижтимоий муµитда яшовчи, бинобарин, ґзгача тафаккур тарзига эга бґлган, дунёни бошіача µис этувчи ва тушунувчи инсоннинг муаммолари бґлиб іолаверади. XIX асрнинг 2-ярмидан бошлаб, одам тириклик соµаси эволюциясининг µосиласи эканлиги фанга маълум бґлгач, хайвон билан одам ґртасидаги умумийлик ва айримликни тадіиі этиш етакчи майл бґлиб іолди.
Хайвон биологик организм бґлиб, унинг барча феъл-атвори ДНК молекулаларида, генетик дастурида белгиланган ва ирсият туфайли улар авлоддан авлодга ґтиб боради. Шунинг учун µам µайвоннинг хатти-µаракати, яшаш учун кураш шакли сайёрамизнинг µамма жойида бир хилдир. ¥ар іандай µайвон жуда бой бґлган тайёр инстинктлар билан ёруІ дунёга келади. Айни чоІда µаёт тажрибалари µам маълум даражада улар феъл-атворида аниі вазиятга іараб ґзгариш іилишга ёрдамлашади.
Одамзот индивидуал феъл-атворида генетик дастурнинг роли бор, албатта. Ундан ташіари фанга социал генларнинг µам хатти-µаракат белгилашга муайян таъсири борлиги аён бґлмоіда. Масалан, аждодларида ґІри, муттаµам, лґттибоз бґлмаган авлодда бундай іусурлар ё мутлаіо учрамайди, ёки кам учрайди. Зеро, одам биологик тур бґлиш билан бир ваітнинг ґзида муайян тарихий давр ва маълум мамлакатдаги ижтимоий муµитнинг µам фарзандидир. Бинобарин, одамнинг іайси тарихий даврда, іайси ижтимоий муµитда яшашига іараб феъл-атворида жиддий ґзгаришлар бґлади. Овчи, чорвадор, µунарманд, ишчи, тадбиркор, зиёли, технократ каби кґплаб іиёфаларда у ґзини бошіа-бошіа тусда намоён іила олади. Одамнинг феъл-атвори, хатти-µаракатида туІма (ирсий) хусусиятлар бґлишига іарамай, умуман олганда, булар асосан муайян ижтимоий муµитда (оила, ґіув ва меµнат жамоаси, давр руµи, давлат тузилиши, ижтимоий-сиёсий гуруµлар, касбий ва ижодий уюшмалар ва х.к.) µамда меµнат, тил, нуті, тарбия, тажриба оріали ґзига хос равишда намоён бґлади.

Ж


Жамият ґзини-ўзи ташкилловчи

Download 1,16 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   87




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish